Руско-православна црква Свете Параскеве (Пијатнице) у најстрожем центру старог града у Виљнусу је најстарији сачувани православни храм у Литванији. Прва (дрвена) црква на овом месту (такозвани Руски квартал) сазидана је 1345. где је претходно постојао храм паганском божанству Рагутису, дакле 42 године пре почетка покрштавања (покатоличавања) Велике кнежевине Литваније (1387). Након пожара у коме је дрвена црква изгорела, на истом месту је крајем 16. века подигнута нова од чврстог материјала (цигла). У 17. веку (од 1611) црква је припадала унијатима (Грчко-католичкој цркви основаној на овим просторима 1596. на основу Брестовског уговора), да би се крајем истог столећа вратила руској православној цркви. У међувремену је зграда (бивше) цркве функционисала и као коначиште (хотел), па чак и као бордел, с обзиром на то да је сама црква као таква била напуштена, из непознатог разлога. Црква је данашњи изглед у руско-византијском стилу добила 1864. године, захваљујући реконструкцији руског архитекте Николаја Чагина.
Цар све Русије Петар Први посетио је два пута ову цркву, 1705. и 1708. за време Северног рата (1700−1721) против Шведске и том приликом је поклонио цркви заробљене шведске ратне заставе (којих данас у цркви нема).
Овај православни храм је највише познат и привлачан (бар туристима) по томе што је цар Петар Први у њој, на повратку у Русију 1705. покрстио деду чувеног руског песника Александра Пушкина – афричког црнца Ханибала, кога је добио на поклон од турског султана као роба, а којем је даровао слободу. Ако сте се икада запитали зашто је Александар Пушкин био нешто црнпурасте пути, сада знате. Разлог је Ханибал. У дворишту цркве постоји савремена уметничка скулптура посвећена Ханибалу и Пушкину, у облику две спојене шаке, са одговарајућим натписом.
Сам Пушкин у Виљнусу није никада боравио, за разлику од на пример Достојевског, али у предграђу Виљнуса постоји Пушкинов меморијални музеј.
Др Владислав Б. Сотировић,
Виљнус, Литванија
