субота, 23.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Хрватске бискупе забринуле изјаве патријарха Иринеја

Сматрамо необичним да поглавар једне православне помесне цркве јавно супротставља бискупе Католичке цркве у Хрватској папи Фрањи и приписује злочине целој тој цркви и целом хрватском народу, наводи се у писму Хрватске бискупије
Аутор: Јелена Чалијачетвртак, 07.02.2019. у 12:34
Заседање Хрватске бискупске конференције у Загребу (Фото ХБК)

Чланови Хрватске бискупске конференције (ХБК) упутили су патријарху српском Иринеју писмо због, како су образложили, учесталих прекора великодостојника СПЦ на рачун Католичке цркве и бискупа у Хрватској, желећи да „добронамерно и с поштовањем” изнесу свој став о томе. Писмо на осам страница упућено поглавару СПЦ јуче је у целости објављено на сајту ХБК, а датирано је на 18. децембар 2018. године.

Хрватски бискупи сматрају да поједине изјаве српског патријарха не доприносе помирењу, већ уливају страх, као и да нема саосећања за жртве са хрватске стране и игнорише независност хрватске државе.

На прве две странице писма цитирају се изјаве патријарха Иринеја изговорене у различитим приликама: да Католичка црква у Хрватској ћути на немиле догађаје, да СПЦ до сада није чула од њих извињење и речи кајања поводом страдања српског народа у 20. веку, да је Католичка црква могла да онемогући „Олују”...

Такође, 19 потписника писма поглавару СПЦ реаговало је и на став патријарха Иринеја да СПЦ има боље односе са Светом столицом него са хрватским бискупима, као и да „српски православни епископи више држе до ауторитета римског бискупа него поједини хрватски католички бискупи”.

„Сматрамо необичним да поглавар једне православне помесне цркве јавно супротставља бискупе Католичке цркве у Хрватској папи Фрањи, упућује им прекоре и приписује злочине целој тој цркви и целом хрватском народу.”

У писму се напомиње да изјаве попут оних које су цитиране не доприносе решавању спорних питања, изазивају отпоре у хрватском друштву према српском патријарху, СПЦ и српским грађанима у Хрватској, као и да подстичу мржњу.

„Наступи који не показују никакво саосећање за жртве и страдалнике узроковане од српске стране нарочито тешко погађају оне хрватске људе који су за време недавног Домовинског рата били истерани из својих домова на подручју тзв. Републике Српске Крајине, Босне и Херцеговине, најзад из бањалучког краја, где није било рата, а убијена су тројица свештеника”, пишу чланови ХБК.

У наставку се наводи оно што је оцењено као прећутано: да је у Хрватској 1992. било око 800.000 избеглица из Хрватске, Босне и Херцеговине, СР Југославије, да су већини попаљене куће, бројна родбина поубијана, а многи отерани у српске логоре, као и да је страдало 15.007 особа.

„Посебну тежину има изјава Ваше светости да је недавни рат могла да спречи Католичка црква у Хрватској. Није она имала никаквог утицаја на српског председника Слободана Милошевића, на Југословенску народну армију, на паравојне формације из Србије, ни на друге који су покренули и водили рат на хрватском тлу. Наше заузимање за мирно решавање проблема код њих није имало никаквог одјека”, истиче се у писму.

За разлику од ове „мировне иницијативе” хрватских бискупа, српска држава и СПЦ, како се наводи, заступале су став да Срби не могу да живе с Хрватима у самосталној хрватској држави. Као потпора тих речи, цитира се претходни поглавар СПЦ патријарх Павле, док се садашњи патријарх Иринеј оптужује да прећуткује хрватску државу, па се у писаним порукама верницима готово редовно не наводи држава у којој они живе, него Далмација, Славонија, Лика.

У различитим приликама, подсећа се, бискупи су се залагали за право Хрвата на слободну државу, али и за право свих њених грађана, „најпосле Срба”, да у њој живе властити национални, културни и верски идентитет.

„Хрватски бискупи су након легалне и међународно признате војно-редарствене акције ’Олуја’ упозоравали на недопустивост убистава, пљачки и паљења кућа српских избеглица, те су се заузимали за њихов повратак... Између осталог, бискупи су интервенисали код хрватских власти да се епископи СПЦ који су на почетку рата отишли из Хрватске врате у своја седишта.”

Подсећа се и да се 1995. ХБК на дан почетка операције „Бљесак” огласила поводом педесетогодишњице завршетка Другог светског рата, па се осврнула и на „тренутне ратне невоље” и изразила жаљење према свакој жртви у Јасеновцу, као и према Србима страдалим у рату 1991–1995, у којем су „према последњим статистикама страдале 7.204 особе, већином припадници српских војних формација”.

Хрватски бискупи, како се наводи, залажу се за постизање трајног мира и помирења, па тако „сваке године у јасеновачкој католичкој жупној цркви славе с бројним верницима Дан обнове чишћења памћења и спомена мученика, када се у својој молитви, кајању и праштању спомињу недужних жртава било које националне и верске припадности, убијених под било којом заставом, од жртава јасеновачког логора и блајбуршког крижног пута до жртава Домовинског рата, како на хрватској, тако и на српској страни”.

Залажући се за достојанствен разговор и избегавање полемике преко медија, хрватски бискупи су на крају писма навели и да има једна изјава патријарха Иринеја која их охрабрује: она у којој поглавар СПЦ наводи да упирање прстом према суседу не доноси никоме ништа добро.


Коментари90
fe891
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milosav Popadic
Franjevci su u Hercegovini bili inicijatori pokolja Srba 1941. To je neoboriva istina.
Стева П. Нећаков
O Каквом помирењу говоре католички прелати као да се ради о две стране које су наизменично чиниле злочине у мањој или већој мери. Материјлна је чињеница да су, чак 3 пута, Хрвати у 20 веку починили неупоредиве злочине према српском народу и сва 3 пута остали некажњени. Први пут је то било у 1.WW, други пут u 2.WW и трећи пут у грађанском рату на тлу Хрватске кад су Хрвати у савезништву са НАТО извршил "коначно решење" погромом свих Срба са својих вековних огњишта. И ту само може бити клечање на коленима католичке Хрватске и молбе за опроштај. Како се то неће десити у ближој будућности, за СПЦ и народ је набоље да се остави замрзнути конфликт, игноришући Хрватску по свим могућим питањима...!
Ismail
Elementarna pristojnost im nalaže da umuknu. Katolički kler i Vatikan su glavni inspiratori genocida nad srbima.
anaig
Meni licno katolicanstvo nikad nije smetalo, niti imam veliko misljenje o njima kao ni oni sami o njima, no nije mi jasno sto je njima pravoslavlje toliko jada zadavalo. Vjerovatno zbog PRAVOSLAVLJA .
Зорица Аврамовић
Комплетан католички клер је, у свим ратовима на овим просторима, инспирисао, подржавао, "благословио" најмонструозније злочине над српским живљем! Онолико сведочанстава, докумената... Ко се овде прави луд? А Његова светост српски патријарх Иринеј, по виђењу "забринутих", треба да ћути над небројеним злочинима над Србима, на чак 47 начина језивог мучења жртава (гулили кожу са живих људи )? Уместо да своје вернике упућују на путеве хришћанства, човечности, мирољубивости, суживота... они још нашли да нашем Патријарху држе лекцију! Имају ли, макар мало, људскости у себи, макар да су потомци инквизитора???

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља