понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:45
69. БЕРЛИНАЛЕ

Почиње Берлински фестивал

Међу такмичарима уз Агњешку Холанд, Фатиха Акина, Озона, Ђанга Јимоуа је и Македонка Теона Митевска, али и једна немачко-српска копродукција. – Терзићеви „Шавови“ у „Панорами“, Милан Марић међу Европским звездама у успону
Аутор: Дубравка Лакићчетвртак, 07.02.2019. у 14:31
Берлинска палата спремна за такмичаре (Фото ЕПА/Адам Бери)

Берлин - Светском премијером данско-канадско-шведско-немачко-француског филма „Љубазност незнанаца“ данске сценаристкиње и редитељке Лоне Шерфиг вечерас свечано почиње 69. Берлински фестивал.

Последњи под диригентском палицом критикама подложног, контроверзног, али и шармантног Дитера Кослика, који је на челном месту ове значајне и драгоцене филмске манифестације провео готово две деценије. Од 2020. у Берлину ће дувати неки други ветрови. Још се ни не наслућује какви, али ће у сваком случају бити другачије, можда чак и боље.

И овогодишње фестивалско издање, у својим програмским целинама које су се незаустављиво намножиле и на самом Европском филмском маркету, поново нуди око 400 нових филмских наслова. У оквиру главног програма, од вечерас па до 17. фебруара, биће приказано 20 филмова од којих нису сви у конкуренцији за „Златног медведа“. Од оних који се такмиче за награде највећу пажњу у овом тренутку привлаче она, ове године, изузетно ретка звучна редитељска имена.

Рецимо, попут пољске редитељке Агњешке Холанд („Господин Џонс“), француског редитеља Франсоа Озона („Милошћу божјом“), Норвежанина Ханса Петера Моланда („Напољу краду коње“), турско-немачког аутора Фатиха Акина („Златна рукавица“), Канађанина Денија Котеа („Антологија града духова“) или кинеског мајстора Ђанга Јимоуа чији ће филм „Једна секунда“, из периода Културне револуције, на фестивалу бити приказан буквално последњи.

Највећи број овогодишњих учесника трке за „Златног медведа“ припада млађој генерацији филмских стваралаца или онима који су већ оставили запажен филмски траг, али су блискији интимистичким филмским сладокусцима него широј биоскопској популацији...

Међу такмичарима је и једно већ познато и доказано берлинско име, име македонске редитељке Теоне Митевске која се овде на фестивалу у оквиру паралелног програма „Панорама“ већ представљала својим кратким и дугометражним филмовима, али је сада својим четвртим целовечерњим филмом „Господ постоји, њено име је Петрунија“ коначно добацила и до главне сцене и шансе за освајање неке од главних награда.


Милан Марић (Фото Д. Лакић)

Теонин филм је настао у македонско-белгијско-словеначко-хрватско-француској копродукцији, сценарио је и за овај филм писала заједно са босанском ауторком Елмом Татарагић (иначе и селекторком Сарајево филм фестивала), а иза ње као и увек стоје и њена, продуцентски веома вешта сестра Лабина Митевска и брат Вук...

Шансу за освајање неке од награда у главном програму 69. Берлинала, о чему ће одлучивати жири на челу са председницом, француском глумицом Жилијет Бинош, има и једна немачко-српска копродукција.

Филм „Био сам код куће, али“ немачке редитељке, сценаристкиње и монтажерке Ангеле Шанелек, иза којег су као српски партнери стали Наташа Дамњановић и Владимир Видић („Дарт филм&видео“) са средствима освојеним на конкурсу Филмског центра Србије у износу од пет милиона динара. Директор фотографије у филму Шанелекове је млади српски сниматељ Иван Марковић чији је рад запажен и у филму Ивана Салатића „Ти имаш ноћ“...

Велика је ствар што се у угледној „Панорами“ ове године нашао и већински српски филм „Шавови“ редитеља Мирослава Терзића (копродукција са Словенијом, Хрватском и Босном), са Снежаном Богдановић у главној улози, Дамјаном Радовановићем („Ничије дете“) као директором фотографије, Уликсом Фехмијуом и Миленом Тробозић Гарфилд као главним продуцентима и Александром Ковач као композиторком.

Сценарио и за овај филм, инспирисан иначе сведочењима једне од мајки које су убеђене да су жртве чувене афере крађе беба, написала је босанска ауторка Елма Татарагић...

За српску кинематографију и те како значаја има и то што је наш млади глумац Милан Марић одабран да буде једна од девет Европских звезда у успону и тако у оквиру индустријског дела фестивала буде доступан продуцентима и агентима и отворен за шансе за сарадњу са европским филмским ауторима.

Марић је освојио Берлински фестивал још прошле године врхунски одиграном улогом Сергеја Довлатова у награђеном руском филму „Довлатов“ Алексеја Германа јуниора, због које је и номинован за Европску звезду у успону.

У Србији смо Милана Марића гледали у позоришту, у епизодним улогама у филмовима „Бранио сам Младу Босну“, „Добра жена“, „Влажност“, „Санта Марија дела Салуте“ и у телевизијским серијама „Мирис кише на Балкану“, „Немањићи“, „Војна академија“, „Јутро ће променити све“ и „Беса“...

 


Коментари0
5e57e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља