Велика дворана Коларчеве задужбине прославила је 87. рођендан 4. фебруара, а осим добре музике био је то повод да се покрену бројна питања и око проблема са којима се Коларац сусреће. Градске приче да ће ову установу због финансијских проблема купити тајкун, Јасна Димитријевић управница ове куће културе, сматра неприличиним, с обзиром на значај који Задужбина има. За податак о томе да се програми одржавају с тешком муком и да велики уметници гостују бесплатно захваљујући поштовању према Мирјани Лазаревић, дугогодишњој уредници музичког програма Коларца, наша саговорница каже да то ипак није баш увек тако.

Јасна Димитријевић као прво истиче да за врхунске програме Коларчева задужбина конкурише код Скупштине града и Министарства културе, а да се остатак новца обезбеђује захваљујући спонзорима. Ипак, само одржавање или реновирање зграде, које је неопходно, захтева знатно већа средства. О томе како се бори са постојећим проблемима и како ће их даље решити Јасна Димитријевић, управница Коларчеве задужбине, за „Политику” каже:

–У Агенцији за привредне регистре смо регистровани као задужбина и углавном смо до сада на све захтеве добијали одговор да наш оснивач нису ни држава, ни град и да је то препрека да будемо директни корисници државних средстава.  Међутим ми смо прва културно-образовна установа настала у Србији и за нас не би требало да постоје препреке и сигурно да постоје решења. Последње реновирање зграде Коларца се догодило између 1974. и 1978, наше здање је заштићени споменик културе, али донoшењем закона о задужбинама из 2011. прекинут је континуитет редовног финансирања Коларца. Наш највећи проблем је да редовним делатностима, изнајмљивањем простора, организацијом различитих комерцијалних активности и програма обезбедимо континуитет делатности, а за средства аплицирамо код Министарства за културу и код Скупштине града.

Јасна Димитријевић сматра да су тако сведени на то да као остала удружења грађана обезбеђују средства за програме по пројекту, а при том је у питању објекат од 4.500 квадрата.

Ипак, пре три године помоћ је стигла захваљујући министру Вукосављевићу.

– Ово је трећа година како нам Република, односно Министарство културе по уговору даје подршку за део трошкова текућих и материјалних издатака као што су струја, вода, грејање, на основу Закона о култури. У 2017. и 2018. смо имали средства у висини 4.800.000 динара, а ове године нам је одређено 4.500.000 динара. Тај годишњи уговор нам је важан и то је једина стална помоћ на годишњем нивоу, али нико не гарантује да ће тако бити и следеће године. Континуитет у раду смо обезбедили ослањајући се 85 одсто на сопствене приходе, али не можемо да улажемо у инфраструктуру и објекат. Направили смо до сада пројекте о најургентнијим радовима на објекту и послаћемо их на различите адресе имајући у виду правну и законску препреку. Ипак постоје начини и решења, а прво је сређивање оркестарских гардероба, простора из сцене, ремонт климе у Великој дворани, уређење мале сале, у којој нема климе, ту је и хидроизолација крова. Потребна је и набавка додатне опреме за програме, попут расвете на пример. Обратићемо се Граду, Министарству културе, Министарству просвете, науке и технолошког развоја, Влади Србије, Заводу за заштиту споменика културе Београда. Пратићемо и јавне инвестиционе конкурсе Владе Србије – каже на крају Јасна Димитријевић.