субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:11

Краљица извоза у Србији – малина а у Хрватској – чоколада

Суседна земља успела да искористи предност тржишта ЕУ, док ми и даље највише извозимо сировине
Аутор: И. Албуновић, Ј. Антељчетвртак, 07.02.2019. у 19:00
(Фото Пиксабеј)

Главни извозни адут пољопривредно-прехрамбеног сектора Србије прошле године била је малина са извозом од 190 милиона евра. Потом следе цигарете, пшеница, кукуруз и јабуке. Када је реч о прехрамбеној индустрији највише успеха у извозу имали смо са безалкохолним пићима и сунцокретовим уљем, који су једини успели да се пласирају на листу топ десет извозних производа Србије.

Како се у фебруару најчешће своде рачуни о прошлогодишњим извозним резултатима хрватски медији објавили су како су чоколада и производи од какаоа број један у размени Хрватске са другим државама.

На страним тржиштима хрватски кондиторски производи, по писању „Вечерњег листа”, имају највише успеха а вредност извоза (до новембра 2018) била је 103,2 милиона евра. Ова индустрија, предвођена „Крашом”, имала је раст од око 16 одсто у односу на исти период 2017. Одмах потом рангиране су – цигарете, риба, пшеница и шећер...

Иако увоз слаткиша у Хрватској расте, као и на српском тржишту и осталим у региону, тамошњи медији констатују да су њихови произвођачи ипак успели да пронађу модел за раст. Како се наводи, на проблем јаке конкуренције увозних брендова на хрватском тржишту и све јачег раста робних марки страних трговаца, који у другим државама закупљују читаве фабрике за штанцовање приватних робних марки, њихови произвођачи окренули су се извозу у ЕУ и на трећа тржишта – Канаду, САД, Аустралију, Блиски исток, Палестину, БиХ...

У структури извоза пољопривредно-прехрамбених производа Србије највише су заступљене житарице, воће и поврће, што чини готово четвртину укупног извоза овог сектора. То је и даље неповољно јер више извозимо сировину него готов производ. Када је реч о домаћој кондиторској индустрији, подаци Републичког завода за статистику показују да је укупан извоз чоколаде и производа од какаоа 2018. износио око 36 милиона евра, што је неупоредиво мање од резултата које остварује та индустрија у Хрватској. Због чега је то тако када се чини да би Србија са неколико изузетно јаких кондитора („Соко Штарк”, „Пионир”, „Свис Лајон” у чијем саставу послује вршачка фабрика „Банат”, „Бамби”...) могла да направи јачи продор на страна тржишта.

Саговорник „Политике” добро упознат са стањем на тржишту кондитора истиче да је Хрватска успела да искористи своју позицију после уласка у ЕУ, док Србија углавном извози на тржиште ЦЕФТА региона где је и најјачи тржишни играч.

Последњих година домаћа индустрија додатно се суочава са повећањем увоза слаткиша из Турске, чији произвођачи имају јаку државну подршку и високе извозне субвенције од око 30 одсто. Кондиторска индустрија је од 2001. до 2007. године имала раст на годишњем нивоу од око пет одсто. Од почетка економске кризе, па све до 2012. стагнирала је и чак била у паду, али од 2013. бележи раст. Према ранијим проценама, једна трећина ових производа иде у извоз и то готово 90 одсто у државе ЦЕФТЕ. По речима стручњака из овог сектора резултати би били и бољи уколико ова индустрија не би имала оптерећења попут прелевмана и царина при набавци сировина, који је оптерећују у цени коштања и до 10 одсто. То други произвођачи у ЕУ и окружењу немају и додатно увозе своје производе на наше тржиште без царина.


Коментари15
effe6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

опаметите се
У Финској се продају свеже малине током целе године, цена по колиграму је око четрдесет евра! Немојте продавати у бесцење наше малине, подигните цене и посебно за север Европе где све кошта десет пута више него код нас.
Vidakovic Drago, dil. ing
Komentari su uglavnom konstruktivni, treba odrediti stabilnu cenu maline. To sada trenutno nije moguce zbog korupcije. Ja bih predlozio malinarima da se napravi hladno cedjeni sok od maline, koji bi bio izuzetno dobar za zdravlje , obzirom da malina ima fitonutrijente koji su antikancerogeni!!!!
Zaliv. Net
Prosle godine od izvoza maline 190mil eur, od toga je bar 150mil izvoza od roda 2018 jer se deo roda prebacuje od prosle tj pretprosle god. Ako se zna da je prosle godine ubrano 56000tona onda se lako dodje do cifre po kojoj se kilogram izvozi a to je oko 2.6eur po kg a ljudima je prosle godine placeno po kilogramu do 1.2eur po kg. Znaci hladnjacari zarade vise od seljaka. I zasto drzava ne zeli da stiti seljaka? Pa zato sto im je lakse da pustaju 50 kriminalaca da se bogate od kojih ce posle lakse da izvuku novac u koferima kako to obicno ide. Znajte da skladistenje, sortiranje, el energija.... Troskovi hladnjacara ne prelaze 0.3 eur po kg a seljak od zarade daje i do 40% od zarade
Zaliv. Net
Zasto se plasite da objavite moj komentar? Zar lazem kad kazem da glavne pare od malina zaradi jedno 50 ljudi u Srbiji? Prosecna izvozna cena maline u zadnjih 20god nije isla ispod 2.5$ za kilogram a znala je da bude i jaca, cena skladistenja i sortiranja maline (kao i gubitak u unistenoj) sve sa radnom snagom i strujom ne prelazi 0.5$ po kilogramu. Znaci u najgorem slucaju hladnjaca (ako se bavi izvozom) zaradjuje oko 0.8 do 1$ po kilogramu a seljak manje od toga jer bar 40% ode na branje i obradu od 1.2$ koliko je dobijao prosle sezone. Drzava ne reaguje jer oko stotinak cinovnika u drzavnom aparatu uzima mito od hladnjacara kako bi stvar nastavila da ide ovako. Ljudi polako pocinju da unistavaju zasade jer nema reda i sigurnosti, pljacka na sve strane preko tudjeg znoja.
isplati se
kolko su kukali ko damjanov zelenko..kad ono najveci izvoz opet malina. nego navikao srpski seljak da zaradi trostruko i nikako drugacije.
мр
кАко кукаш ко Дамјанов зеленко … кад оно зарадише малинари. нЕго навикао паланачки малограђанин да троструко више гледа у туђе него у своје двориште и никако другачије.
Препоручујем 7
MP 1
Zanimljivo. Isplati se kome ? Navikao srpski seljak da zaradi je zlonameran komentar. Vlast je imala nameru da opljacka seljake kao sto se radi inace na raznim nivoima ..pa tako i preko maline. Koliko dugo se nije znala otkupna cena maline? Sta na ovo sve kazu malinari? Kolika je cena maline u otkupu i koliko su to zaradili? Ko je najvise zaradio? Ovo su sve vazna pitanja na koje se ne zna odgovor ali se komentarise.. Mislim da POlitika treba da napise clanak o tome..kolika je cena maline u otkupu? Ko je ucenjivao seljake sa namerom da se ukrade oko evro po 1 kg, a rod se procenjivao na oko 50 miliona kg; Cinjenica da je izvoz maline najveci pojedinacni ne znaci da su seljaci zaradili, a oni treba da zarade da ne bi odlucili kao sto su rekli da zatru zasad i da se isele iz Srbije. Nego navikla neka bagra da ucenjuje i da placa minimalnu nadnicu a oni da se bogate jer su bliski sa vlastima. Tako se ne gradi nikakva kuca a o buducnosti i da ne govorimo.
Препоручујем 19

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља