уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:29

Пет модела за усклађивање пензија од 2020.

Фискални савет предложио решења која у обзир узимају и инфлацију, раст зарада, као и повећање БДП-а
Аутор: Јована Рабреновићчетвртак, 07.02.2019. у 19:20
(Фото А. Васиљевић)

Како ће се усклађивати пензије од 2020. године још није дефинисано, а у Фискалном савету кажу да би усвајање нове формуле за усклађивање пензија требало да буде један од приоритета економске политике у 2019. години. Предложили су пет модела и понудили их јуче јавности на дискусију. По њиховим речима, све формуле су економски одрживе и издашније од досадашње, уз услов да се истраје на реформама из 2014. године.

Једно од будућих решења може бити усклађивање са инфлацијом и делом раста бруто домаћег производа (БДП) преко два одсто, затим пo 50 одсто са инфлацијом и растом БДП-а, као и по 50 одсто са инфлацијом и растом просечних зарада. Алтернатива је да се пензије усклађују 40 одсто са инфлацијом и 60 одсто са растом просечних зарада, као и 30 одсто са инфлацијом и 70 одсто са растом укупне масе зарада.

Фискални савет наводи да су, поред одабира нове формуле за усклађивање пензија, потребна фискална правила која ће обезбедити да укупни расходи за пензије у будућности буду између 9,5 и 10,5 одсто БДП-а.

Кажу да је могуће усвојити предлог појединих пензионерских удружења да се пензије усклађују са инфлацијом и растом БДП-а од преко два одсто.

– Поједина пензионерска удружења предлагала су протеклих година да се постојећа формула за усклађивање пензија са инфлацијом и делом годишњег раста БДП-а од преко четири одсто замени издашнијом формулом, која би, поред инфлације, пензије увећавала за део раста БДП-а преко два одсто годишње. Пројекције Фискалног савета показују да би, осим у случају настанка ванредно велике економске кризе, ова формула за усклађивање пензија могла да буде економски одржива у наредним годинама. Имајући у виду да је ова формула асиметрична и да омогућава реално повећање пензија само у годинама привредног раста већег од два одсто, могуће је прописати формулу која узима у обзир и ниже стопе привредног раста, тако што би се пензије усклађивале 50 одсто са инфлацијом и 50 одсто са растом БДП-а, наводи Фискални савет.

Могуће је и поново прописати швајцарску формулу за усклађивање пензија, која је подразумевала усклађивање 50 одсто са инфлацијом и 50 одсто са растом зарада. Она је имала широку друштвену подршку, док 2006. године није укинута услед (неоснованог) инсистирања Светске банке. Реалистичне пројекције економских кретања у наредној деценији показују да је у овом тренутку могуће поново прописати усклађивање пензија са швајцарском формулом. Заправо, сада постоји и могућност за усвајање нешто издашније варијанте швајцарске формуле, која би се више везала за раст зарада. На пример, да 60 одсто повећања буде везано за зараде, као у Словенији.

Такође, уместо просечне зараде, могуће је усклађивање пензија везати за регистровану масу зарада и укупно наплаћене пензијске доприносе. На овај начин би се проширила веза између стандарда пензионера и стандарда радника. Са економског становишта, предност ове формуле је што би, директно узимајући у обзир број регистрованих радника, могла да буде дугорочно стабилнија у условима демографског старења и смањења броја радно способних грађана у наредној деценији. Лоша страна је што би, у кратком року, овај приступ могао бити осетљивији у односу на стандардну швајцарску формулу, јер се запосленост изражено мења током привредног циклуса.

Формуле у Европској унији

Од 28 земаља Европске уније, у 26 постоји јасно дефинисана формула за усклађивање пензија, најчешће у оквиру закона. Највећи број земаља у Европској унији усклађује пензије на основу неке комбинације раста цена и раста зарада. Тако Аустрија, Италија, Француска и Шпанија усклађују пензије са растом цена. Формуле за усклађивање су нешто издашније и делимично укључују и раст зарада у земљама попут Финске (20 одсто), Летоније (25 одсто), Чешке (33 одсто), или Словачке, Румуније и Бугарске, где раст зарада учествује с 50 одсто приликом усклађивања пензија. Раст зарада учествује са 60 одсто код усклађивања словеначких пензија, односно 70 одсто у случају Малте. Иако Шведска и Немачка формално усклађују пензије 100 одсто са растом зарада, додатни механизми умањују укупни раст пензија у овим земљама. Такође, у појединим државама, попут Грчке и Португалије, формула за усклађивање пензија је, уместо на расту зарада, базирана на расту БДП-а.


Коментари1
99378
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rajko
Cele prosle godine zamrznut opsti penzioni bod.Lose za buduce penzionere.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља