уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Хрватски бискупи нарушили српско-хрватске црквене односе

Српска православна црква неће директно одговарати на објављено писмо Хрватске бискупске конференције патријарху Иринеју у којем је он оптужен за нетрпељивост
Аутор: Јелена Чалијапетак, 08.02.2019. у 19:00
Пожешки састанак хрватских бискупа и српских епископа (Фото Пожешка бискупија)

На децембарско писмо Хрватске бискупске конференције (ХБК) упућено патријарху Иринеју, у којем се поглавар српске цркве оптужује да у Католичкој цркви у Хрватској види само зло, Српска православна црква је на неки начин већ дала одговор.

Крајем јануара петорица епископа СПЦ чије су епархије на територији Хрватске одазвала су се позиву пожешког бискупа Антуна Шкворчевића и дошла на заједнички састанак са великодостојницима Католичке цркве у Хрватској. Теме су биле управо оне које су поменуте и у писму ХБК као проблематичне за односе две цркве: страдања у Другом светском рату и ратним дејствима 1991–1995. године. „Свесни смо да међусобним оптуживањем, манипулисањем историјском истином, интерпретацијом ратних збивања у дневнополитичке сврхе, вређањима и понижавањима због припадности одређеној нацији или вери остајемо заробљеници прошлости и губитници у садашњости. Заузимамо се зато да се научно истражи и аргументовано утврди истина о страдању у време Другог светског рата и у време рата у Хрватској од 1991. дo 1995. године да би се престало лицитирати с бројем страдалих и да би им се вратило достојанство које имају као жртве”, пише у заједничкој изјави коју су после састанка потписали петорица српских епископа и петорица хрватских бискупа.

Недуго после овог састанка, ХБК је одлучила да јавности предочи своје претходно писмо, упућено патријарху Иринеју још 18. децембра. Епископи са којима смо јуче разговарали нису желели да коментаришу ово писмо ХБК, али, како се незванично могло чути, на њега СПЦ неће директно одговорити. Делимично, учешће на састанку у Пожеги представља одговор српске цркве на жељу изражену у писму хрватских бискупа да католици и православци заузму заједнички хришћански став према жртвама. Колико је та жеља искрена, посебно је питање.

Нејасно је због чега је управо сада објављено писмо, послато на адресу Патријаршије пре месец и по, у којем хрватски бискупи „добронамерно и с поштовањем” износе свој став да српски патријарх прећуткује хрватске жртве, игнорише постојање самосталне хрватске државе, шири својим изјавама страх и неповерење међу Србима и Хрватима. Неки од коментара који су се јуче могли чути у српским црквеним круговима су и да је то учинио неко ко не жели добре односе између СПЦ и Католичке цркве у Хрватској, али да то показује и превирања унутар саме цркве у Хрватској.

Колико год се ХБК љутила у свом писму на патријарха и владику бачког Иринеја што истичу да постоје бискупи са којима је сарадња добра, као и они који нису одустали од „усташоидне реторике”, јавни иступи у медијима неких од њих показују да то јесте тако. Уз име дубровачког бискупа Мата Узинића, за којег епископи СПЦ често истичу да имају добру сарадњу са њим, великодостојници српске цркве наводе и Антуна Шкворчевића, који је на челу Пожешке бискупије, на чијој се територији налазио један од најстрашнијих логора смрти из доба Другог светског рата: Јасеновац. Шкворчевић, који је био домаћин састанка крајем јануара, био је први бискуп који је 2007. године посетио Спомен-подручје Јасеновац, помолио се за све жртве тог логора и позвао и представнике других народа и вероисповести, православце, Јевреје и Роме да учествују у заједничкој комеморативној свечаности. Иако, што је и очекивано, ни он не доводи у питање канонизацију загребачког надбискупа Алојзија Степинца, која је за СПЦ спорна, српски епископи виде га као разумног саговорника отвореног за дијалог. Његова реторика заиста се знатно разликује од оне коју користи сисачки бискуп Владо Кошић, који је на промоцији књиге о Марку Перковићу Томпсону, у децембру прошле године, оценио да „усташтво није било фашизам него организовано војно деловање у одбрани Хрватске као државе”, па иако су, како је додао, у тој одбрани коришћена „недопуштена средства”, то је био само одговор на „бројне четничке и партизанске злочине”.

Говор кардинала Бозанића о Холокаусту

Неколико дана пре него што је објављено писмо ХБК хрватски медији бавили су се анализом говора загребачког надбискупа Јосипа Бозанића 24. јануара у Загребу, поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста. Наслови да је надбискуп Бозанић коначно јасно и гласно осудио злочине почињене у НДХ, да је била реч о изненађујућем и покајничком говору, као и да је рекао да љубитељи НДХ не могу бити хришћани, данима су пунили новинске ступце. У интегралном говору кардинала Бозанића објављеном на сајту Загребачке надбискупије може се прочитати „да без икакве задршке треба истицати истину о страхотама Јасеновца и других логора, стратишта невиних људи”. Говорећи испред загребачке катедрале, кардинал Бозанић је истакао: „Овде се, свима је познато, и у доба Холокауста чуо јасан глас и видело живо сведочанство које је устало и против затирања јеврејског народа”. Независна држава Хрватска и усташки режим који су спроводили Холокауст не спомињу се нигде.


Коментари16
14c0a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vladimir
Ако прочитао писмо др. Привислава Гризогона хрвата и посланика из Земуна упућено 08.02.1942.г Алојзу Степинцу, биће нам све јасно. " Пуних десет мјесеци кољу се по Хрватској на најзверскији начин Срби и уништава се милијарде њихових иметака.Покољ Срба почео је од првих дана јадне НДХ :Госпић .Глина , Гудовац ,Босанска крајина и др.Те невине Србе набијали су на коље,ложили ватру на голим прсима,пекли их на ватри спаљивали их у кућама и црквама,копали очи и резали уши,нос,језик, пребијали ноге и руке а свећеницима резали браду са кожом ,закуцавали ексере у главе,бацали их у бунаре. Хиљаде и хиљаде српских лешева носили су Сава и Дунав.У једном чамцу је била хрпа дечијих глава .. Талијани су сликали 3500 српских очију,покољ 3000 Срба у глинској православној цркви. Католички свећеници били су логорници и таборници усташки ,чак су и лично клали правила.свећенике, у једној руци носили су усташки бодеж у другој молитвеник...Напаја Вам ово писмо да оперем своју душу а Ви тражите спасење
neophodna je dencifikacija društva
Dok se u hrvtskom društvu ne sprovede DENACIFIKACIJA ( kao u Nemačkoj poskle 1945.), nema dobrih odnosa ni između sveštenstva, ni između Srba i Hrvata !
Саша
Познато је да је злато и накит који је украден за време 2СР али из логора преко католочких свештеника завршио на тргу Св. Петра у Ватикану. Џонатан Леви је зо показао у својим излагањима пред судом у Америци. До суђења не долази јер се Ватикан и Католичка Црква као да имају изузеће из правног оквира.
мр
Па тих доказа имате колико хоћете, а задњи везан за нас је био приликом суђења кро генералу Загорцу, где је то испливало, а тај случај је и познат што је његовом адвокату касније убијена ћерка у центру Загреба у згради испред свог стана и убица никад није пронађен, као ни било какав траг и смер истраге, а све је то било мислим да нема ни 10 година. Познат је случај да су Јевреји приморали швајцарске банкаре да им врате злато од јевреја, за које се није сазнало ко га је депоновао, а нису само хитлеровци, и нису само јевреји, али су они моћни, а још моћнији ментор.
Препоручујем 3
Ljuba
Nadbiskuska konferencija nema sta in nema pravo da prebacuje Patrijarhu Irineju i SPC, sve dok se u ime hrvatske katolicke crkve ne pokaje za sve zlocine njenih svestenih lica Koje su pocinili nad Srbima i za prisilno pokatolicavanje Srba, koje se i danas desava iako ne fizickim pritiscima. Nadbiskup Bozanic i katolicka crkva ne uzimaju u usta izjavu, da su ustase i pristalice ustasa kao i jedan deo svestenstva (Hrvati, ali ne hrvatski narod) pociniji najstrasnije zlocine nad Srbima, nego stalno spominju ljude, Jevreje, itd. Podsetimo se strasnog ustaskog zlocina u selu Kolaric na Kordunu u 2. svetskom ratu i koliko Srba danas zivi u tom nekada cisto srpskom selu? Ako se Srbiji danas prebacuje da je u proteklim zadnjim ratovima pocinila genocid, kako treba kvalifikovati zlocine ustasa i NDH kao i Nemaca nad Srbima? Da li bi to mogla da nam razjasni Nadbiskupska konferencija? I kako gleda na prislna pokatolicavanja? Da li je spremna da ih ponisti, jer su iznudjena?
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Нема ту ништа нејасно, осим ПРЕПРЕДЕНОСТИ! Писмо оштрог тона, Патријарху су послали пре месец и по дана (и нису га објавили), затим је дошло до састанка бискупа и епископа, па је ТЕК ТАДА објављено писмо. Тиме се хтео (доста недостојно и јадно!) постићи утисак да је оштро писмо уродило плодом и да су српски Епископи дошли на ноге хрватским Бискупима на покајање. Као што рекох, доста јадно, али и препредено!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља