субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:00

У банкама 378 штедиша чува 450 милиона евра

Иако има неколико стотина штедиша чији су улози већи од милион евра, у банкама је убедљиво највише оних до 500 евра
Аутор: Јована Рабреновићсубота, 09.02.2019. у 10:02
(Фото ЕПА /Matthias Balk)

Непознато је колико у Србији има милионера, јер се таква евиденција не води, али једна статистика бар изокола нуди такав податак. Према подацима Народне банке Србије (НБС), у банкама има 378 девизних штедних улога већих од пола милиона. Ове штедише банкама су на чување дале око 450 милиона евра, што значи да је просечна вредност штедног улога, који припадају групи са више од пола милиона евра, око 1,2 милиона евра. Централна банка нема податке о броју штедних партија већим од пола милиона евра.

Статистика НБС прати штедне партије, а не физичка лица појединачно, тако да није немогуће да неко има и више штедних партија с положених више од пола милиона евра. Интересантно је да се број ових, условно речено милионера, повећава, јер их је годину дана раније било 351.

Сви власници ових 378 штедних партија очигледно имају велико поверење у банке код којих држе новац, зато што држава, у случају пропасти банке, гарантује само за депозите до 50.000 евра.

Камате на девизну штедњу изузетно су ниске, али у игри великих бројева ипак има зараде. На пример, на улог од милион евра годишња камата је око 10.000 евра.

Ипак, ови милионери су само изузетак. „Правило” су мали улози, јер у банкама је највише „ситних” улога до 500 евра. Тачније, постоји око четири милиона таквих улога, што је 81,2 одсто укупног броја. По вредности, они у укупној девизној штедњи учествују са 0,9 одсто.

У НБС кажу да је, према подацима од 29. јануара 2019. године, укупна динарска штедња у домаћим банкама достигла 62 милијарде динара, док девизна штедња износи 10,083 милијарде евра. Динарска штедња у укупној штедњи учествује са око пет одсто и њен износ и учешће константно расту. У 2018. години повећана је за 23 одсто, што, како кажу у НБС, указује на све веће поверење грађана у динар и монетарну политику коју они спроводе.

У централној банци редовно указују на већу исплативост динарске у односу на девизну штедњу, и то, како у дугом, тако и у кратком року. Атрактивност динарске штедње у односу на девизни резултат је релативно виших каматних стопа на динарску у односу на девизну штедњу, али и неколико других фактора.

– Пре свега, велики допринос већој исплативости динарске штедње даје монетарна стабилност. Вредност динарске штедње очувана је у условима остварене ценовне стабилности и релативне стабилности девизног курса. Атрактивности динарске штедње доприноси и чињеница да је приход по основу камата, који се остварује на динарску штедњу, изузет од обавезе плаћања пореза, за разлику од прихода на девизну штедњу, који је предмет опорезивања. Имајући у виду да ће НБС и у наредном периоду настојати да својим мерама обезбеди очување ниске и стабилне инфлације уз релативну стабилност девизног курса динара, као и очувати стабилност финансијског система, и у наредном периоду може се очекивати наставак раста штедње грађана, при чему очекујемо да динарска штедња бележи бржи раст у поређењу са девизном – кажу у НБС.

Да ли има назнака да би камате на штедњу банке могле да повећају и када? Кажу да ће у наредном периоду висина каматних стопа на динарску штедњу и даље зависити од кретања референтне каматне стопе. Штедња, у смислу прихода од камате, можда је мање профитабилна него раније, али је и сигурност исплате важан мотив који опредељује грађане да штеде у банкама. Такође, приликом избора конкретне банке за полагање динарске штедње, осим каматних стопа, важну улогу играју и ликвидност штедног улога, односно конкретан модалитет производа који банка нуди.

– Кад је реч о девизној штедњи, каматна стопа на новоположени улог становништва у еврима – валути са највећим уделом у девизној штедњи, у просеку износи 1,16 одсто на годишњем нивоу. Каматне стопе на штедне улоге у еврима у новембру 2018. године – месецу штедње, биле су веће у односу на претходне месеце и кретале су се, посматрано по рочностима, од 0,95 одсто за штедњу рочности до једне године, преко 1,41 одсто за рочност од једне до две године и 1,32 одсто за штедњу рочности преко две године. Кретање будућих каматних стопа на штедњу у еврима зависиће, пре свега, од кретања референтне каматне стопе Европске централне банке – кажу у НБС.

Према подацима о динарској штедњи с краја прошле године највећи број штедних партија (89,3 одсто) односи се на штедњу у мањим износима (до 10.000 динара). На тим штедним партијама депоновано је 0,9 одсто укупног износа динарске штедње. Највећи део штедње (39,9 одсто) односи се на штедне улоге од једног до пет милиона динара. Укупан број штедних партија износи 1,1 милион динара, тако да је просечан износ динарске штедње по партији 56.000 динара. Штедних партија на којима се штеди у износима већим од милион динара има 13.675, са просечном вредношћу партије у износу од око три милиона динара.


Коментари22
61e0d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Željko
"Nije vam odgovaralo da svi budemo jednaki..." Dušan Kovačević javno da oprosti Iliji što ga je ismijavao.
verbalni patrioti
Bitno je da se zna koliko CG ima milionera! Srpski milioneri drze svoj novac redovno na Zapadu. Nadjite koji su to srpski vrhunski sportisti - reprezentativci koji svoje milione drze u srpskim bankama!
Slobodan Ratković
Nije teško izračunati da taj novac ne potiče od poštenog rada,nego od mutljavine.Čast poštenim ljudima kojima se izvinjavam,ali u Srbiji zemlji sa najnižom prosječnom platom u Evropi nikako nije normalan ovaj podatak o 450 miliona evra u bankama.Ne pripadam onim koji sve i sva kritikuju,ali 450 miliona evra na štednji u današnje doba ukazuje,ne na rast standarda,ili štednje,nego na crne fondove i negaciju stvarnog stanja.Kolike li su samo milijarde u stranim bankama,tj."poreskim rajevima"gdje su srbski i strani lopovi sklonili od Srbije opljačkane milijarde?S.R.
Ipak samo kritikujete
Postoji mnogo vise uspesnog radnog naroda u Srbiji nego sto mislite. Mentalitet koji vam govori da je nemoguce u Srbiji stvoriti nesto cisto radom i drzi 90% stanovnistva tu jeste. Osmislite nesto, rizikujte, otvorite firmu i zasucite rukave i videcete da moze. Nije lako kao ni svugde u svetu, ali je itekako moguce!
Препоручујем 1
Srbin Srbinovic
Da se ne lazemo. Veliki kapital se stice kada se drzana raspada ili kada se stvara. Sistem je isti, pljackom i lopovlukom bez kontrole. Cenu ovo prebrojavanje i kome to sluzi? Nesto gadno se iza brda valja. Nisu mi problem ti "milioneri" nego sitna boranija koja jedva krpi kraj sa krajem.
Братимир
У Србију сваке године уђе око пет милијарди евра које Срби из иностранства шаљу својим рођацима у отаџбину. Поред те суме долазе плате и пензије чија ми износи нису познати. Али да претпоставимо да је још 2-3 милијарде евра у платама и пензијама. Ако Срби од тих 70-80 милијарди евра у протеклих десетак година имају само пола милијарде на рачунима онда или поверење у банке и није на неком нивоу или народ не може готово ништа да уштеди.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља