субота, 23.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Вукосављевић: Основаћемо Фонд за враћање културног блага

субота, 09.02.2019. у 10:29
(Фото Танјуг)

Министар културе Србије Владан Вукосављевић изјавио је да се ради на формирању Фонда који ће помагати да се што већи део националног блага, расутог широм света, по приватним колекцијама али и библиотекама, попут оних у Ватикану и на Харварду, врати у Србију.

По његовим речима, потребу за оснивањем Фонда оснажио је и недавни договор с Русијом захваљујући коме ће средином године 166. страница Мирославовог јеванђеља, након више од 170 година, бити враћена у Србију.

„Министарство ће уложи велики напор да држава одвоји одређена средства, а о томе је говорио и председник Србије, да се оснује Фонд из кога бисмо покушавали да из различитих колекција, што приватних, што из библиотека широм света или откупимо или разменом дођемо до нашег великог националног блага”, рекао је Вукосављевић за Танјуг и додао је да ван земље неколико хиљада рукописа и фрагмената српског порекла.

Он је навео да је највећи број сачуваних српских средњовековних рукописа, изузимајући Хиландарску збирку, у иностранству је, доста тога је у Русији, Бугарској, Европи, рукама колекционара...

„Неки од тих најзначајнијих докумената српске историје, чувено Вуканово јеванђеље је у Санкт Петербургу, Маријинско јеванђеље с почетка 11. века у Москви, Синајски псалтир у манастиру на Синају, а чувени, најстарији препис Номоканона Светог Саве - Иловичка крмчија из 1262, у Загребу”, казао је Вукосављевић.

У нашем интересу је да се означи шта је од највећег значаја за земљу и да се покуша да се то благо, које је под различитим околностима завршило у свету напорима или финансијским или разменом или поклонима, врати.

„Ствари ипак нису тако црне. Многи рукописи и други уметнички артефакти су сачувани а у супротном, нестали би у вртлогу историје”, рекао је српски министар културе.

Он је прецизирао да је већи део свеукупног сачуваног рукописног наслеђа ван граница Србије и да је не рачунајући збирку манастира Хиландара, реч о неколико хиљада рукописа и фрагмената српског порекла.

„Велики број њих однет је са Свете Горе, а мањи, из Старе Србије или је настао у туђини”, рекао је министар и додао да је највише књига у Бугарској и Русији, потом Аустрији (око 160), на Светој Гори (не рачунајући Хиландар), али да их има и у осталим европским земљама, као и у Израелу, Ватикану, САД, ....

Међу њима су, поред Вукановог јеванђеља, и неки од најдрагоценијих српских рукописа као што је аутограф превода Псеудо Дионисија Аропагита који је начинио старац Исаија почетком осме деценије 14. века или фрагмент Радославовог јеванђеља из 1429. и Синајски псалтир из средине 13. века.

„У Загребу су Иловичка крмчија, најстарији препис Номоканона Светог Саве из 1262, и Зборник Владислава Граматика из 1469, у Москви је и најстарји сачувани Струшки препис Душановог законика с краја 14. века. У Истанбулу Светостефанска повеља краља Милутнина из 1314”, казао је Вукосављевић.

По његовим речима, најстарији препис Житија Светог Симеона од Стефана Првовенчаног с почетка 14. века је у Паризу, Романов типик из 1331. је у Берлину, Књига царства из 1418. писана за деспота Стефана у Одеси, препис Житија деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа из 1596. је у Цавтату.

На Харварду је Октоих из 1353, а у Даблину Српско четворојеванђеље и Никољско јеванђеље, Празнични минеј и Читенија из апостола и јеванђеља.

Помоћница министра за заштиту културног наслеђа Данијела Ванушић објаснила је да је за покретање процедуре враћања артефаката потребно имати правни основ - чврсте доказе о власништву и по ком основу се они налазе у одређеној земљи.

Ако је реч о нелегалном поседовању или се зна да артефакт потиче из кривичног дела, он може бити институционално враћен на основу Конвенције о мерама забране и спречавања недозвољеног увоза, извоза и преноса власништва културних добара.

Процедура која се покреће преко дипломатских представништава иста је и када је реч о културном благу однетом током ратова када се примењује Хашка конвенција. Ту је, како је додала, отежавајућа околност та што у ратним сукобима обично страдају и докази о власништву.

Стара и ретка библиотечка грађа, већи део фонда који је 1915. однет из Народне библиотеке Србије у Софију, враћен је после рата, рекла је она.

Када је реч о Иловичком препису Номоканона или Законоправила Светог Саве који је настао 1262. у манастиру Светог Арханђела Михаила на Иловици, који је у то време био седиште Зете, Ванушићева каже да на основу данас познатих и расположивих чињеница кретање рукописа није могуће у потпуности реконструисати.

Истраживања показују да је Законоправило, које је писана на пергаменту, има 400 листова и најстарији је од 11 данас познатих преписа, будући да протограф није сачуван, доспело у Загреб до 1867. године са збирком аустријског дипломате, хрватског књижевника и правника Антуна Михановића.

„Високообразован, с развијеном културном свешћу, Михановић је прикупљао и посебно вредне словенске рукописе, највише на простору Македоније. Током дипломатске каријере био је и конзул у Солуну, а познато је да је Иловачки препис век и по пре тога био у Скопљу и Марковом манастиру, стога се претпоставља да га је Михановић ту нашао, али не и под каквим околностима је узет. После његове смрти 1861. године, колекција је доспела у Југословенску академију знаности и умјетности” (у Загребу), објаснила је Ванушићева.

Она наводи да је повраћај, када нема документације о власништву, могућ кроз симболичан гест добре међудржавне сарадње, као у случају враћања исцепљеног листа Мирослављевог јевађеља.

Србија ће на основу тог договора Москви вратити седам слика Николаја Рериха.


Коментари13
8981b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vasilije
Setimo se sta je sve poharano po ambasadama, pa zataskano. Hocete li i to "otkupljivati", tj. trampiti?
Коста
А шта би с враћањем ћирилице као српског писма и законским прoписима о њеној јавној употреби?
Mira Miric
A da ministar ucini nesto da se odvoji novac za konzervaciju zidnog slikarstva u Bogodici Ljeviskoj? Mozda ne bilo zgoreg... UNESCO je finansirao najveci deo radova pre skoro decenije, pa sto ne bi drzava Srbija nesto i sama platila? Mislim, ako joj je eventualo stalo...
nikola andric
Ja preferiram izraz ''narodna kultura'' iznad ''narodnog blaga'' mada oba izraza naznacavaju istu materiju. Zasluga je ljudima koji su mukotrpnim istrazivanjem nasli objekte nase kulture i mesta gde se nalaze. Njima slava a na nama je da ih vratimo u zavicaj.
sibirski slavuj
Prvo da vratimo Kosovo pa onda sva druga kulturna blaga.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља