субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Место настанка српске државе изгледа сабласно

Запуштене објекте Војнотехничког завода могло би за месец или два да среди десетак мајстора, али се свака локална власт ограђивала од тако „простог решења”, најављујући сваке године још један „велики пројекат”
Аутор: Бране Карталовићсубота, 09.02.2019. у 21:00
Запуштено здање Војнотехничког завода у Крагујевцу (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Војнотехнички завод, место на коме се, осим оружја, калила и српска држава, изгледа сабласно. Полупани прозори на Чаурници и Машинској радионици, које су пуне ђубрета, говоре о немарности и свеопштој запуштености. Али такво стање није од јуче, тако је већ деценијама.

Упркос апелима грађана и медија, ниједна власт није предузела ништа да се среде бар они објекти који су изложени погледу пролазника и гостију Крагујевца. Изгледа да је и држава заборавила на своју одлуку из 2014. године, којом је комплекс Војнотехничког завода проглашен за културно-историјско добро са највећим степеном заштите.

Већ једну деценију по потписаном протоколу, град сарађује са немачком организацијом ГИЗ на сређивању Војнотехничког завода, прве фабрике оружја на Балкану коју су градиле обе наше краљевске династије, и Карађорђевићи и Обреновићи. Пре неколико година формирана је и државна комисија за уређење овог комплекса, под покровитељством (бившег) председника Томислава Николића, али ни то није допринело да се стање поправи.

Прва фабрика оружја на Балкану коју су градиле обе наше краљевске династије – Карађорђевићи и Обреновићи (Фото Б. Карталовић)

Само неколико дана уочи 15. фебруара – Дана државности, и прославе 184 године од доношења Сретењског устава (1835), првог највишег правног акта постсредњовековне, модерне Србије, простор Војнотехничког завода изгледа тако да би га било најбоље некако сакрити од очију јавности, преградити га нечим да посетиоци могу да виде само здање Старе скупштине, које је уређено и прилагођено одржавању разних манифестација. Солидно изгледа и зграда Књажевско-српског театра, нашег првог професионалног позоришта које 15. фебруара такође обележава свој рођендан.

Поменути објекти – Војнотехнички завод, Стара скупштина и Књажевско-српски театар – чине „свето тројство” српске државе: војна индустрија, политика и култура или привреда, дипломатија и уметност. Наши преци су се подједнако бринули о сва три сегмента, без којих су незамисливи модерно друштво и модерна држава. Један од тих делова – комплекс Војнотехничког завода из 19. века – потпуно је руиниран и неупотребљив.

Било је сијасет предлога како да се уреди и коме на коришћење да се дају објекти Војнотехничког завода, али од свих тих „великих пројеката” остало је само ђубре у некада репрезентативним зградама Чаурнице и Машинске радионице. Упркос упозорењима регионалног Завода за заштиту споменика културе са седиштем у Крагујевцу, нико се није позабавио ни угроженом статиком накривљеног димњака, око кога се сваке године на музичком „Арсенал фесту” окупља на хиљаде младих. У јадном стању је и објекат у коме је некада боравио управник Војнотехничког завода.

Према мишљењу крагујевачких грађевинаца, запуштене објекте Војнотехничког завода могло би за месец или два да среди десетак мајстора – дунђера, столара, молера, али се свака локална власт ограђивала од тако „простог решења”, најављујући сваке године још један „велики пројекат”. До овог Сретења немогуће је било шта предузети, можда догодине.


Коментари11
cc990
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Ma kod vas je dobro,topovi su na mestu.Da je to u Nisu,odavno bi ih pojeo mrak kao sekundarne sirovine.
Dragan
Sramota !! Sta reci vise
Sumadinac
Nerad,korupcija nevidljivo pravosudje i nazalost stanje ovih objekta su slika naseg drustva vec od 1980 te . Mozda bi Vučić trebao da uzme lopatu i malterku?
Ana
Kragujevčani uzmite lopate i metle i četke, pa kad očistite, a vi omalterišite, izgletujte i okrečite. Ništa ne pada s neba, a sve košta. Ili čekajte da dođu neki robovi da vam urede reprezentativne objekte. Ali načekaćete se!
Препоручујем 23
Miloš
Što se stanja VTZ tiče, može se popraviti samo samo kad bi postojao domaćin u Kragujevcu ali takvog nemamo. Naš gradonačelnik priča o avionima i kamionima, a nije u stanju ni rupe na ulici da zakrpi , jer mu je tim oko njega sastavljen od drugara i rodjaka a ne od ljudi od znanja. Kragujevac ima svoje stručnjake doktore nauka za ovu oblast, ali ih gradonačelnik ne poziva jer niti su iz njegove partije, a nisu mu ni drugari. Ovaj kompleks se bez naknade ustupa za festival Arsenal i umesto da se zakup naplati i polako sredjuju objekti, on se dodatno ruinira a od buke što je novinar dobro zapazio , uz to je ceo grad ugrožen bukom od velike jačine razglasa tokom tog festivala, jer je VTZ u centru grada za razliku od Petrovaradina. Gradonačelnika to ne zanima, jer on živi na periferiji, a za propadanje smatra da nije odgovoran, iako za četiri godine nije uspeo da zameni ni jedan stakleni ram na ruiniranim radionicama.
Drusko
Да ли овде неко мисли да је то стварно питање `домаћина`? Не боре се људи за власт да би другима било боље, него себи и својим најближима. А уз то долазе привилегије и (најчешће злоупотребом положаја) материјална корист, што је код наших руководилаца основни циљ.
Препоручујем 1
Predrag
Miloše, ne samo što se ARSENAL festu ustupa prostor, nego se iz budžeta grada odvaja toliko budžetskih para koliko za sve ostale ukupno, na istom konkursu. Iza festivala (koji je u muzičkom smislu vrlo kvalitetan) ostaje neviđeno đubre, razbijeni prozori. Osim komunalaca koji za dan kamionima odnesu đubre, nikome ne pada na pamet da ukloni ostale tragove devastacije, logične kod tolike mase gledalaca i popijene tolike količine piva i konzumiranja opijata. Vudstok je bio na otvotenom polju, daleko od naselja, najčešće se stadioni koriste za velike koncerte, a mi nudimo kao besplatnu potrošnu robu naša kulturna dobra, kao hipnotizovani-narod (ili korumpirani-vlast).
Препоручујем 3
snežana
"Благо нама" кад је објекат "проглашен за културно-историјско добро са највећим степеном заштите ", а овако изгледа. Шта радити са индустријским грађевинама из прошлог века, које својим квалитетом градње одолевају нашој немарности ( руднички објекти-енергана-котлана , старе пиваре , водоторњеви на железници....). Такви објекти задивљују својим изгледом иако су оронули. Кад би се прибегло барем неком "простом решењу" .Можда ће наши потомци да буду мудрији од нас.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља