недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:21
10 ПИТАЊА О РУКОПИСУ

Потписи откривају карактер

Крупан рукопис и неуобичајено велика слова срећу се чешће код екстравертних, емотивнијих, великодушних особа, склонијих расипништву и неумерености, а ситна слова могу да указују на потребу за повлачењем, незадовољство, неповерење, али и на добру концентрацију, штедљивост…
Аутор: Драгољуб Стевановићнедеља, 10.02.2019. у 13:01
(Фото А. Васиљевић)

 

 

 

Данас људи све мање пишу, све више типкају по тастатури компјутера или мобилног телефона. Рукописи се претварају у швракописе, у немушта шарања по папиру, посебно код младих. Колико то омета графологе чија вештина помаже да се из нечијег рукописа упознају карактерне особине онога ко је нешто написао?

На ово и друга питања за „Магазин” одговоре је дао наш саговорник Јован Крстић, судски вештак за графолошка вештачења, који се графологијом као научном дисциплином бави већ 43 године.

1. Да ли то што све мање пишемо и користимо оловку у међусобној преписци или комуникацији умањује значај рукописа у одређивању нечијег карактера, односно психолошког профила?

Тачно је да данас људи кад имају потребу да се неком обрате писмено, све мање пишу руком, већ се писање обавља електронским путем, али то не значи да ћемо због тога изгубити везу између рукописа и нашег карактера. Поред свих нових техника, докле год постоји као разумно биће, човек ће морати да пише руком. Кад би се људи потписивали штампаним словима, такве потписе би било лако фалсификовати и то би представљало опасност да се повећа криминогено понашање.

2. Шта је графологија?То је научна грана која проучава рукопис и тумачи његове основне карактеристике које произилазе из психолошке структуре особе која пише. Преко рукописа се могу утврдити основне црте личности; њене карактерне особине, богатство и дубина њених емоција, темперамент, отвореност или затвореност особе према средини која је окружује, да ли је особа искрена, више склона давању него примању, какав је њен однос према духовним и материјалним добрима... и још много тога.

3. Зашто су нам потребне анализе рукописа и какви се подаци могу њима добити ?

Добром графологу нису потребни никакви подаци о особи чији се рукопис анализира, јер он то види из рукописа. Могу се одредити ниво образовања, однос према средини, да ли је реч о екстравертној – отвореној особи , или интровертној – затвореној према свету, колико се уклапа у социјалне форме понашања…

4. Да ли графологија има примену изван судске праксе?

Рукопис није само веран одраз наше личности, већ он може бити и прикладно допунско средство у дијагностичком поступку код неких болести и поремећаја. И рукопис се мења зависно од тренутног стања и расположења особе. Иако се у медицини графологији не поклапања посебна пажња, у појединим медицинским публикацијама се о појединим болестима и поремећајима наводе карактеристичне промене рукописа као пратећи елементи одређене клиничке слике. Промене рукописа уочљива је код Паркинсонове болести, код једног хроничног обољења јетре, неких поремећаја ендокриног система, код неких тровања.

У многим земљама графологија је нашла своје место у криминалистичкој пракси у откривању кривичних дела фалсификата, превара и слично. То је можда једино подручје где је графологија третирана равноправно са другим методама и где је њена вредност призната.

5. Шта се данас фалсификује?

Свако ново време собом носи и нове облике фалсификовања. Нови систем издавања биометријских докумената је сада онемогућио фалсификовање пасоша и личне карте, а то је некада могло бити фаталан по губитника, и то се у пракси више пута показало јер су се на туђе име учестало отварале фирме које нису плаћале порез. Данас се највише фалсификују тестаменти писани пред сведоцима, ређе холографски писани руком јер њих није лако фалсификовати. Кривотворе се и потписи жираната при узимању кредита, понекад се намерно искривљује сопствени потписа да би касније негирале преузете обавезе, на пример, уговорима о зајму или на признаници о позајмици новца.

6. Како се врши анализа рукописа?

Да би се извршила карактерна анализа потребно је да особа чији се рукопис анализира на белом папиру без линија формата А/4 испише текст од десет до 15 редова. На самом почетку вршења карактерне анализе рукописа прво се посматра организованост саме странице; да ли је простор испуњен или није, ширина маргина с леве и десне стране, положај редова, смер рукописа, калибар слова средње зоне, дужина горње и доње зоне слова. Након тога се анализира њихова повезаност, форма врста потеза, притисак, брзина писања…Гледа се и да ли су везе слова угаоне или заобљене, аркадне одозго, или гирланда везе одоздо, и још много тога.

7. Шта говоре ситна, а шта крупна слова рукописа, и шта ми као лаици можемо најлакше да наслутимо о нечијем карактеру кад видимо рукопис те особе?

Крупан рукопис и неуобичајено велика слова, поготово у средњој зони, могу да значе да је таква особа екстравертна, емотивнија, великодушна, што указује да је спремна да помогне другима, али али с друге стране наводи и на расипност и општу неумереност.

Ситна слова могу да указују на потребу за повлачењем, незадовољство, неповерење, али и на добру концентрацију, штедљивост… Цела страница испуњена ситним словима, без маргина са збијеним редовима може да указује на шкртост и тежак карактер.

8. Ко се данас користи писаним словима у рукопису?

Постоји више врста писаног рукописа и различита повезивања писаних слова – аркадна или гирланда повезивања која имају посебна значења.

Писани рукопис по форми може бити угласт, заобљен, извештачен, калиграфски, попут нити… Постоји и поједностављен рукопис у који спадају и они исписани, умерене брзине, нагиба, притиска, без неких додатих украса или потеза пуним замаха као код китњастог рукописа. То указује на општу културу, продуховљеност, висок интелект, једноставност, спонтаност, ненаметљивост, одсуство сваке охолости, али са вером у себе и са израженом самоконтролом. Овакав рукопис се среће код високо образованих људи, оштроумних, индивидуалиста.

9. Какве су особе које користе штампана слова?

Штампаним словима пишу особе код којих све од напред реченог мањка и које могу имати проблема у комуникацији са људима и околином и не уклапају се у потпуности у социјалне форме понашања, а могу бити и недруштвене. То су и особе са наглашеним техничким склоностима, самостални су у раду, креативни, индивидуалисти.

10. Колико је знање из психологије важно да се буде добар графолог?

Психолошки профил једне личности формира психолог, а не графолог.

 

Понуде за анализу рукописа

Јован Крстић је прву књигу „Карактер и графологија“ издао 1980. године, а другу књигу „Графологија“ 1999. године. Графологијом се активно бави око 43 године.

„Карактер и графологија” је била прва књига из те области код нас.

– У последње време су се појавили многи квазиграфолози који нуде приватне анализе рукописа, неки чак организују и семинаре од само неколико дана ради подучавања, иако и сами знају да се то не може научити за само неколико дана. Ово је тежак и јако сложен посао за који је потребно велико знање и искуство – подсећа Крстић

(Фото Пиксабеј)

Писани потпис важан

 – Пре три године је књижевник Карахасан најавио у тексту под насловом „Крај писања руком“ да улазимо у време краја културе. За то је навео пример деце у Финској која више неће учити писана, већ само штампана слова, јер се, како је објашњено, тако одржава корак са светом технологије. То би наводно допринело дигиталној технологији и интернету, као и бољем формалном и лакшем неформалном образовању. То би била, по Карахасановом мишљењу, једна „у низу иницијатива које воде према идиотизацији човека и његовом претварању у строј који опслужује друге стројеве”. Посматрано из мог угла, као судског вештака за графолошка вештачења то би била веома опасна пракса. Кад би се људи потписивали штампаним словима такве потписе би било лако фалсификовати и то би повећало криминогено понашање – упозорава Крстић.


Коментари0
4a757
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља