недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:55

Папагаји који воле близину државног врха

Ове птице потичу из Азије и Јужне Америке, одомаћиле су се у Атини и воле да из своје колоније долећу до прозора председника, премијера и посланика у парламенту
Аутор: Јасмина Павловић Стаменићнедеља, 10.02.2019. у 14:31
Зелени папагаји су у престоници Грчке формирали колонију (Фото ЕПА/Пушпа Кумара)

Од нашег дописника

Атина – Зелени папагаји из центра Атине већ четири деценије не напуштају густе крошње Националног парка и често залутају преко пута, до симса и прозора канцеларија грчког председника и премијера, као и посланика у парламенту. Зато их зову „папагаји Максимоса (назив за канцеларију грчког премијера)” – јер су верни и годинама јој долазе тако близу не водећи рачуна о томе ко којој партији припада. Неретко у шали кажу да и они воле близину грчког државног врха.

Ове птице су у главном граду Грчке већ формирале читаву колонију на дрвећу које окружује најужи центар јер им, по речима научника из Орнитолошког савеза, одговара клима у Атини. Има их две врсте, зелени папагаји који порекло воде из Азије и сивозелени којима је постојбина у Јужној Америци, у области Амазона. Ових других је много више, брзо се размножавају и освајају и друге, северније делове града.

„Папагаји су се у Атини појавили крајем осамдесетих година и од тада је не напуштају. Све их је више и очигледно је да су овде нашли идеалне услове за репродукцију јер колонија брзо расте. Сада их, сем у Националном парку, све више има и на брду Ликавитос, које је највиша тачка у граду, али лете и према севернијим деловима града, где је температура нижа за неколико степени”, каже Лефтерис Ставракас, стручни сарадник Орнитолошког савеза, и наглашава да папагаји нису долетели у Грчку, већ да су првобитно били пуштени из кавеза.

Наиме, према његовој причи, тих осамдесетих година на старом аеродрому који се тада налазио у приобалном делу Атине, само десетак километара удаљеном од центра, приликом претовара отворио се контејнер у коме су у кавезима били зелени папагаји из Јужне Америке. Како су и кавези били поломљени, птице су излетеле. Најпре су се настаниле у приобаљу, али их је врућина отерала северније, ка густим крошњама у центру града. По речима Ставракаса, касније је било и других случајева када су власници сами пуштали птице из кавеза или су оне успеле да им побегну. Друштво су лако налазиле у већ формираној колонији у Националном парку, који је постао њихово основно пребивалиште.

„Гласни су, туристи се често изненаде јер не знају о чему је реч, не виде их од зеленила. Друже се с голубовима и с њима скупљају храну са земље. Последњих година организују се посебне туре за туристе који желе да упознају ретке и многобројне врсте птица које живе у Атини”, каже Ставракас.

Према званичној статистици, у Атини живи око 100 различитих врста птица. Сваки парк има своје врсте а друштво им неретко праве корњаче, гуштери, жабе, веверице, зечеви, јежеви... У севернијим деловима града има и лисица, што говори о овдашњим идеалним животним условима које су птице и животиње препознале. У Палинију, недалеко од Атине, налази се највећа фарма на Балкану и једна од највећих у Европи, с преко три хиљаде птица. Реч је о 280 различитих врста птица са свих континената, од којих је 120 врста у такозваном сталном програму размножавања и чувања. Само у једној години размножено је 1.800 птица које су затим завршиле у европским земљама али и зоо-парковима.

За становнике и госте Атине направљен је и специјални каталог са описом ретких птица и укупне, прилично необичне, фауне која опстаје у овом вишемилионском граду на мору.


Коментари0
68052
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља