четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:30
АУТОРСКИ ТЕКСТ ПРОФ. ДР РАТКА МАРКОВИЋА ЗА „ПОЛИТИКУ”

Три крупне лажи о наводним преговорима у Рамбујеу

(6. фебруар – 23. фебруар 1999. године)
Аутор: Проф. Др Ратко Марковићнедеља, 10.02.2019. у 23:30
(Фотодокументација „Политике”)

Како се године нужно нижу једна за другом, а нанизало их се већ двадесет од вајних преговора у Рамбујеу, не могу а да се не питам: Да ли је могуће да, после сазнања истине, стране земље које су читаву ствар смислиле и наша земља, која је била највећа жртва њиховог пакленог плана, још освежавају сећање на годишњице тих лажних преговора, као да су после њих уследиле преломне позитивне промене, а не да је уследило једно од најсрамнијих пустошења европске земље и њених грађана. И да се у историју не би угнездила тешко поправљива лаж, као њихов непосредни учесник, дужан сам да кажем да су ти преговори били најобичнија подвала и лаж. Била је то само представа за спољни свет, изведена с трећеразредним глумцима. Једина права истина о Рамбујеу је само географска чињеница – представа је заиста одржана у градићу Рамбујеу, крај Париза, у Француској.

Прва крупна лаж, чијој су магији многи подлегли, јесте да је зверска одлука о агресији НАТО-а на Србију уследила као последица њене кривице за непотписивање папира, ко зна којих аутора и где писаних, којима су моћници дали име „Споразуми из Рамбујеа” (Rambouillet Accords), иако то није био њихов првобитни назив. У том тексту постоји од учесника само потпис Косова, а од сведока недостаје потпис Бориса Мајорског, руског члана „тројке”. Тај „споразум” је био фаза у спровођењу пре њега донесене одлуке да се агресијом на Србију Косово од ње одвоји, а да се у Србији збаци с власти С. Милошевић. Одлука је донесена у центру политичке моћи Запада, али пошто је чак и за поједине земље западног савеза била сувише окрутна, што је била једнодушна оцена незападног света, названа је врло племенито – „хуманитарна интервенција”. Као маска за ту камуфлажу послужили су вајни преговори у Рамбујеу. Да је ова одлука донесена пре Рамбујеа види се и по томе што Запад мења разлоге за агресију на Србију, зависно од тога који од њих у конкретној ситуацији делује убедљивије. Једном је то Рачак, други пут је то Рамбује.

Учесници су се могли  срести само пуком  случајношћу у ходницима,  а текст од којег је  склепан „споразум”  дељен је у „комадима”

Мада је скуп у Рамбујеу назван „преговорима”, тамо никаквих преговора, све време боравка две делегације, није било. То је друга крупна лаж у вези с Рамбујеом. Преговори постоје кад су њихови учесници у истој просторији, седе за једним столом и гледају се „лицем у лице” и кад пред собом имају „бео лист” који ће испунити текстом усаглашене садржине. У Рамбујеу ничег од овог није било.

(Фотодокументација „Политике”)

Учесници су се могли срести само пуком случајношћу у ходницима, пролазећи један поред другог без речи, а текст од којег је склепан „споразум” дељен је учесницима у „комадима”, при чему су она два најважнија, која чине његово садржинско језгро, уручена четири сата пре окончања конференције у Рамбујеу. Од сведока („тројке”) руски представник, Б. Мајорски, није потписао те делове, с образложењем да нису били предмет заједничких претходних разматрања. Та збрка од споразума била је само привид споразума. По свој прилици, тако се и хтело, јер је „споразум” послужио као добра камуфлажа за одлуку донесену пре и ван Рамбујеа. Штавише, иако правно никаквог споразума није било, јер га није потписала једна од споразумевајућих страна, у Резолуцији 1244 „споразуми из Рамбујеа” помињу се четири пута, јер се за решење резолуцијом покренутих питања предлажу решења споразума из Рамбујеа („узимајући у обзир споразуме из Рамбујеа”). Чак је нека решења из „споразума” преузео „Ахтисаријев устав Косова”.

Трећа крупна лаж је да је Рамбује био „дипломатска конференција”. Пре свега, ни у једној од две делегације није било професионалног дипломате нити члана с дипломатским искуством. Део дипломатског искуства имао је само председник М. Милутиновић, који је од доласка у Рамбује, у својству шефа државе, предводио државну делегацију. Нисам сигуран да је било професионалних дипломата ни међу неуобичајено бројним странцима који су се тискали по ходницима замка у Рамбујеу.

Имали су га, по свој прилици, чланови „тројке” – К. Хил, В. Петрич и Б. Мајорски. Ако се дипломате одликују отменим и углађеним поступцима, тешко је било закључити да су они припадали том сталежу. Политички врх чинили су омнипотентна М. Олбрајт, која се уживела у улогу Клеопатре у замку, Р. Кук и И. Ведрин. Осим овог последњег, прво двоје били су класичне политичке силеџије – и изгледом и поступцима. Од наших они су к себи позивали једино председника Милутиновића, али о разговорима које је с њима имао он мене никада није обавештавао. Рачунао је, ваљда, да имамо подељену одговорност – он за политичка, ја за стручна питања.

Ратко Марковић, Никола Шаиновић, Владимир Штамбук, Кристофер Хил и Волфганг Петрич 
(Фото EPA/Reuter Pool/MR/CG)

Повод да све ово напишем дао ми је непревазиђени новинар „Политике” Предраг Милојевић насловом своје књиге „Био сам присутан”. Из ње сам схватио од коликог је значаја изворно сведочење. У овај свој напис ставио сам оно што сам гледао својим очима и слушао својим ушима. Запазио сам да су у западној пропаганди о Рамбујеу почеле да пуштају корене жестоке лажи. Зато, кад будући савесни историчар за коју деценију или век буде прегледао историјску грађу о Рамбујеу, нека на већ пожутелој хартији која је почела да се круни погледа и сведочење неког ко је „био присутан”. Ја о политици никада нисам имао високо мишљење. Али ни сањао нисам да се она може користити онако ниским ударцима и онако кривотворити истину како је то чинила у Рамбујеу. Иначе, о Рамбујеу, поред овог и раније објављених написа, тешко да нешто више могу написати. У ово мало година осталим од живота не могу да се бавим прљавим стварима и људима.


Коментари57
1dbce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

srba
Jel to profesor opet hoce da svada Srbe s vecitim prijateljima s cije su strane u zanjem veku nad Srbima izvedena bar tri pogoma koje danas zovu genocid ?! Pitam se zar nije dosta sto smo prihvatili i okupaciju i separaciju i batine i dzaba se saginjemo i umiljavama, sta Duro jos trazi....?Kazu da Srbi promene veru i naciju!
Milosav Popadic
Ima ljudi koji su skooni da optuže Miloševića za raspad Jugoslavije, za sankcije, za NATO bombe , za Koosovo ... a da je Milošević pristajao na uslove koje mu je Zapad postavljao, sti ti ljudi optuživali bi Miloševića za izdaju, a on je činio što bi i većina nas na njegovom mjestu činila. U vojsci su nas učili da je stražar neprikosnoven i da su držabne granice nepovredive. Većna je to ubjeđenje stekla u roditeljskom domu. Milošević se nalazio u u onoj poslovičnoj situaciji: ako ne sjašeš posjeću te, ako sjašeš posjeću te; šta god ućiniš – bićeš posječen. Sovjetski model državnog socijalizma nije izdržao pritisak zapadnog modela parlamentarne demokratije i slobodne inicijtive. Švedski model države blagostanja i jugoslovenski model samoupravnog socijalizma postali su suvišni. Do danas nerasvijetljena smrt Uloa Palmea 1986 zadala je početak umiranja države blagostanja, a s sbucanjem SFRJ umro je i model samoupravnog socijalizma
antibot
Ni Ce Ge Vara nije bio toliko zaslepljen socijalizmom kao vi...
Препоручујем 11
Petar M
Хвала Вам.
Игор Г.
Ево како се пласирају полистине. Пре Рамбујеа постоји Резолуција СБ УН 1199 коју је Милошевић игнорисао.
Miloš
A koja je to rezolucija? Vidim značaj iste po tome što je niko ne spominje. Ne, Igore, sve je počelo u Rambujeu.
Препоручујем 9
Robert Obrenović
@ beeeee Ај не... причај свашта, јесмо ли ми побили Индијанце од Средње до Северне Америке, јесмо ли ми осмислили и радили у холокаусту, концентрациони логори и смишљено зло, колонијализам (још увјек траје), робовласништво итд... Вала смо јагњад за све њих, и праведнији, слободарски, народ без организоване мржње ( расизма, шовинизма...)
beeeee
Robert @ "jagnjad" sam upotrebio u smislu onoga sto smo uradili jedni drugima u nasem uzem regionu .Srecom nismo neka svetska sila jer bi u tom slucaju istorija bila jos krvavija.Iznad svega, namera mi je bila da pokazem svoje neslaganje sa tvrdnjama da je uvek neko drugi kriv, a da smo mi zrtve neke zavere. A da smo narod bez sovinizma i rasizma, to uopste nije tacno.Slavimo mnoge soviniste iz 90.ih kao heroje , a neki od njih su i u parlamentu...Malo samokritike ne bi bilo na odmet. ps..Kad niste u kafani ili na pijaci mozete nepoznate osobe da oslovljavate sa "vi", nije zabranjeno.
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља