субота, 23.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Национални тим за спас села

У току је формирање тела које ће од марта радити на заустављању пражњења сеоских средина стварањем адекватних услова за живот њихових становника, каже за „Политику” министар Милан Кркобабић
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 10.02.2019. у 23:30
(Фото Танјуг/Јарослав Пап)

Како би се стало на пут пражњењу сеоских средина, ускоро ће бити формиран национални тим за спас села. То је за „Политику” изјавио Милан Кркобабић, министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа. Према његовим речима, у току је формирање овог тела, чије се прве активности очекују већ од марта.

Чиниће га представници Владе Србије, локалних самоуправа, Академијског одбора за село САНУ и задружних савеза Србије и Војводине. Уз њих, у тиму ће бити и најеминентнији прегаоци из области науке, образовања, културе, здравства, спорта и сви који на очување села гледају као на прворазредни патриотски задатак, каже Кркобабић.

„Национални тим за спас села има задатак да евидентира постојеће стање на терену с акцентом на рубна и брдско-планинска подручја, у циљу осмишљавања што сврсисходније политике за третирање тих крајева наше земље и адекватних законских мера. А све с једним циљем – да се коначно стане на пут пражњењу сеоских средина стварањем адекватних услова за живот њихових становника”, наводи Кркобабић.

Истичући да Србија има све природне предуслове као Италија, Француска и Аустрија за квалитетан живот у својим селима, министар наводи да је досезање њихових услова могуће само уз добро осмишљену и у целини и до детаља испланирану политику.

„Села морамо да сачувамо да бисмо сачували Србију. Али не села као део наше успутне носталгије већ као савремена европска села, примерена 21. веку. Не смемо да мислимо искључиво о профиту јер кључне ствари у животу немају цену”, рекао је министар.

Представници стручне али и шире јавности подржавају ову замисао. Тако академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ, каже да је неопходно анимирати друштвену заједницу како би се убрзано могло зауставити пропадање наших села и одлазак младих. А то ће се, додаје он, моћи урадити само стварањем оваквог националног тима, у који „треба да уђу најпознатији професори, научни, јавни и културни радници, социолози и сви којима је стало до спаса наших села”.

Међу иницијаторима ове идеје је и Бранислав Гулан, члан Академијског одбора и Научног друштва економиста Србије. За њега, формирање тима је својеврсни наставак подухвата „500 задруга у 500 села” којим је, заједничким трудом кабинета министра Кркобабића и Академијског одбора, ревитализовано задругарство у Србији. И то – после читавих седам деценија.

„Од када је средином 2017. покренут пројекат, до почетка 2019. је основано 340 нових задруга, а Србија је до тада била земља у којој се годишње гасило њих сто. Задруге притом не оснивамо ми већ заинтересовани у селима”, објашњава Гулан, додајући да је овим подухватом започета промена задружне мапе Србије.

У склопу пројекта, бесповратно је додељено укупно милијарду динара за 95 старих и новооснованих задруга.

„Само у 2017. држава је у 22 задруге уложила 197 милиона динара, а у 2018. је за њих 73 додељено 800 милиона динара. Тако је укупно подигнуто 95 малих задружних сеоских предузећа. Формиране су и две сложене воћарске задруге, налик некадашњим комбинатима, у Ариљу и Старом Сланкамену, које су добиле по 500.000 евра. Сав новац је дат бесповратно, чиме се директно утиче на живот 4.600 домаћинстава”, истиче Гулан.

При додели средстава, додаје он, водило се рачуна и о сузбијању неуједначеног регионалног развоја.

„Само четири задруге које су добиле новац у првој години спровођења пројекта биле су из Војводине, а у другој свега 19. С друге стране, обилно је потпомогнуто пет најсиромашнијих округа на југу Србије, где су се села увелико празнила. А с нестајањем села нестаје и Србија”, објашњава Гулан, додајући да се за ову годину планира 700 милиона динара за још 70 задруга.

Да између подухвата обнове задругарства и делатности предстојећег тима постоји веза потврђује и академик Шкорић. Говорећи о свом доприносу тиму, он наводи да ће радом у Академијском одбору бити детектовани проблеми и дата решења, укључујући и активности из пројекта „500 задруга у 500 села”.

„Такође, покренућемо удруживање наших сељана како би на малом поседу постали робни произвођачи. Посебно ћу се залагати да обезбедимо да Скупштина Србије посвети целокупно једно заседање проблемима села. Документа за расправу треба да предложи национални тим за спас села и да се на крају донесе декларација са задужењима владе, покрајине, округа, локалних заједница и, наравно, систем праћења извршења обавеза”, наводи академик Шкорић.

Министар Кркобабић приликом посете једној од задруга које су добиле подстицај државе
(Фото Бета/Саша Ђорђевић)

Упозоравајући на проблеме сеоских средина, он указује да у Србији постоји 4.709 насеља а да у 86 одсто њих опада број становника.

„У фази нестајања су 1.034 села која броје мање од сто житеља, у 550 села има мање од 50 становника, а 200 је потпуно празно. У селима Србије има преко 50.000 празних кућа, а овоме треба придодати и 500.000 хектара запуштених њива, уз велике површине под пашњацима и ливадама које се не користе”, истиче академик Шкорић.

Очекује се да у тиму буде ангажован и глумац Ненад Јездић, дугогодишњи самостални пољопривредни произвођач, познат у Србији и по прављењу ракије. Он каже да жели да се из тог деловања изнедри нешто истински племенито, добронамерно и ангажовано, како би се одржао живот на селу.

„Ствар је наравно много озбиљна, али је први корак јако важан. Јер, шта год да се и у селу започиње, започиње се од прве бразде. Ово је велики посао који предстоји целом народу и држави и не може да се обави без неке стварне иницијативе и то оваквог типа. Ја нисам политичар и не могу на то да политички утичем, али саветодавно могу да укажем на пропусте кроз које сам ја прошао. Најзад, ово нема везе с политиком, јер је село засебна странка и засебна политика и тако би требало да га третира читаво друштво”, истиче Јездић.

На свом примеру он сведочи да селу треба само давати.

„Ја сам пре 20 година почео да дајем своме селу. Али мени је можда било лако да изгурам ту причу јер сам имао многострукост у послу и заради коју сам уложио. А опет, схватам да нисам ја тај који ће одржати село, већ то треба да ураде сељаци којима је потребна подршка да би били у снази да то учине. Један од основних задатака је повратити њихово поверење и вратити им веру и достојанство”, наводи Јездић.


Коментари36
89e97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

smb
ista prica kao pre. zaboravilo se vreme kad se zaposljavalo u grad, posle nekog vremena dobije se stan. ko je mestanima sela ikad napravio kucu posle rata? oni sami kad su preko granice, bar u srbiji - trbuhom za kruhom - otisli kao "gastarbajteri" i prvo napravili kuce. da su vremenom malo izgubili meru oko potrebnog i luksuznog - to je psihologija. a to nisu bili ljudi sa srednjim skolama i fakultetima - ljudi koji u srbiji, tj. onoj predjodnoj velikoj zemlji niko nije dao nikakav posao. ("nisu nista zavrsili"). na zapadu nisu "imali veze", jednostavno ih je neko zaposlio i oni su radili. na domacem trzistu se i dalje islo u grad. sad iz grada retko ko hoce nazad, stariji su poumirali. ko ide dobrovoljno u "blato", gleda u nebo da ne bije grad i sve sto je uradio izgubi, sa dugovima do neba... posao ionako fizicki tezak... pa od toga se otislo u grad. izgubili smo moc rasudjivanja i analize stvarne svakodnevnice. kad se to promeni, selo potpomogne, ozivece. pozdrav.
Mil
Kada su zuti i Dinkic uveli 10.ooo € po zaposlenom pisao sam da daju seljacima za masine i zemlju. Da su dali danas bi Srbija bila moderna poljoprivredna zemlja sa velikim izvozom hrane, a ne veliki uvoznik smeca i otrova. Da se dalo te milijarde €ura seljacima i oporezovale neudate starlete i neozenjeni starletani po gradovima, a taj porez dao onima na selu bilo bi i dece i sela. Dadose stranim kapitalistima zemlju, vodu kanalizaciju, puteve, a ne daju selu i seljacima i onda kukamo prazna sela i nema dece.
Vladija Sarac
Izuzetan potez! To nam treba! Nacionalni tim, kao za povecanje nataliteta, kao za zaustavljanje migracije. Sto veci tim, to bolje, da se omasti sto vise onih koji vec grokcu na drzavnom valovu: "представници Владе Србије, локалних самоуправа, Академијског одбора за село САНУ и задружних савеза Србије и Војводине. Уз њих, у тиму ће бити и најеминентнији прегаоци из области науке, образовања, културе, здравства, спорта". Dovedite i Lava Pajkica, da bude gusca corba! Pitanje Krkobabicu iz radoznalosti: kako se postaje "najeminentniji pregalac"? Je li ima neka skola za to, ili su dovoljna dva svedoka?
Наталија
Ваше прве три реченице су најбоље.
Препоручујем 3
Daca
Sve smo to vec imali,sem ovakve vlasti I dualno obrazovanje I zadrugu u svakom deli I toplu vodu Sve ste zbog send unistili,a mislite o meni Molim Vas sve name je gore
Наталија
Радујем се свему добром што последњих година у Србији ради а, Богу хвала, много се ради. Не заборавите да су Тито и његови полтрони уништили село и српског сељака. А 90-е и почетак 2000-их докусурио је и сељаке и остале становнике Србије. Потребно је време да се то све доведе у ред и обнови. Последњих година то се и успешно чини.
Препоручујем 4
Зорица Аврамовић
Радујем се као мало дете стварању овог националног тима за спас села! @EvGenije је написао најсажетије оно што је потребно српском селу, да би поново било жила куцавица производње здраве хране и здравог живота. Свуда у свету се људи труде да живе у природи, а што даље од загађених градских центара. Путују и по стотинак километара до посла и назад. Само у Србији, због вишедеценијске убитачне политике на уништењу српског села, створена је понижавајућа слика како је на селу срамота живети. Људи моји, одувек се на Западу сматрало да су власници земље племићког рода. Једино се код нас, сматрам намерно, спроводила погрешна пропаганда - сви из села у фабрике! Охрабрују ме и будући чланови Тима. За спас српског села, које нас је одувек хранило најквалитенијом храном, гајеном с огромном пажњом, љубављу...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља