субота, 23.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34
​69. БЕРЛИНАЛЕ

Пољубац Тарантина, Буковског и Џека Трбосека

Шокантан филм Фатиха Акина о серијском убици Фрицу Хонки, Озонов обрачун с педофилима у цркви и степска поема Ванга Куанана
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 10.02.2019. у 21:11
Из филма „Златна рукавица” (Фотографије Прес-служба Берлинског фестивала)

Берлин – Уместо уобичајене три новинарске и једне званичне, свечане пројекције, филм „Златна рукавица” немачко-турског редитеља Фатиха Акина је због великог интересовања представника медија изненада добио и додатне две. Комплекс Синемакс синоћ је био под новинарском окупацијом, па су уместо једне за овај филм биле отворене још две дворане. У све три је завладао мук, само повремено прекидан повицима „шајсе”.

Најблаже речено, нови Акинов филм је шокантан. Не толико због истините приче о хамбуршком серијском убици Фрицу Хонки, који је од 1970. своје жртве касапио и делове тела нагомилавао у скровиштима стана у поткровљу (делимично је филм заснован и према крими-роману Хајнца Штрунка из 2016), колико због самог начина на који Акин третира тему. То је испало нешто попут каквог бизарног пољупца Тарантина, Буковског и Џека Трбосека. Неумољиво експлицитно. Без трунке шарма и без вођења рачуна о мотивацији ликова.

Да је причу „Златна рукавица” режирао Тарантино, наравно да би летеле главе и све прштало од проливене крви, али би уз све то било и хумора и гледаочеве свести о томе да је све то једна велика филмска шарена лажа намењена искључиво забави. Да је којим случајем овакву причу написао Буковски тај свет „барских мушица”, које се даноноћно обезнањене алкохолом роје у прљавом и загушљивом хамбуршком бирцузу „Код златне рукавице”, имао би своје зато на свако питање зашто (је то тако). А да је ово прича о Џеку Трбосеку, на коју иначе ова Акинова неодољиво подсећа јер је Фриц Хонка убијао проститутке, постојали би бар они драгоцени и за филм као медиј пожељни обриси мистерије.

Код Фатиха Акина свега тога нема. Његов Хонка је такав какав је: физички наказан, ружан, мизогин, сексуално дисфункционалан, тешки алкохоличар који своје жртве, остареле пијане проститутке, проналази унутар те гротескне галерије друштвено изопачених барских ликова који су ту само декор и ништа више. Нити даљина нити дубина. Од Фатиха Акина се очекивало, јер нас је тако навикао, да бар на тренутке урони дубље у студију зидом подељеног друштва које још вида ратне ране и разочарења, истовремено доживљавајући економски бум. Разочаравајуће је што је све у филму свео и поставио само као велики декор за сцене убистава и раскомадавања женских тела у Хонкином стану...

И од Франсоа Озона се очекивало више с обзиром на то да се у филму „Милошћу божјом” дохватио деликатне теме сексуалног злостављања дечака и педофилије унутар Католичке цркве праћене тешком тишином. У конкретном, истинитом и скандалозном случају реч је о сексуалном искоришћавању око 70 дечака из Лиона од стране свештеника због чега се кардиналу Филипу Барбарену тренутно суди за прикривање током дугог низа година. Озон с једне стране портретише три, сада већ одрасле, жртве ангажоване око прекида зида ћутања, а с друге критикује константну тишину Цркве о овој теми и позива на одговорност. Озон нуди драматичан филм праволинијске нарације која споро напредује, у форми неке врсте озбиљне документаристичке репортаже која није намењена ширем кругу гледалаца. Филм „Милошћу божјом” биће ускоро приказан и на београдском Фесту.

Обиље визуелне и људске лепоте нуди се у поетичном, на тренутке веома комичном и преокретима зачињеном кинеском филму „Ундунг” (Јаје) старог берлинског знанца Ванга Куанана (добитник „Златног медведа” за „Тујуно венчање” 2007). Реч је о правој малој монголској степској поеми, о визуелној чаролији широких планова и јунака готово бекетовски апсурдно сликаних из даљине. О неуобичајеној крими-причи о истрази убиства једне жене коју води полицајац придошлица уз помоћ главне јунакиње, тридесетогодишње жене праве степске вучице, која све што јој није по вољи гротескно одбија, држећи се митова и традиције сурових пространстава у којима је одрасла. Још један добар Куананов филм. Потенцијални кандидат за награде и добре оцене филмских критичара...

Дани звезда у успону

Милан Марић (горе десно) с колегама

Берлин – Три берлинска фестивалска дана посвећена су промоцији 10 младих европских глумаца одабраних да буду овогодишње Европске звезде у успону. Међу њима је и српски глумац Милан Марић (први здесна у горњем реду) који је ову ласкаву номинацију освојио као глумац у филмовима „Довлатов”, „Добра жена” и „Влажност”. У изјави за светске филмске часописе Марић је рекао: „Мој највећи изазов био је филм ’Довлатов’, јер је то била моја прва главна улога и уз то сам морао да научим и руски језик. Моја највећа амбиција је да током каријере сачувам своју наивност и искреност и да престанем да глумим онда када осетим да то постаје рутина.”


Коментари0
3a3ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља