недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:39

Шекспир стигао у Дубаи

Блиставе стаклене контуре зграде опере, у облику традиционалног брода, својеврстан су симбол времена просперитета када се овде трговало бисерима
Аутор: Мирјана Аксентијевићнедеља, 10.02.2019. у 21:33
Згра­да опе­ре у Ду­ба­и­ју (Фо­то Р. Ак­сен­ти­је­вић)

Специјално за „Политику”
Дубаи – После успешне турнеје кроз тридесетак домаћих, острвских градова, последњег дана јануара, Енглеско путујуће позориште прешло је границу Уједињених Арапских Емирата. Тако је, са гостујућом представом, класичним комадом „Отело” Вилијама Шекспира, буквално отпочела овогодишња позоришна сезона у згради опере, у старом делу Дубаија.

Прича стара више од четири стотине година, испреплетана питањима расизма, љубави, љубоморе, издаје, предрасуда и освете, у режији Ричарда Тијмена, играна је три дана заредом (матине и вечерње представе) на позорници ексклузивног здања са потписом данског архитекте Јануса Ростока и водеће домаће компаније Емар.

Шекспировог „Отела”, око којег се и дан-данас воде дискусије да ли је то „бардова највећа трагедија, џиновске снаге” драматург Тијмен, који је на челу гостујуће уметничке дружине од 2016. године, осавременио је, храбро модификујући неке делове са потпуно другачијом почетном сценом, а да ништа није изгубљено од главног дела. Похвале и добре критике које су, потом, уследиле за режију, изврсну глуму и сценографију биле су, свакако, ексклузивна улазница за први наступ једног Шекспировог дела у овом делу света.

Безвременски „Отело” из пера генијалног „барда из Ејвона” као и први улазак у Доу (Dhow), како још зову зграду опере грађену по изгледу на традиционални чамац коришћен у давна времена за превоз воћа и свеже воде по Црвеном мору и Индијском океану једноставно се не пропушта. Карте које искључиво важе за улазак морају бити одштампане на компјутеру, а коштају од 9.500 до 38.000 динара за ВИП ложу. Ту и тамо кућа „части” специјалном понудом, са ограниченим бројем, када може да се купи место и за 4.300 динара.

Тијменова интерпретација „Отела” коју је овдашња публика после два и по сата испратила дуплим аплаузом је нешто, по првим критикама, између трагедије и трилера. Али, свакако комад „који узнемирује и узбуђује”. Главна личност је Црнац, кога игра Виктор Осхин (27), Муслиман у конзервативној, расистичкој и женомрзачкој средини Венеције, а да би преживео и напредовао, притајен, око врата носи ланац са крстом.

Отело, атлетске грађе, чим је са Дездемоном ступио на сцену, чији су главни декор полукружно пободене светлеће цеви што асоцира на отворени кавез, простро је обредни тепих и, док су тако клечали заједно, везао јој марамицу око руке („његова веза са прошлошћу”), тихо шапућући молитву ислама током церемоније венчања.

Позорница овог савременог, вишенаменског, луксузно опремљеног позоришта које се лако може „претворити у концертну дворану, подијум за венчања и свакојаке прославе и светковине”, савршеног озвучења и беспрекорне расвете, са технички најмодернијом опремом 21. века, осмишљена је да буде домаћин различитим врстама уметничких жанрова, догађаја и извођачких стилова. Гледалиште има две хиљаде места, на три нивоа са балконима и још није забележен случај (или се бар прећуткује) да је неко из публике платио карту за најјефтинији „бронзани” ред, а преместио се, самоиницијативно, на друго место, ближе, да боље види.

И као што је непосредно по отварању гламурозног здања, пре три године, изјавио његов први директор Џаспер Хоуп (49), у граду као што је Дубаи, зграда опере је нешто другачија и сасвим нова за овдашњи свет.

Смештена недалеко од џиновског симбола града, Бурџ Калифе, преко пута музичке фонтане и лицем окренута највећем трговачком центру Дубаи молу, блиставе стаклене контуре „усидреног брода свеопште културе” својеврстан су подсетник на она времена процвата када се у овом крају навелико трговало бисерима.

Прва Краљевска оперска кућа у регији подигнута је 2011. године у престоници Омана, у Мускату. Дубајчани су добили своју тек пет година касније, 2016. Имали би је, можда, и нешто раније да изненада није, у 65. години, преминула Заха Хадид, чувена британска архитектица, ирачког порекла којој је са колегом Патриком Шумахером било поверено пројектовање „Седам бисера”, прве културне четврти у делу Крика који иде уз Персијско море. „Краљица кривина”, прва жена која је добила престижну „Прицкер” награду за архитектуру имала је, кажу, сјајних идеја за будући изглед не само зграде опере, позоришта, уметничке галерије и школе већ читавог комплекса смештеног на две вештачки уздигнуте пустињске дине.

Некако у исто време, причало се, понестало је пара за даљу разраду пројеката. Временом за Оперу је нађена нова локација, садашњи центар, Downtown Дубаија. Свечано је отворена за јавност у уговорено време 31. августа наступом оперске звезде Пласида Доминга. Прву сезону у „Доу” обележили су Бизеова опера „Ловци на бисере”, мјузикл „Прича са западне стране” и концерт домаћег певача Хусеина ел Јасмина.


Коментари4
7f500
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tanja
Drago mi je da se u prilogu pominje Zaha Hadid, rano preminula izuzetno cenjena i talentovana arhitetica kojoj je engleska kraljica Elizabeta dodelila titulu Dame. U Srbiji se malo pise o arhitekturi , ili ja ne nalazim to u vasim novinama
Nada
Bravo za kulturnu stranu Politike....ona je vec duze vreme prijatan pozor u svet u koji malo ko putuje. Nema se para. Mi penzioneri, narocito. Ovaj prilog iz Dubaija je fino osvezenje. Puno toga smo saznali uz lepu fotografiju
Zuba
Ko moze da plati tako skupe karte za pozoriste? Ali svaka cast da u Dubaiju postoji jedna tako lepa zgrada kulture.
Ivan
Konacno nesto prijatno da procitam. Samo politika, crna hronika, prepucavanja....Dajte nam vise ovakvih clanaka. Mi koji ne putujemo jer nemamo para, a voleli bi da saznamo nesto vise od drugim kulturama i zabavama

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља