субота, 23.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Поправка капитализма или нешто ново

понедељак, 11.02.2019. у 09:15
(Новица Коцић)

Текст „Гра­ђан­ска не­по­слу­шност и по­ре­ска по­ли­ти­ка” Ми­ла­на Са­ва­то­ви­ћа, об­ја­вљен у ру­бри­ци „Ме­ђу на­ма” охра­бру­ју­ћи је уто­ли­ко што на­чи­ње те­му ко­ја на­ди­ла­зи днев­на по­ли­тич­ка пи­та­ња и отва­ра про­стор за раз­ми­шља­ње у јед­ном ши­рем кон­тек­сту. Усу­ђу­јем се да по­ну­дим раз­ма­тра­ње о мо­гућ­но­сти ко­ре­ни­тих, су­штин­ских про­ме­на на гло­бал­ном ни­воу. 

Сим­бо­лич­ним ру­ше­њем бер­лин­ског зи­да, ка­пи­та­ли­зам је у свим сво­јим ва­ри­јан­та­ма остао је­ди­ни не­спо­ран си­стем, да би, без кон­ку­рен­ци­је и оспо­ра­ва­ња, не­спу­та­но до­зво­лио сво­јој пре­да­тор­ској при­ро­ди да се раз­мах­не до екс­тре­ма. Да ли је та­ко мо­ра­ло би­ти? Да ли се по­бед­нич­ки ка­пи­та­ли­зам мо­же по­пра­вља­ти фи­скал­ним ме­ра­ма та­ко да по­ста­не си­стем прав­де и ствар­не рав­но­прав­но­сти и сло­бо­де? Да ли се со­ци­ја­ли­зам мо­гао, или још мо­же, до­гра­ђи­ва­ти и по­пра­вља­ти да би нај­зад, дру­га­чи­јим ме­то­да­ма, за­сно­ва­ним на свом из­вор­ном кон­цеп­ту ху­ма­ни­за­ци­је дру­штва, по­стао си­стем сло­бо­де, прав­де и рав­но­прав­но­сти? 

Ка­пи­та­ли­зам је, у окви­ру свог етич­ког кон­цеп­та, до­сти­гао вр­ху­нац. Да­ље од со­ци­јал­них по­стиг­ну­ћа у, на при­мер, у Нор­ве­шкој, не мо­же да се раз­ви­ја а да не угро­зи са­ме сво­је осно­ве. Со­ци­ја­ли­зам, на­про­тив, ко­ји ни у јед­ном од сво­јих по­ку­ша­ја ни­је од­ма­као да­ље од по­вр­шне при­ме­не не увек до­вољ­но схва­ће­не иде­је на ко­јој по­чи­ва, оста­је отво­ре­но по­ље за но­ву прак­су и но­ве ме­то­де. Тај но­ви жи­вот иде­је со­ци­ја­ли­зма усло­вљен је при­ла­го­ђа­ва­њем ње­го­ве основ­не иде­је про­ме­на­ма ко­је су у ме­ђу­вре­ме­ну на­сту­пи­ле на ни­воу тех­но­ло­ги­ја и на ни­воу ма­те­ри­јал­ног ста­ња пла­не­те на ко­јој жи­ви­мо. Ста­ра кон­цеп­ци­ја рад­нич­ке кла­се по­чи­ва­ла је на ис­ку­ству ма­ну­фак­тур­не про­из­вод­ње и пр­ве ин­ду­стриј­ске ре­во­лу­ци­је, на ис­ку­ству ис­цр­пљу­ју­ћег фи­зич­ког ра­да и екс­трем­но ви­дљи­вих по­сле­ди­ца екс­пло­а­та­ци­је. Бор­бе­ност та­ко де­фи­ни­са­не рад­нич­ке кла­се про­ис­ти­ца­ла је из крај­ње ег­зи­стен­ци­јал­не угро­же­но­сти ко­ја да­нас ни­је у тој ме­ри очи­глед­на. По­стиг­ну­ћа син­ди­кал­них по­кре­та, с јед­не стра­не, и кон­зу­ме­ри­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ка­пи­та­ли­зма с дру­ге, го­то­во су у пот­пу­но­сти не­у­тра­ли­са­ле бор­бе­ност оног де­ла дру­штва ко­је би од­го­ва­ра­ло де­фи­ни­ци­ји кла­се „ко­ја ни­је вла­сник сред­ста­ва за про­из­вод­њу”. 

Иде­ал да­на­шњег рад­ни­ка ни­је да ство­ри дру­га­чи­је дру­штво за­сно­ва­но на ху­ма­ни­стич­кој иде­ји уда­ља­ва­ња од од­но­са у ани­мал­ном све­ту, већ, на­жа­лост, да уз на­пор ко­ји не до­во­ди у пи­та­ње ње­го­ву ег­зи­стен­ци­ју, и сам ство­ри ми­ни­мум соп­стве­ног ка­пи­та­ла и пре­ђе у ка­те­го­ри­ју ка­пи­та­ли­ста. На че­лу сле­де­ће ко­ре­ни­те про­ме­не људ­ског дру­штва ста­ја­ће про­све­ће­ни и обра­зо­ва­ни љу­ди без лич­ног ин­те­ре­са ко­ји би их де­тер­ми­ни­сао, али и огра­ни­ча­вао, ко­ји ће на пра­ви на­чин оба­ви­ти иде­о­ло­шку (у нај­ши­рем сми­слу) при­пре­му, „отво­ри­ти очи” не са­мо екс­пло­а­ти­са­ни­ма већ и екс­пло­а­та­то­ри­ма. Без про­ме­не све­сти и код са­мих екс­пло­а­та­то­ра, а на ко­ју ин­те­лек­ту­ал­ци има­ју за­да­так да де­лу­ју, сва­ки по­ку­шај ре­во­лу­ци­је ће пре или ка­сни­је за­вр­ши­ти као на­си­ље или од­го­вор на на­си­ље ко­је ће сва­ка од стра­на прав­да­ти ле­ги­ти­ми­те­том за­сно­ва­ним на ети­ци сво­је кла­се. Со­ци­ја­ли­зам као прак­са ни­је про­пао због на­вод­не еко­ном­ске не­у­спе­шно­сти, већ упра­во због по­сте­пе­ног при­хва­та­ња ка­пи­та­ли­стич­ке ети­ке и при­ста­ја­ња на на­вод­ну „при­род­ну не­јед­на­кост”, због од­у­ста­ја­ња од са­мог сми­сла про­из­вод­ње као на­чи­на за­до­во­ље­ња ствар­них по­тре­ба, да би се пре­пу­стио ка­пи­та­ли­стич­кој прак­си ства­ра­ња ве­штач­ких и че­сто ап­сурд­них по­тре­ба чи­ји је је­ди­ни мо­тив про­фит до­ве­ден до ап­сур­да где три­де­се­так по­ро­ди­ца еко­ном­ски вла­да све­том и екс­пло­а­ти­ше га. То ће би­ти дуг про­цес, али нео­п­хо­дан. До та­да, фи­скал­ном по­ли­ти­ком се до­не­кле мо­же убла­жи­ти ефе­кат бе­со­муч­не екс­пло­а­та­ци­је, али не и ис­ко­ре­ни­ти њен узрок. Као што је, у не­што дру­га­чи­јем кон­тек­сту, го­во­рио Бог­дан Тир­на­нић, то је као кад се на „пр­ља­ве но­ге обу­ју чи­сте ча­ра­пе”. 

Вла­ди­мир Па­вло­вић, пре­во­ди­лац


Коментари6
2974e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dzordz
ne sumnjam da ce vodece zapadne sile kapitalizam braniti svim oruzjem, tj branice svoj privilegovan polozaj. cemu se nadati onda? pa, po meni, jedinu revoluciju mozemo izvesno ocekivati u ekonomiji tj tehnologijama. jeftina energija, digitalizacija, roboti, zar internet ne bi trebalo da nam omoguci da kupujemo po najpovoljnijim cenama? razvoj drustvenih odnosa je vec obogaljen zloupotrebom interneta naq drustvenim mrezama, beskonacno gubljenje sati, dana, godina mladih kao zamena za intelektualni napor citanja knjizevnih dela ili pravog ucenja. sigurno je samo da nista osim sile zapadnih sila nije sigurno.
Boris
"ста­ја­ће про­све­ће­ни и обра­зо­ва­ни љу­ди без лич­ног ин­те­ре­са ко­ји би их де­тер­ми­ни­сао". Standardna soc zabluda. Zanemarivanje ljudske prirode...
Леон Давидович
Капитализам одговара егоистичкој природи великог броја људи и зато је тако доминантан. Када су људи рушили капитализам они су очекивали изградњу бољег и праведнијег друштва, имали су неке своје идеале. Када су пак људи рушили социјализам они су само гледали какву ће личну корист из тога добити, шта ће успети да себи приграбе од државне ( друштвене) имовине. На рушевинама социјализма настала су многа катастрофално лоша друштва за које запшраво лек и не постоји. Нема уопште шансе да таква корумпирана друштва са уништеном привредом крену напред. Данашњи човек уместо борбе за побољшање стања у деуштву изабрао је пут бегства од проблема. Главна им је преокупација постала како отићи у богатије земље не би ли се тамо нешто зарадило.
Dejan Ranđelović
"Socijalizam kao praksa nije propao zbog navodne ekonomske neuspešnosti" Hoće li neko onda da mi objasni koji su to pozitivni ekonomski rezultati socijalizma? Ja kad se okrenem oko sebe i pogledam proizvode koje koristim, svi su nastali u zemljama razvijenog kapitalističkog sveta. Ne znam koje to silne brendove i proizvode je stvorio socijalistički svet. Samo mi dva proizvoda padaju na pamet: Cohiba cigare i AK-47. Moja druga zamerka je što je termin prirodna nejednakost stavljen pod navodnike. Ljudi su prirodno nejednaki, to je očigledno. Neki ljudi su pametniji, fizićki jači, snalažljiviji, lepši, talentovaniji itd. od drugih i kad-tad, u velikoj većini slučajeva, te kvalitativne razlike će se transponovati u materijalne razlike odnosno određeni socioekonomski status i klasu. Ako želite da budete socijalista i da vršite preraspodelu dohotka, počnite od svog dohotka. Možda posle toga, poučeni vašim primerom, drugi urade isto. Možda.
EvGenije
Kao pozitivni ekonomski rezultati socijalizma ja bih naveo punu zaposlenost u socijalističkim državama. To se moglo postići samo nauštrb tržišne ekonomije. Ko je živeo u socijalizmu seća se da su neke robe bile znatno skuplje od sličnih roba danas, dok su neke bile znatno jeftinije. To je bio rezultat dogovorne ekonomije i zatvorenog tržišta u kojem je država određivala cene i plate. Ljudi su zapošljavani preko mere i bez naročite potrebe, sa ciljem da što veći broj ljudi živi od svog rada. Naravno da takva vrsta ekonomije nije bila efikasna kao takmičarska kapitalistička, ali je bila humanija. No, zato je i propala. Ljudi u socijalizmu su želeli kapitalističke proizvode koji su bili u trendu. Iz nekog meni nepojmljivog razloga, ljudi više žele modu nego pristojan život. Znao sam reći krajnje pojednostavljenu istinu da je SSSR propao zbog hulahopki i bludžinsa.
Препоручујем 3
dzordz
kapitalizam je i u drzavama haiti i sijera leone, i u mnogim drugim. te razvijene kapitalisticke drzave koje pominjete su svoj razvoj zasnovale na pljackanju celog ostalog sveta. socijalizam kod nas? pa razvio je infrastrukturu, putena neasfaltiranih, pruge koje su izgradjene, struja u sva naselja, vodovod u skoro sva nasela, i kanalizacija. u svakom gradu po desetine firmi, preduzeca, fabrika. masovna zaposlenost i prifit koji ide u ulaganje u razvoj drustva. mali je ovde prostor za ozbiljnu analizu, ali ste daleko od istine. samo na poluostrvu jukatanu je pobijeno vise od 18 miliona starosedelaca. a u srbiji sad imamo najgoru vrstu kapitalizma, bauk mafije je poklopio svu nasu ekonomiju. da li se za to zalazete?
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља