уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Сава Владиславић поклонио роба руском цару

понедељак, 11.02.2019. у 09:29
Сава Владиславић (Фото Википедија)

Са ин­те­ре­со­ва­њем сам про­чи­тао текст др Вла­ди­сла­ва Со­ти­ро­ви­ћа из Виљ­ну­са, о нај­ста­ри­јој пра­во­слав­ној цр­кви у Ли­тва­ни­ји – Цр­кви Све­те Пет­ке у Виљ­ну­су („Ме­ђу на­ма”, 7. фе­бру­ар 2019). Ка­ко го­спо­дин Со­ти­ро­вић на­во­ди, у њој је кр­штен африч­ки цр­нац Ха­ни­бал, роб ко­јег је Пе­тар Ве­ли­ки до­био на по­клон од тур­ског сул­та­на и ко­јег је осло­бо­дио. 

Ха­ни­бал је био де­да ру­ског пе­сни­ка Алек­сан­дра Пу­шки­на. Све је ово де­ли­мич­но тач­но. 

Овог, за­пра­во Ара­пи­на из Аби­си­ни­је, по име­ну Ибра­хим, на пи­ја­ци у Ца­ри­гра­ду ку­пио је Са­ва Вла­ди­сла­вић (1668–1738), Ср­бин из Хер­це­го­ви­не, ко­ји је да­ле­ки ро­ђак пе­сни­ка Јо­ва­на Ду­чи­ћа, ко­ји је о Са­ви на­пи­сао и књи­гу „Гроф Са­ва Вла­ди­сла­вић”. У Ца­ри­гра­ду је Са­ва био као тр­го­вац, али на пре­по­ру­ку је­ру­са­лим­ског па­три­јар­ха До­си­те­ја, за ру­ског ца­ра Пе­тра Ве­ли­ког пре­у­зи­мао је раз­не тај­не ми­си­је. Ка­сни­је је по­стао и ди­пло­ма­та, па је био пред­став­ник Ру­си­је у Ри­му и у Пе­кин­гу: он је раз­гра­ни­чио Ру­си­ју и Ки­ну – и да­нас је та гра­ни­ца и да­ље ва­же­ћа.

Са­ва је 1705. го­ди­не, вра­ћа­ју­ћи се из Ца­ри­гра­да у Мо­скву, по­вео са со­бом и Ибра­хи­ма, да га по­кло­ни Пе­тру Ве­ли­ком. Цар је у том тре­нут­ку био у Виљ­ну­су, у свом вој­ном шта­бу. У Цр­кви Све­те Пет­ке, Ибра­хим је кр­штен са на­ре­че­ним име­ном Пе­тар, а по оцу, у част ца­ра, као Пе­тров­ни. Кум је био Пе­тар Ве­ли­ки, а Ибра­хи­мо­ву мај­ку је на кр­ште­њу пред­ста­вља­ла же­на та­да­шњег пољ­ског кра­ља Ав­гу­ста Ја­ког, кра­љи­ца Кри­сти­ја­на Ебер­хар­ди­на. Чи­та­вог жи­во­та су овог Ара­пи­на зва­ли Аврам Пе­тров­ни Ха­ни­бал.

Као ма­ли, дру­го­вао је са си­ном Са­ве Вла­ди­сла­ви­ћа, Лу­ком. Ка­сни­је је за­вр­шио по­ли­тех­нич­ку шко­лу у Фран­цу­ској, у Ме­цу. Бо­рио се као фран­цу­ски вој­ник у Шпа­ни­ји и вра­тио се 1716. го­ди­не у Ру­си­ју. Са­ву Вла­ди­сла­ви­ћа, Ха­ни­бал је пра­тио у Ки­ну. Ка­да је на ру­ски пре­сто до­шла Је­ли­са­ве­та, пре­шао је Ха­ни­бал из Си­би­ра у Ру­си­ју и по­ста­вљен је за обер-ко­ман­дан­та у Та­ли­ну, у Есто­ни­ји. Ка­сни­је је пен­зи­о­ни­сан. Умро је у 93. го­ди­ни. Ње­го­ва ћер­ка би­ла је ба­ба Алек­сан­дра Пу­шки­на. Пу­шкин је у не­ким сво­јим де­ли­ма по­ми­њао Са­ву Вла­ди­сла­ви­ћа и ње­го­вог си­на Лу­ку. 

На жа­лост, све ово не пи­ше на три­ма пло­ча­ма на спо­ља­шњем зи­ду Цр­кве Све­те Пет­ке у Виљ­ну­су. А при­ча је вр­ло ин­те­ре­сант­на.

Др Сло­бо­дан Ни­ко­лић, спец. суд­ске ме­ди­ци­не 


Коментари25
4b48a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владислав Б. Сотировић
Захваљујем се аутору на занимљивом и корисном тексту уз напомену да сам у свом тексту навео да је Ханибала као роба руском цару даровао турски султан на основу казивања званичних туристичких водича у и око цркве као и на основу две стручне књиге из области историје града Виљнуса. Да ли је та варијанта тачна не знам али ми је драго да сам чуо и за ову са Савом Владиславићем.
Разграничење Русије и Кине
Сава Владиславић је Русији испословао хиљаду квадратних километара територије. Сто километара границе преговорима је померио десет километара на кинеску страну.
GVuk
Hvala bogu da se neko setio jednog od najvažnijih srba u drugoj polovini prošlog milenijuma. Inače Raguzinski je usvojio da ga turci ne bi tretirali kao raju kad je išao u Carigrad, jer je na taj način hteo da stavi do znanja kako dolazi iz slobodne Raguze (Dubrovnika) a ne sa teritorija koje su oni držali u to vreme.(Hercegovina - Gacko). Što se tiče onog kad su došli pre svega mislim da je to mnogo buke ni oko čega. Srpska i uopšte slovenska plemena su dolazila u talasima a među poslednjima poslednji su bili sa Avarima.(tursko pleme kao što su bili seldžuci kasnije i sl.). Avari su produžavali dalje u pljačku a sloveni se naseljavali. Naravno nije bila ovo pusta zemlja , bilo je tračana , Ilira , Tribala i sl. Dakle zatečeni sterosedeoci su slovenizovani što poslednja genetska istraživanja i pokazuju kao na pr. da s turcima genetski veze nikakve nemamo kao na primer italijani što imaju. To je i logično da ne ulazim u dalju analizu toga. Ono što je bitno je pragmatizam.
Дејан.Р.Тошић
GVuk@Поштовани,нађите где су то Срби први пут прешли Дунав. Порфирогенит пише да су Срби дошли на позив Цара Ираклија до Солуна али не пише да су Дунав прешли, касније помиње да су када су се враћали из Солуна да су Два пута прешли Дунав, значи неко их је пребацио. Али не постоји запис о првом прелазу Дунава ка Солуну, што је 800 километара. То је доказ да се Срби нису "доселили" са леве обале Дунава већ су одувек били на десној обали Дунава.
Препоручујем 4
B.Kezun
Kao i svi veliki ljudi, ne samo kod Srba, nego i drugih naroda Savi L. Raguzinskom—Vladislaviču (tako mu je zvanično ime), nije bilo potrebno da se kiti „tuđim perjem“, jer veliki ljudi su po pravilu skromni, i oni kao pravi vjernici-hrišćani vole istinu – i u Bibliji stoji: „istina oslobađa“. Među tim koji su se podigli protiv Turaka na poziv Petra Velikog – vidi moj komentar dolje – bio je i moj rod „Brđani“. Vjerujem da su i neki od njih učestvovali i u bitci sa Napoleonom nedaleko od Dubrovnika, kada je prodirao duž Dalmacije. I porazili ga. Puškin, praunuk Hanibala, je sa time u vezi napisao i lijepu pjesmicu, i opjevao taj njihov podvig. Privodim par stihova na originalnom jeziku, jer pretpostavljam da svi koji pišu i čitaju ćirilicu će to razumjeti (ako neko zatraži mogu i prevesti): «Черногорцы? что такое? — Бонапарте вопросил. — Правда ль: это племя злое, Не боится наших сил?
Radoslav
O svome dedi Ibrahimu Hanibalu Puškin je napisao knjigu "Arapin Petra Velikog". Jedna interesantna epizoda: Hanibal je ubio svoju prvu ženu kad mu je rodila belo dete i zbog toga je nekoliko godina proveo u progonstvu u Sibiru.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља