субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Глобално загревање ће до 2100. године променити боју океана

Због климатских промена океани ће ускоро променити боју, а недостатак фитопланктона могао би имати негативан утицај на лов рибе
понедељак, 11.02.2019. у 14:57
(Фото Пиксабеј)

И док се амерички председник Доналд Трамп на Твитеру смеје глобалном загревању, научници су на иглама. Нове студије упозоравају да ће због климатских промена океани ускоро почети да мењају боју.

Океани се загревају и постају „киселији”, што је резултат климатских промена, а нова студија показује да ће ускоро и променити боју. Истраживање је доказало да ће плави делови океана за неколико деценија бити доста светлији, а до 2100. године промена боје ће захватити више од половине површине светскох океана, пише Нови лист.

Али, не мења се само боја морске површине, стижу промене и у популацији морских фитопланктона. Ови мали организми су пуни зеленог пигмента хлорофила, а смањење њихове популације ће такође утицати на боју океана, преноси НБЦ.

„Ови микроскопски организми живе у водама и база су морског ланца исхране”, изјавила је Стефани Дуткиевич, стручњак за морску екологију. „С обзиром да се налазе у мору мењају његову боју. Што их је мање, то ће морска површина постајати све светлија”.

Подручја која су највише угрожена су Атлански и Јужни океан. Промена у свету фитопланктона, који су храна малих морских бића, могла би довести до колапса рибара. Смањењем броја фитопланктона смањује се број риба чиме аутоматски пропадају риболовна подручја.

Мали одранизми су од велике важности не само за морски већ и за копнени свет. Абсорбују угљен диоксид попут дрвећа и помажу у одржавању нивоа стаклене баште те спречавају да иста нарасте.


Коментари2
6b6d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bratislav Zivadinovic
Sve vode na svetu, slane ili slatke, proizvode vise od 75% kiseonika. Narociti znacaj imaju diatomeje, kao deo fitoplanktonske mase, kojih je sve manje. Zbog toga, vise od 60% plodova (riba, skampi, skoljke, rakovi..itd.) potice sa vodnih farmi sirom sveta. Svetska mora su sve siromnasnija u ukupnoj biomasi. Jedan od razloga je sve manji procenat organskih silikata u morskoj vodi. Diatomeja je jedini organizam kojme su potrebni silikati iz vode radi lancane reprodukcije. Ako se drasticno smanji prisutnost ovog organizma, kao prve karike lanca ishrane i proizvodnje kiseonika, to bi bio pocetak kraja hiljada vrsta zivih bica ukljucujuci i ljudsku civilizaciju, kakvu danas znamo. Bane Aquatech
Pedja
Fitoplanktoni proizvode najmanje 50% kiseonika.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља