петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:26
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Неславан крај.

Аутор: Коста Ђ. Кнежевићпонедељак, 11.02.2019. у 15:21
Војвода Бабунски

Француска 122. дивизија је прешла Албанију, заједно са српском војском, стигавши – како се то тада говорило – у Стару Србију (Македонију). Њима су се придружиле и јединице чувеног нашег четничког војводе Јована С. Стојковића – Бабунског (1875–1920). Његове јединице биле су у склопу поменуте француске дивизије, која је остала на Солунском фронту и држала положаје са јужне стране Преспе.

На северном делу језера и Перистера биле су утврђене бугарске и немачке јединице, које су скоро сваког дана слале велики моторни чамац до варошице Ресна, на источној обали језера ради извиђања и прибављања хране.

Француски артиљерци беху кивни јер нису успевали да тај чамац погоде. Бабунски је неуспешно покушао да замоли команданта 122. дивизије пуковника Дешизела да му дозволи да са четворицом својих људи проба да онеспособи немачки чамац, јер је пуковник сматрао да је такав подухват ризичан. Војвода је на своју руку одабрао четворицу момака и на обали направио чеку где се Ђерманска река улива у језеро.

Та делта чинила је мртви угао савезничкој артиљерији, којим је чамац често пролазио. После 48 часова ишчекивања чамац се појавио и укотвио. Немачки мајор и двојица подофицира отишла су до села ради набавке намирница, док је у чамцу остао само механичар. У тренутку када су се ова тројица враћала у чамац натоварени храном, четници су искочили из шевара с пушкама на готовс, а Бабунски је узвикнуо:

– Доле оружје! Руке увис, или сте готови. Немци се предадоше, а војводини момци их везаше осим механичара коме су наредили да чамац управи ка француским положајима. Схвативши да нешто није у реду, Бугари са Перистера безуспешно су припуцали, а Французи преузели ватру. Прилазећи француским положајима Бабунски нареди да се уместо немачког ратног барјака стави бела марама. Када је чамац пристао и Бабунски изашао са заробљеним Немцима, Французи су били изненађени, док је пуковник Дешизел одушевљено узвикнуо:

– За Србина нема немогућности чак и у највећој опасности, само када је решен за извршење задатка! За овај подвиг војвода Бабунски примио је од Француза Медаљу Ратног крста са палмином гранчицом.

По свршетку Великога рата, овенчан славом, вратио се у Велес, где је, 17. фебруара 1920, умро од шпанске грознице. Поред ове уобичајене приче за јавност постоје сумње да су га поражени Бугари отровали (изјава његових директних потомака). Пошто се рат увелико завршио требало је стварати мирољубиве односе са доскорашњим противницима, тако да је ондашња наша власт ту истину заташкала.

Удружење резервних официра и ратника подигло му је скроман, али леп споменик у Велесу (у виду гранитног зарубљеног обелиска на коме је орао са раширеним крилима, а на средини овал са његовим портретом), откривен 29. октобра 1924. На откривање, као и на сахрану, дошао је и изасланик регента Александра (каснијег краља ујединитеља)... Бугари су, по свршетку Априлскога рата 1941, уништили споменик, а војводин гроб раскопали и кости расули, слично како су учинили са Рајсовим срцем у капели на врху Кајмакчалана...

Док је војвода Јован С. Стојковић – Бабунски војевао у Великоме рату, бугарске власти су за време њихове окупације Велеса, војводину супругу Радмилу ухапсили, а најмлађу ћерку двогодишњу Зорицу изболи бајонетима... Нешто старија ћерка Наталија (*1904; удата Васић) завршила је медицину и радила као београдски лекар. Умрла је у дубокој старости... Сви Бабунски – изузев славног оснивача – почивају на Новом гробљу у Београду.


Коментари15
8ea33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Дека се чуло разбрало, српска ми труба трубеше; Српска ми труба трубеше, од тоа село Дреново. Најнапред иде пред четом, Јован Бабунски војвода; по њега иде пред четом, Васил Велешки војвода. Повика Јова Бабунски: "Ватајте село оздола; ватајте оздола, тува је Стева Димитров!" Повика Јова Бабунски: "Предај се, мори, Стеване!" "Не се предавам, Јоване, ас см блгарски војвода!" Извика Васил Велешки: "Фрлајте бомбе во кућа!" Бомбе, картечи прснуше, Дреново огањ гореше. Почнав ми кућа да гори, из куће Стева говори: "Не бацај бомбе, Јоване, чета ће да ми изгоре!" Српска ми труба трубеше, од тоа село Дреново; Спрем'те се, спрем'те, четници, силна ће борба да буде!
Ismail
Kada je bugarski učitelj Jovana Stojkovića upisao pod imenom Jovan Stojkov, njegov otac ga je odmah ispisao iz škole i poslao na školovanje u Srbiju. Jovan Stojković vojvoda Babunski je nižu gimnaziju završio u Valjevu a potom, kao pitomac Udruženja Sveti Sava, u Beogradu završio učiteljsku školu i bogosloviju.
Ташко Васиљев
Велики је број Срба који појма немају о Јовану Бабунском, о Васиљу Велешком, о Ђорђету (Ристић) Скопљанчету. Колико њих зна истину о Ђорђији Пуљескоме? Зна ли неко причу о војводи Мицку Крстићу и бугараша Дамјана Грујевог који је пре тога био српски четник (потписивао се са Грујевић), па се Бугарима продао за новац и положај? Зна ли неко за Мару Кучкевку, Петку Нагоричком, Јовчету Довезенском. Имао сам пријатеље из Лесковца и Ниша који нису знали ништа о херојскоме Зебрњаку...? Знате ли како хероји и ослободиоци Старе Србије (Маћедоније) од петвековног турског зулума укључујући ту и Чика Перу (Карађорђевића) наједанпут посташе њени окупатори које нико више ни у Србадији ни у Старој Србији не помиње?! Уместо њих, њихова места су заузели бугараши Дамјан Грујев, Иван Михајлов, Александров, Протугеров, Лазаров, Гарванов, Сарафов... и постали су „велики Македонци“. Не браћо, нису то комунисти урадили!
Ташко Васиљев
@радисав, Тешко, али ипак остварљиво. и то једино када Срби постану свесни да је бугарска пропаганда вековима била силна по питању Македоније и Македонаца. Још увек је пуно Срба (чак и у Србији) који мисле да су Македонци у највећем броју пореклом Бугари иако је добро познато како су од Срба постајали Бугари, да би на крају завршили као Македонци ("Бугари, али ипак Македонци"). То је поражавајуће.
Препоручујем 28
радисав
На жалост у праву си Ташко. Могу ли се грешке исправити?
Препоручујем 17
Ismail
Ako neko zna, bio bih zahvalan. Da li je Vojvoda Jovan Stojković Babunski imao sina? Vojvodin praunuk Boban Babunski, kao fudbaler, ima jedan nastup za reprezentaciju Jugoslavije i nekoliko za Makedoniju. 90-ih godina je igrao za Levski iz Sofije. Trenutno je fudbalski trener negde u Makedoniji. Njegov sin David Babunski, čukununuk Jovana Stojkovića vojvode Babunskog, je pre nekoliko sezona igrao za Crvenu Zvezdu, trenutno igra u Jokohami u Japanu za tim Jokohama Marinos. Izgleda da ga je Piksi tamo odveo.. ??
Caba
Имао је сина који је, нажалост, постао признати комунистички и војни официр. Сестра и нећак Војвода Бабунски побегли су Арнаута, Турака и Бугара. Живели су у Ст. Лоуису, САД. Његова нећакова кћерка, унуци и праунуци живе у Америци и чувају памћење Војводе Бабунског
Препоручујем 7
Ixan
Eh da je samo Vojvoda Babunski stradao, masa njih je, što tokom četovanja po Makedoniji, što tokom Prvog Svetskog Rata. Ali ovu temu ne treba mešati sa Toplicčim Ustankom, jer nemaju nikakve veze. Prvo i osnovno, oni koji nisu ništa čitali i ucili o tom tragičnom dogadjaju, bolje da ga ne komentarisu. Kosta Vojinović je bio mlad, hrabar, odvažan, ali nažalost i pun sebe. Misleći da će moći da pobedi Bugare, Nemce i Austrougare sam sa slabo naoružanim narodom, narod je odveo u katastrofu. Sa druge strane, jos pre početka ustanka mu je Pećanac sugerisao na ovo, ali Vojinović nije hteo ni da čuje. Na govoru u Prokuplju je sebe uporedio sa Karadjordjem. Pećanac je bio iskusan četnik iz Makedonije, prosao sito i reseto, njegova je porodica stradala krajem 19og veka braneci Visoke Decane od albanskog napada na manastir. U 2gom Sv. ratu je u Podujevu sklopio primirje sa Albancima (Šaban Poluža) i Nemcima, te time sprečio genocid iz Topličkog Ustanka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Друштво

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља