субота, 23.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34
ПОВОДОМ 11. ФЕБРУАРА, МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА ЖЕНА У НАУЦИ

Тешко освојива мушка тврђава

На државним универзитетима жене чине тек петину истраживачког кадра
Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 11.02.2019. у 22:00
(Фото Р. Крстинић)

Ако би вас неко питао за имена пет научница које су задужиле човечанство својим открићима кога бисте навели – осим Марије Кири и Милеве Ајнштајн? Иако су припаднице лепшег пола те које у већини европских земаља уписују и завршавају факултете, до самих академских врхова стиже свега петина њих.

Подаци Европске комисије сведоче да жене чине 33 одсто европских истраживача, слабије су плаћене од колега и има их мало на највишим функцијама. На  домаћем терену ситуација није ништа боља – од 154 чланова САНУ свега десет су жене, а за 133 година постојања овог националног храма науке и уметности, жена никада није била на његовом челу. Ни ту није крај причи о родној неравноправности у свету науке и уметности јер подаци говоре да је за двеста година постојања Београдског универзитета на његовом челу само два пута била жена. Све су то били разлози због којих су Уједињене нације пре четири године усвојиле резолуцију којом је 11. фебруар проглашен за Међународни дан жена и девојака у науци.

Др Марина Соковић, помоћник министра просвете за науку, истиче да се родно сензитивна статистика полако мења у корист жена, али додаје да и даље постоје институције за које се сматра да су неосвојиве мушке тврђаве. Илустративни доказ те тезе јесте и податак да у оквиру државних универзитета који су под ингеренцијом Министарства просвете, науке и технолошког развоја мушкарци чине чак 80 одсто истраживача, док су жене заступљене свега са двадесет процената.

„Ситуација у оквиру научних института је нешто другачија, јер је на њима запослено 51 одсто жена и 49 процената мушкараца. У оквиру научне заједнице постоје и институти у којима су жене бројније, као на пример Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, где жене чине 82 одсто запослених. Када су у питању друштвено-хуманистичке науке, позитиван пример је Институт за педагошка истраживања у коме жене чине од 45 од 50 истраживача. У Институту за српски језик САНУ од 86 истраживача 65 су жене, а у Етнографском институту САНУ од 33 истраживача 22 су жене. Представнице нежнијег пола доминирају и на Институту за криминолошка и социолошка истраживања – од 30 истраживача, 21 је жена. Међутим, када се погледа руководећи кадар у склопу државних института, примећује се да има две трећине мушкараца и свега трећина жена”, истиче наша саговорница.

Др Марина Соковић подсећа да је актуелни ректор Универзитета у Београду професорка др Иванка Поповић, док је од укупно четири проректора, на функцији проректора за финансије др Гордана Илић Попов. Директорка Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” је др Мирјана Михаиловић, а на челу Института за примену нуклеарне енергије је др Олгица Недић. Директорка Института „Михајло Пупин” је др Сања Врањеш, а на челу Института за нуклеарне науке „Винча” је др Милица Марчета Канински.

Др Весна Ђорђевић је директорка Института за хигијену и технологију меса, а на челу Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство је др Јелена Беговић. Институтом за педагошка истраживања руководи др Николета Гутвајн, а на челу Института за криминолошка и социолошка истраживања је др Ивана Стевановић. Два помоћника министра просвете такође су жене – др Марија Кузмановић надлежна је за међународну сарадњу, а наша саговорница је помоћник за науку.

Конкурс за националне стипендије

На питање због чега мушкарци и даље доминирају у научним круговима, наша саговорница истиче да су жене те које у већом проценту уписују и завршавају основне и постдипломске студије, али усклађивање пословног и приватног живота понекад представља највећу препрека за постизање родне равноправности у области науке.

„Научнице не живе у вакууму, већ у друштву у коме се очекује да жена преузме највећи терет родитељства и бриге о домаћинству, односно да ради у две или три смене. Наше радно време најчешће не престаје када дођемо кући са посла, јер део научног посла обављамо и код куће или настављамо да комуницирамо са сарадницима око неког важног пројекта. Све то исцрпљује и ја имам разумевања за жене које одустају од врхунске научне каријере”, каже др Марина Соковић.

У жељи да мотивише што већи број жена и девојака да се баве науком, Министарство просвете, науке и технолошког развоја већ неколико година расписује конкурс за националне стипендије „За жене у науци”. До сада је на овом конкурсу учествовало више од 500 младих научница, а најбољима су додељене 23 стипендије чија укупна вредност прелази 13 милиона динара. За стипендије могу да се пријаве научнице које се баве истраживањима у области природних наука, имају до 35 година и уписане су на докторске студије или су их већ завршиле.


Коментари13
ce8b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Београђанин
Зашто се стално спомињу професије где мушаркци доминирају? Погледајмо послове као што су мода, учитељи, одређене гране медицине, кабинско особље... где жене апсолутно доминирају. Ајде о томе да причамо и о дискриминацији над мушкацима у тим доменима.
Аха
Моја супруга је професор на престижном америчком медицинском факултету, није могла да добије посао код нас јер је ректор који је после смењен због злоупотребе положаја игнорисао, вероватно зато што има више радова у познатим светским часописима од њега који се уписивао на све радове својих подређених. У томе лежи проблем а не само у полу - нетранспарентност конкурса, непотизам и дискриминација памети и знања и резултата. Жене јесу угроженије у науци јер углавном нису склоне да се агресивно намећу а и када су у систему не таласају. Излаз није у "позитивној дикриминацији" него у потпуној транспарентности конкурса и објективним резултатима које би контролисала независна тела ван катедри сваке институције. И то се не односи само на науку већ и на јавне службе јер је тамо принцип исти. Иначе као и досад нажалост резултат јће бити одлив не само памети већ и свих који могу да оду.
kole stara karaburma
Svi prestizni univerziteti po merilima mojih Srba prosto je nemoguce naci na listi ni medu rangiranim od 1 to 500 u SAD/CAN.
Препоручујем 2
nikola kiric
Jos jedna diskriminacija muskaraca. Sada vise nece cekati da zavrse skolu pa da idu u inostranstvo. Da bi mogli da je zavrse, morace prvo u inostranstvo, jer kod kuce nece imati sansu, sto se vidi po tome ko ce da dobiva stipendije. Cudno je koliko se to otelo, da se slobodno, otvoreno i s ponosom sprovodi diskriminacija. Da se niko od politicara nije javio u vezi toga. Sta je sljedece, pucanje iz vatrenog oruzja na muskarce koji se krecu?
Miloš
Pa vi ste nikola pisali kako je brak zastarela institucija. Šta je sad?
Препоручујем 1
Alisa
Bilo bi mnogo vise zena kada bi konacno poceli da se dele kucni poslovi i odgajanje dece. Bez toga je zaista tesko. I tu lezi osnova sekcisizma i neravnopravnog polozaja zene. Pre svega u porodici i kao rezultat toga i u drustvu i u nauci.
Gradjanin
Argument nije na mestu jer kako su mene učili u brak se stupa dobrovoljno i isto tako i izlazi. Osoba koja dozvoli da sve nosi na svojim plećima sama je odgovorna za ulogu koju je prihvatila i takav izbor ima većina partnera u braku. Tako da i svaka žena ima izbor kakvog partnera će izabrati da joj sutra bude podrška i da zajedno nose brak i porodicu na svojim plećima. Vaš komentar više liči na izgovor da se preuzme odgovornost ili nedostatak odlučnosti da se donesu određene odluke.
Препоручујем 4
Miloš
Rešile žene da doskoče muškarcima i njihovoj snazi intelektom. Mada sve mislim da je Arčibald Rajs bio u pravu kad je ne baš pohvalno pisao o školovanju žena.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља