петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:38

Америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915.

Аутор: А. К.понедељак, 11.02.2019. у 23:09
Изложба у Историјском музеју Србије (Фото: Танјуг)

Документарна грађа која обухвата фотографије, новинске чланке и друга писана сведочанства о епидемији тифуса у Великом рату и доласку страних медицинских мисија у нашу земљу представљена у Историјском музеју Србије на изложби „Спасавање Србије: Америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915”. Поставка је део истоименог истраживачког пројекта. Аутор је Милован Писари, директор Центра за примењену историју.

Он је подсетио да је епидемија тифуса избила у Србији крајем 1914. године и да је трајала до јуна 1915. На поставци се, према његовој препоруци, може видети какву су улогу и значај имале стране санитетске мисије које су радиле на сузбијању епидемије која је, према проценама, покосила око 150.000 људи. Одлучујућу улогу у сузбијању болести како је казао Писари, имала је америчка мисија, која је стигла међу последњима, а на њеном челу био је један од најзначајнијих епидемиолога тог времена, Ричард Стронг, професор на Харварду. Његова екипа имала је више од четрдесет лекара и болничара. Писари је казао Танјугу да се у то време страховало да се епидемија не прошири на друге земље, па чак и на Америку.

Изложба је подељена на неколико целина. Замишљена је тако да може гостовати и у школама.

– Говоримо о томе како је избила епидемија, како се ширила, које су жртве. Други сегмент посвећен је мисијама које су дошле из разних европских земаља, а последњи казује о доктору Стронгу и америчкој мисији – истакао је аутор. Он је објаснио да је коришћена грађа из Архива Србије, чланци из „Политике” и „Њујорк тајмса”, као и дневничке забелешке Ричарда Стронга и докторке Славке Михаиловић.

Изложбу је отворио заменик амбасадора САД у Србији Курт Донели, који је рекао да је част славити сарадњу две земље.

– И пре него што смо званично ушли у рат, организовали смо низ хуманитарних акција како бисмо помогли српском народу, који је поднео велике жртве – казао је Донели.

Он је додао да његова земља са Србијом дели исте тежње које се односе на просперитет, мир и сарадњу.

– Доста радимо да помогнемо Србији у њеном настојању да постане чланица Европске уније, а оно што је најбоље, према мом мишљењу, јесте размена људи и низ програма који пружају шансу особама из Србије да бораве у САД – истакао је Донели. Директорка Историјског музеја Србије Душица Бојић нагласила је да је гостујућа изложба припремљена уз подршку амбасаде САД у Београду и да је у вези са актуелном поставком „Крај Великог рата 1917-1918”.


Коментари3
3bbee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Zahvaljujući englezu dr Hanteru mi još postojimo jer je suzbio epidemiju pegavog tifusa u nas. Za 6 meseci (12.1914 – 05.1915) u Srbiji je umrlo više od 150.000 ljudi (obolelo je više od milion ljudi), znatno više nego u svim prethodnim bitkama u tom ratu. Pokazalo da fali znanje iz epidemiologije, lekarske opreme, fale lekari (od naših 450 lekara njih 150 je već umrlo od pegavca)...zato je vlada Srbije zatražila pomoć sveta. Na čelu britanske misije je bio dr Viljem Hanter. Prvi sterilizator na bazi vodene pare izumeo je u Engleskoj Čemebrlend 1876. a u Nemačkoj Koh 1881. Jednu od improvizacija napravio je po uputima Hantera engleski poručnik Stamers, koristio je drvenu burad za vino u cilju uništenja belih vaški i njihovih jaja. Epidemija je suzbijena. Hanter je 1920 napisao o tome knjigu "Epidemija pegavog tifusa i povratne groznice u Srbiji 1915" ali ona nije prevedena u Srbiji. Pošto je u Srbiji sve "politika" empiričar koji je spasao Srbiju nepoznat je našim ljudima i u 21 v
Slobodan Zivkovic
I tako, u prijateljstvu i ljubavi, dodje 1999-a godina, i osiromaseni uran, pa sad cekamo opet te nominentne ljekare i strucnjake za koju godinu da pogledaju kako srbi podnose zracenje. Welcome!
Ja onako... u prolazu...
...i jos pre toga 1945 i bombardovanje Beograda od istih "saveznika" i " dobronamernika" ...
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља