Нема зимског одмора у Археолошком парку Виминацијум ни током најхладнијих дана, зато и не чуди да је почетком фебруара на овој локацији откопан гроб – још један у низу доказа сталног насељавања овог простора и после слома римске државе. Потврђују се тиме речи Миомира Кораћа, директора Виминацијума и Археолошког института САНУ, изговорене на прошлогодишњем Лимес конгресу, да је ово једино археолошко налазиште у свету на којем се ради целе године.

Заслуге за најновије откриће припадају археолозима Ивану Богдановићу и Илији Данковићу, који су током истраживања касноантичке римске некрополе сасвим неочекивано открили гроб датован у период Велике сеобе народа. Подсећања ради, било је то у време продора Хуна кроз такозвана Врата народа, на простор између планине Урал и Каспијског језера, што се наставило и насељавањем Угара у Панонску низију у 9. веку, када су припадници многобројних племена лутали европским пространствима.

Детаљнији подаци о покојнику биће доступни након анализе физичких антрополога. До сада је закључено да је особа била висока 178 сантиметара. Међу предметима положеним у гроб поред сахрањеног истиче се дуги двосекли мач од гвожђа, са бронзаним врхом балчака. Дугачак је 92 сантиметра, а на сечиву су још видљиви трагови дрвених корица. Иза левог рамена покојника налазио се велики коштани чешаљ у футроли од кости. На карличним костима нађени су гвоздени делови појаса.

Некрополе из периода Велике сеобе народа већ су истраживане на територији Виминацијума на три локације током прошлог века. Нови гроб откривен је на месту где до сада није било налаза из поменуте епохе, тако да је слика о животу овог краја у прошлости додатно допуњена. Ово је још једна информација у мору постојећих за прецизније ишчитавање историје овог краја.

Поређење налаза из новооткривене гробнице с материјалом већ познатим од ранијих ископавања упућује археологе на закључак да је реч о гробу припадника германског племена Гепида. Ово племе насељавало је простор Виминацијума током шестог века. Њихово присуство потврђено је открићем 106 гробова, у којима је 31 особа имала вештачки деформисане лобање. Овај обичај су Гепиди, као и још нека германска племена, преузели од Хуна, који су на тај начин наглашавали расне карактеристике. Из поменутих гробова потиче пет мачева, као и велики број коштаних чешљева.

У наредним недељама следе нова ископавања, када ће бити познато да ли је реч о усамљеној сахрани или ће се на овом простору појавити нова раносредњовековна некропола.