субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:41

Археолошко откриће из времена Велике сеобе народа

Новооткривена гробница у Виминацијуму потврђује да су у стишкој равници боравила германска племена
Аутор: Градимир Аничићуторак, 12.02.2019. у 09:54
(Фото Археолошки парк Виминацијум)

Нема зимског одмора у Археолошком парку Виминацијум ни током најхладнијих дана, зато и не чуди да је почетком фебруара на овој локацији откопан гроб – још један у низу доказа сталног насељавања овог простора и после слома римске државе. Потврђују се тиме речи Миомира Кораћа, директора Виминацијума и Археолошког института САНУ, изговорене на прошлогодишњем Лимес конгресу, да је ово једино археолошко налазиште у свету на којем се ради целе године.

Заслуге за најновије откриће припадају археолозима Ивану Богдановићу и Илији Данковићу, који су током истраживања касноантичке римске некрополе сасвим неочекивано открили гроб датован у период Велике сеобе народа. Подсећања ради, било је то у време продора Хуна кроз такозвана Врата народа, на простор између планине Урал и Каспијског језера, што се наставило и насељавањем Угара у Панонску низију у 9. веку, када су припадници многобројних племена лутали европским пространствима.

Детаљнији подаци о покојнику биће доступни након анализе физичких антрополога. До сада је закључено да је особа била висока 178 сантиметара. Међу предметима положеним у гроб поред сахрањеног истиче се дуги двосекли мач од гвожђа, са бронзаним врхом балчака. Дугачак је 92 сантиметра, а на сечиву су још видљиви трагови дрвених корица. Иза левог рамена покојника налазио се велики коштани чешаљ у футроли од кости. На карличним костима нађени су гвоздени делови појаса.

Некрополе из периода Велике сеобе народа већ су истраживане на територији Виминацијума на три локације током прошлог века. Нови гроб откривен је на месту где до сада није било налаза из поменуте епохе, тако да је слика о животу овог краја у прошлости додатно допуњена. Ово је још једна информација у мору постојећих за прецизније ишчитавање историје овог краја.

Поређење налаза из новооткривене гробнице с материјалом већ познатим од ранијих ископавања упућује археологе на закључак да је реч о гробу припадника германског племена Гепида. Ово племе насељавало је простор Виминацијума током шестог века. Њихово присуство потврђено је открићем 106 гробова, у којима је 31 особа имала вештачки деформисане лобање. Овај обичај су Гепиди, као и још нека германска племена, преузели од Хуна, који су на тај начин наглашавали расне карактеристике. Из поменутих гробова потиче пет мачева, као и велики број коштаних чешљева.

У наредним недељама следе нова ископавања, када ће бити познато да ли је реч о усамљеној сахрани или ће се на овом простору појавити нова раносредњовековна некропола.


Коментари35
a3493
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rabindranat
Braco moja, kada procitam ove vase neverovatne komentare, potpuno shvatam kakva nam je bila proslost, kakva nam je sadasnjost i, nazalost, kakva ce nam biti buducnost.
Братимир
Гепид је дошао да мачем оре и копа? Пре би се рекло да се историја понавља већ хиљадама година. Немци долазе на Балкан огњем и мачем да сеју смрт и пропаст.
Jovan Marjanovic
Poznato je da su Gepidi jedno vreme boravili u Dakiji i da su bili saveznici Huna. Njihov kralj Ardarik je bio glavni savetnik Atile. Kada je Atila umro 454. godine, Ardarik je organizovao pobunu germanskih plemena jer nije hteo da Atilina deca dele saveznike kao stoku. Gepide su razbili Langobardi u savezu sa Avarima 567. godine. Preživeli Gepidi su pobegli u Meziju. Zbog toga ih ima dosta u Viminacijumu.
Препоручујем 11
Meseceva reka
Dunav je u to vreme bio mali a u susnom periodu je mogao da se pregazi. Nasi stari nisu prelazili samo Dunav nego i Tisu, Tamis i druge reke. Posto su bili dobri ratnici i odlicni plivaci to nije bio nikakav problem za njih. Jedini problem je bio u kisnom periodu ali oni tada nisu prelazili bili su na jednom mestu i cekali.
Anabela
Srbi su starosedeoci , oni nisu ni gazili ni preplivavali Dunav, nego su ziveli sa obe strane reke odvajkada. Tokom celog ranog Srednjeg veka bilo je seoba, a medju njima je bilo i Slavena koji su dolazili, a dolazili su jer se ovde zivelo bolje i nije bilo genocida, kao oni kojem su Srbi u baltickom regionu bili izlozeni. Kod nas su dolazili i kao Saksonci (Sasi), a Saksonci su izmesani sa Luzickim Srbima. Srbi iz Podunavlja i Srbije su starosedeoci, oni nisu dosli u Seobi naroda.
Препоручујем 13
Srboljub Petrovic
Prema spisima starca Peruna Gorovilnog, pisanih vincanskom cirilicom, cije postojanje zvanicna nauka krije, Srbi su po predanju bili osnivaci Lepenskog Vira. Sto potvrdjuje i poznati pergament Nikifora Efesanina koji se cuva u Rusiji. To je u svojim nadahnutim delima nepobitno dokazao i docent Dj. Jankovic, pre nego sto je najuren iz nastave. Ali istina se ne moze sakriti, sto svedoce i ovi nalazi nasilno pogermanjenih plemena Sarvena iz Viminacijuma.
Mladen Mladenović
Meni više glavobolje zadaju ove naše današnje migracije, nego ove o kojima se povela rasprava. Nemojte zamjerka, ali me stvarno manje zanimaju doseljavanja iz VI ili VII vijeka od današnjeg iseljavanja sa ovog našeg prostora.
Ljubica Golubovic
Ko ne poznaje istoriju,ne moze razumeti sadasnjost,niti predvideti buducnost. A Ciceron reçe,oni koji ne poznaju istoriju,oostaju deca zauvek.
Препоручујем 17

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља