субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Зборник „Стазама славистике”

Пуних шест месеци прошле године „Политика” је објављивала текстове о конгресу, славистици и славистима, а сада су ти радови сабрани у једну књигу
Аутор: К.Р.уторак, 12.02.2019. у 14:29

Објављен је књига „Стазама славистике” уреднице Рајне Драгићевић, која је сачињена од текстова штампаних у листу „Политика”, поводом 16. Међународног конгреса слависта, одржаног од 20. до 27. августа 2018. године у Београду, у организацији Међународног комитета слависта и Савеза славистичких друштава Србије. Ово издање објавили су Савез славистичких друштава Србије и „Чигоја штампа”.

Конгрес је добио највећу и несвакидашњу медијску подршку управо од нашег листа. Наиме, пуних шест месеци, од фебруара до августа 2018. године, „Политика” је објављивала текстове о конгресу, славистици и славистима. Писали су их угледни домаћи и страни слависти, а важан допринос у тој сарадњи имао је Градимир Аничић, лектор „Политике”. Скоро сви ти текстови се, уз сагласност аутора, објављују у овој књизи. Радове страних аутора превели су на српски језик студенти Филолошког факултета.

Прилози су писани за ширу публику, али њихов значај далеко надилази потребу за информисањем лаика из области славистике и представљају драгоцени допринос историји Међународног комитета слависта, међународних славистичких конгреса и, уопште, историји словенске филологије. У неким од ових текстова, први пут на српском језику, имаћемо прилике да од самих протагониста сазнамо нешто о организацији славистичких делатности широм света. Академик Александар Лукашанец (Белорусија) обавештава нас о проблемима организације XV међународног конгреса слависта у Минску.

Проф. др Збигњев Грењ (Пољска) износи податке о међународним конгресима слависта који су до сада одржани у Пољској. Проф. др Вацлав Чермак (Чешка) нарочито се задржава на првом конгресу слависта који је давне 1929. године одржан у Прагу. Проф. др Петар Жењух (Словачка), координатор приближно 40 комисија Међународног комитета слависта, извештава о начину њиховог деловања и о њиховом утицају на светску славистику.

Проф. др Елена Корјаковцева (Пољска) представља тематски блок једне од комисија, а то је Комисија за творбу речи МКС-а. Др Ана Плотњикова (Русија) констатује све већу заступљеност етнолингвистике на конгресима слависта. Проф. др Светлана Менгел (Немачка) описује развој славистике у Немачкој, једном од најважнијих славистичких средишта изван словенских земаља. Проф. др Леонид Московкин (Русија), на примеру једне руско-француске граматике с почетка 18. века, извештава о томе како је отпочео рад на представљању словенских језика странцима чији матерњи језик није словенски….

И српски аутори потрудили су се да осветле поједине аспекте Конгреса у Београду и других до сада одржаних међународних славистичких конгреса. Циклус је почео проф. др Бошко Сувајџић који је у пригодном тексту о конгресима слависта и о значају београдског Конгреса слависта пробудио пажњу српске читалачке публике и заинтересовао је за циклус. Проф. др Петар Буњак изнео је историју конгресâ у најкраћим цртама, а историјату конгреса посвећени су и текстови проф. др Рајне Драгићевић и др Наташе Миланов.

Академик Предраг Пипер описао је историјат Граматичке комисије Међународног славистичког комитета. Неколико аутора најавило је и представило манифестације које су одржане на београдском конгресу. Др Весна Матовић и проф. др Гордана Илић Марковић писале су о врло запаженом округлом столу „Крај Првог светског рата и словенски свет”, Рајна Драгићевић и Ненад Ивановић представили су изложбу „Српска лексикографија од Вука до данас”, а проф. др Милош Ковачевић указао је широј јавности на једну од најважнијих заоставштина српског руковођења међународним славистичким покретом, а то је новооснована међународна листа словенских часописа.


Коментари1
91fe7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deda Dusan
Sloveni svih zemalja ujedinite se!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља