субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Блумберг: Тајани је раскопао старе ратне ране

уторак, 12.02.2019. у 15:15
Антонијо Тајани председник Европског парламента (фото А. Васиљеви - Пиксбеј)

ЗАГРЕБ - Изјава председника Европског парламента, Антонија Тајанија, о „италијанској Истри и Далмацији”, тема је медија изван три државе - Хрватске, Словеније и Италије.

„Политико” пише да су „словеначки и хрватски лидери оптужили Тајанија за историјски ревизионизам” и то због „посезања за њиховом територијем”.

Политико констатује да „регија Истра укључује делове данашње Италије, Словеније и Хрватске. Далмација је, кажу, део Хрватске, а оба подручја су, појашњавају, током Другог светског рата „окупирали талијански фашисти”, пренео је хрватски портал Индеx.

Портал „Еурактив” пак истиче, позивајући се делом на агенцију „Франс прес”, словеначку реакцију на Тајанија у тексту „Словенија оптужује Тајанија и Салвинија за ревизионизам Другог светског рата”.

Салвини је убијене и бачене у јаме упоредио с убијенима у Аушвицу, на шта је реаговао словеначки председник Борут Пахор у писму свом италијанском колеги Серђу Матарели.

„Дубоко сам узнемирен неприхватљивим изјавама високих италијанских званичника који сугеришу да су фојбе (јаме) представљале етничко чишћење”, написао је Пахор.

Еурактив још наводи де се Тајани на седници Европског парламента „извинио јер је значење његових речи погрешно протумачено”.

„Блумберг” констатује да је Тајани „раскопао старе ратне ране” својим изјавама на обележавању италијанског Националног дана сећања, преноси „Индеx”,.

Истичу да су уследиле жестоке реакције и осуду хрватске еврозаступнице Иване Малетић, која је Тајанијеве изјаве назвала „шптшујно неприхватљивим”.

Додају и много оштрију реакцију словеначког министра спољних послова Мире Церара.

Италијанска Република пише да су Тајанијеве иујаве изазвале полемике и да се из Словеније и Хравтске тражи казна за председника Европског парламента.

Истиче се да су Тајанија осудили готово сви хрватски заступници у Европском парламенту, преноси Танјуг.


Коментари27
6b944
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Aу,браћо коментатори.Јадран није река па да има леву и десну обалу.Леву и десну обалу има река Јадар у северозападној Србији код Лознице иначе позната по налазишту руде литијума.
Илија З. Лукић
Када је у питању залив онда се он, ради лакше орјентације, дефинише као лева и десна обала и то тако што се карта оријентише на правац север - југ.
Препоручујем 2
stanimir
Talijani daju realnu šansu raspadu EU. U tom kontekstu vide Hrvatsku i Sloveniju kao slabije igrače koji neće , u eventualnom kaosu , imati moć i saveznike da zaštite svoje interese. To je priprema terena za eventualno ,rade oni to sistemski decenijama , ispoštovaće svaku priliku .
Миодраг Н. Спасић
Десну обалу Јадрана је у Југославију* унео краљ Алексанадар као припадник победничке коалиције у 1. Св. рату. Броз је ту обалу поделио по републикама. Иначе историски гледано до 1918. ни Хрвати, ни Словенци, ни Црногорци нису били на мору већ прво Римљани, па Ромеји, па Венеција односно Млетачка република као сукцесор Рима. Било је окупације и од Аустрије што ову не чини сукцесором али Италијане свакако чини, поготово што су Броз и Хрвати протерали преко 300.000 Италијана са својих огњишта.
Mađar,OS
@Raca; U pravu ste. Između dva svjetska rata Baranja je bila u Dunavskoj banovini, a do tada 1000 Mađarska (Austrougarska)
Раца
Па ни Барања никад у историји није била Хрватска територија већ је то постала чудним стицајем околности распадом Југославије.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља