Сваки трећи случај деменције у свету могао би да буде спречен уколико би људи променили животне навике и више водили рачуна о свом здрављу, истакнуто је на конференцији Међународног удружења за Алцхајмерову болест у Лондону. Студија представљена на овом скупу утврдила је девет фактора ризика за настанак обољења као што су недостатак образовања, губитак косе у средњем добу, пушење, физичка неактивност, нелечена депресија, социјална изолованост, висок крвни притисак, гојазност и дијабетес. Ови фактори носе 35 одсто ризика за настанак Алцхајмерове болести, док је осталих 65 одсто изван људске контроле, тврде научници.

„Иако се деменција јавља у старијем добу, промене у мозгу које воде ка њој развијају се годинама пре тога. Ако би се реаговало на време, живот људи са деменцијом и њихових породица би се значајно поправио и променио би будућност друштва”, навео је водећи аутор студије Гил Ливингстон, са Лондонског универзитетског колеџа.

Истражујући како начин живота и животне навике могу да смање ризик од настанка деменције, научници су последњих година посебно указивали на важност очувања менталних активности и у позним годинама. Због тога удружење за Алцхајмерову болест намерава да 2018. покрене двогодишње клиничко испитивање, вредно 20 милиона долара, које би требало да утврди да ли промене у начину живота могу да смање пад можданих активности.

Процењује се да ће до половине овог века у свету бити 131 милион оболелих од деменције, као и да са таквим стањем тренутно живи 47 милиона људи. Глобални трошак те болести сада износи око 818 милијарди долара, а та бројка ће расти како се буде повећавао број оболелих.