субота, 23.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34
АМЕРИЧКО-РУСКА БИТКА ЗА ЕВРОПСКО ТРЖИШТЕ ГАСА

Немачка покушава да нађе решење које ће свима одговарати

Компромисом Париза и Берлина, осујећена намера да се блокира градња 1.230 километара дугог „Северног тока 2”
Аутор: Т. Вујићуторак, 12.02.2019. у 20:19
Испорука ЛНГ-а у терминал у Торнију, у Финској (Фото: EPA-EFE/JOEL KARPPANEN)

„Русија је била снабдевач гасом и у време хладног рата. Европа неће постати ’потпуно зависна’ (како јој приписују са оне стране Атлантика) од Русије због ’Северног тока 2’ ако диверзификује своје изворе снабдевања. Немачка ће проширити капацитете домаћих терминала за увоз течног гаса”, тим речима немачка канцеларка Ангела Меркел одредила се према будућој енергетској палети Европе, крајем прошле седмице у Братислави, на састанку са представницима Вишеградске групе, иначе отвореног противника уплива будућег руског гасовода на тржишту енергената ЕУ.

У нововековоној бици за снабдевање европског тржишта гасом, подела улога међу заинтересованим снабдевачима далеко је од извесне.

Протеклог петка, компромисом Париза и Берлина, осујећена је намера Брисела, низа источноевропских чланица ЕУ, Вашингтона и Кијева, да се издејствује блокада даље градње 1.230 километара дугог „Северног тока 2” према Немачкој и даље Европи.

Истовремено, са седнице Европског савета (ЕС) у Европски парламент (ЕП) послат је тада на даље разматрање нови пакет амандмана на закон о гасној регулативи. Поступак је изгледа у експресној процедури.

Наиме, ЕП ће већ данас отворити дебату о дотичним амандманима, који – ако буду усвојени пре распуштања европског парламента средином априла – могу осетно да заоштре будуће пословање „Северног тока 2”. Са једне стране, договором Француске и Немачке, европски надзор над „Северним током 2” (тарифама, праву коришћења гасовода у делу на тлу Европе итд.) стављен је у руке Берлина. У преводу, Берлин и Москва би за такав надзор морали да потпишу специјални правни споразум за будући гасовод.

Али, за такве преговоре са Русијом, Немачка би као чланица ЕУ требало да добије дозволу од Европске комисије, и то пет месеци пре њиховог почетка, наводе руски извори. Након  седнице ЕС прошлог петка, Москва је упозорила ЕУ да не усваја оштрије енергетске законе јер би то могло да искомпликује не само планове за изградњу „Северног тока 2”, већ и даље преговоре о снабдевању преко Украјине.

„Уколико су препреке пројекту смишљене да натерају Русију да пумпа гас преко Украјине под њиховим условима, тарифама и неизвесним правним узусима, мало је вероватно да ће се овај пројекат обавити”, поручио је Александар Панкин, помоћник руског шефа дипломатије.

Власник „Северног тока 2” руски „Гаспром” уочава раст тражње сибирског гаса у Европи.

„Падом производње гаса на Северном мору, у Европи се отвара нови простор за руски гас. У 2017. наше учешће у снабдевању европског тржишта износило је 34 одсто, лане је порасло на 35 одсто, док тражња постојано расте. Истовремено, ’Гаспром’ не би желео да у очима Европљана делује сувише агресивно. Нисмо себи поставили циљ да наше учешће на енергетском тржишту ЕУ нарасте на 40–45 одсто, али увек ћемо бити конкурентнији од америчког ЛНГ-а”, прецизирала је Елена Бурмистрова, званичник „Гаспрома” за извоз.

Администрација у Вашингтону и нова генерација америчких произвођача течног гаса такође су свесни да је Европа енергетски све зависнија од спољног света.

Тим поводом већ данас у Берлину, Хјустону и Милану одржавају се три међународне конференције о будућој трговини течним гасом у свету, а посебно у Европи. На скупу у Берлину, уз немачког министра економије Петера Алтмајера, најављено је и учешће Дена Бројлета, помоћника америчког секретара за енергетику. Бројлет је недавно поновио да је „Северни ток 2” штетан и за Немачку и за Европу.


Коментари1
8cdb6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Žućko
Amerikanci svugde zabranjuju drugima da rade posao slobodno, bez uplitanja. Evo predloga: ako već zabranjujete zemljama i kompanijama da rade sa rusima što onda ne kompezujete gubitke izazvane sankcijama? Recimo: dovezite vaš gas brodom u evropu i prodajte ga po ceni ruskog ili još jeftinije. Tada bi rekao: skidam kapu doslednosti i ispravnosti tržišne ekonomije koju vodite. Ovako, amerikanci zaradjuju, rade i sa rusima tamo gde nema druge ( boeing bi stao sa proizvodnjom bez ruskih metala) a drugima bez kompenzacije ( direktne, američke) zabranjuju biznis. Protekcionizam, anti kapitalizam prve kategorije. Politika američka koristi biznis kao orudje, a to nikad na dobro nije izašlo...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља