недеља, 24.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:32

Моја генерација је тачно знала шта хоће

Људи више не знају шта желе, већ само оно шта не желе. А то је знатно дужи пут, каже Масимо Савић уочи концерта у Сава центру
Аутор: Исидора Масниковићуторак, 12.02.2019. у 23:30
Масимо Савић: За мене је песма „Хотел Калифорнија” исто што и Моцартова соната или Бетовенова Девета симфонија (Фо­то An­na Bo­nan­no)

Ја сам комплетна особа тек када запевам. Та гримаса која настаје на мом лицу је спонтана, искрена… То сам ја.

Овим речима почиње разговор за наш лист композитор и вокални извођач Масимо Савић, пред концерт у Сава центру, који није случајно баш 14. фебруара, на дан када се слави љубав. Јер љубав је оно што овог музичара покреће и што жели да, кроз музику, пренесе својој публици.

Открива нам да се увек труди да наступа уживо јер једино тада може да гарантује да ће то бити прави доживљај. Овај музичар, господствених манира, који опстаје на сцени већ готово три деценије, примећује промене које се дешавају око њега. То се види и у изборима које имамо. Има их превише, подвлачи Савић. Према његовом мишљењу, људи више не знају шта желе, већ само оно шта не желе. А то је знатно дужи пут.

– Мислим да је моја генерација тачно знала шта хоће. Не зато што смо били паметнији, већ зато што нисмо имали толики избор. Данас избор збуњује – прича наш саговорник који иза себе има 20 студијских албума, мноштво препуних концертних дворана, што га сврстава међу најбоље мушке вокале у региону.

– Имам врло јаку самоконтролу. Схватио сам пре више од 20 година да не смем ствари препуштати стихији као што сам то некада чинио. Не волим промене, ја сам традиционалиста – каже Савић који је каријеру почео у групи „Доријан Греј”, а током каријере сарађивао са познатим музичарима, продуцентима, бендовима.

Иако је иза себе имао неколико хитова, Масимо је током ратних деведесетих година решио да се повуче са сцене… Повратак није био лак. „Акваријус рекордс”, како нам прича, била је једина кућа у Хрватској која му је пружила руку. Сви остали су сматрали да је одавно заборављен. Први албум, након повратка, био је велики финансијски губитак, признаје. Међутим, ова издавачка кућа није одустајала од њега. Веровала је у успех. И заиста, он се догодио.

– Управо због тога, „Акваријусу” сам веран већ 18 година. Све се боље познајемо. Још једна важна ствар: ја се сетим да наградим своје сараднике, да на Дан жена колегиницама однесем цвет или да им за Божић дарујем поклончић. То су манири који су заборављени. Мушкарци данас не придржавају капуте дамама. Када се то деси, изненадимо се. А не би требало да је тако. Џентлменски манири су увек у моди – истиче.

Масимо Савић данас много ради, свира, компонује и труди се да то увек буде из срца. Многи га позивају на сарадњу, али он сматра да то мора спонтано да се деси. Радо се сећа сарадње са ЕКВ-ом јер су то биле искрене емоције. И данас воли да сарађује са младим креативним људима, а таквима сматра чланове бенда „Ватра” који ће наступити на београдском концерту као предгрупа.

– Људи су заборавили на тај први исконски осећај, оно животињско у себи, када ти осећај каже да је неко добар или лош. Увек се покаже да тај први осећај никада не вара – подвлачи Савић којем је 2018. година била веома значајна. Објавио је албум „Сада”, од критике и публике хваљено дело са 14 песама, којим на најбољи начин обележава 30 година успешне каријере.

Веома је поносан на своју ћерку Мирну коју је добио у браку са Еном Кондић (која је писала текстове за Јосипу Лисац, али и за њега). Мирна тренутно ради три посла и ускоро ће магистрирати. Водитељка је на загребачком РТЛ-у, радио Антени и Ентеру. Гости се често шале да је права татина кћерка. Изузетно добро познаје актуелну музичку сцену, али исто тако добро зна ко су Питер Гебријел, Принс, „Чикаго”, „Иглси”…

– За мене је песма „Хотел Калифорнија” исто што и Моцартова соната или Бетовенова Девета симфонија. Млади људи морају доћи до тих ступњева музике јер их окружује много тога, морају да сазреју као људи, да тачно знају шта желе и да се не обазиру на оно шта им се нуди – сматра овај музичар.

Много сарађује и са гитаристом Јогијем Лонићем који је радио са Аланис Морисет, а у Загреб га је довела љубав према једној Загрепчанки. Посебан му је доживљај да свира по клубовима у Загребу који примају свега 100 људи.

– Волим да се вратим искону, када није било све тако софистицирано, када си морао да имаш контролу у прстима, у гласу... Радо сарађујем са „Биг бендом” Хрватске телевизије са којим изводим Синатрин репертоар и то је за мене прави одмор. Планирам да радим и са Љубљанском филхармонијом. Имам пуно идеја. Нисам се улењио. Мојим музичарима често кажем да не морамо да имамо сваки дан пробу, довољно је да мислимо о музици. Већ смо тиме много тога урадили – са пуно оптимизма истиче Савић.


Коментари4
bc0c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan Sakos
Svaka njegova pesam je malo remek delo. Neverovatno i nevidjeno je da se svakoj posveti kao jednoj jedinoj kompozicij, i svakoj posebno se potpuno da. Nekako, to je više od hita, potpis ispod svake te pseme ima pravu vrednost.
Talicni Opanak
Imam jako lepa secanja o tom coveku, pre svega , pa onda umetniku Savicu! Divno je shvatiti I videti coveka koji razume da stavljanje nosa u prljavu politiku samo donosi stetu. To je tako prolazno I primitivno. Nedostojno jednoga coveka a pogotovu umetnika. Dobro dosli u Beograd - gospodine Savicu!
Sasa Trajkovic
Masimo Savić pripada onoj generacije velikih vizionara i revolucionara koji su 80 ih našu rok i pop kulturu pretvorili u autentičnu i prepoznatljivu u Evropi, stvorili su urbanu kulturu koja je Beograd i Zagreb pretvorila u centar Evrope poput Londona ili Berlina. Nažalost ta revolucionarna deca komunizma su pojela sama sebe odnosno pojela ih je revolucija pa se njihov divni san već 90 ih pretvorio u ratove i pobedu folka koji hara Balkanom kao virus ili epidemija preplavila ove prostore. Masimo je simbol te ex Jugoslavnske kulture ali je u novom veku svojim radom i talentom postao urbana legenda i muzičar koji i dalje ima karijeru u svim ex Jugoslovenskim prostorima u sebi spaja iskrenog i humanog čoveka umetnika čija muzika ruši granice i spaja ljude od Vardara pa do Triglava. Gospodin i umetnik koji muziku stvara iz srca a čiji profesionalizam se graniči sa perfekcijom je prvi hrvatski muzičar koji je došao u Beograd i koji u jeku rata nije izdao prijateljstvo sa kolegama iz Srbije.
Bato
Blago onom ko dovijeka zivi,imao se rasta i roditi.Legenda koja zivi!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља