понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Педесет година ансамбла „Ренесанс”

среда, 13.02.2019. у 08:19
Љубомир Димитријевић (Фото Лична архива)

Пре пола века, тројица младића, ентузијаста, заљубљена у музику и звуке прохујалих времена основала су ансамбл „Ренесанс” (Миомир Ристић, Драган Млађеновић и Љубомир Димитријевић). Од онда су приредили неколико хиљада концерата широм света, одушевљавајући публику где год су свирали на аутентичним копијама старих инструмената, и још више жаром интерпретација. Кроз њихов ансамбл прошло је око 150 музичара и сви су се „заразили” њиховим ентузијазмом, енергијом, музикалношћу.

Тако је било и на променадном концерту 10. фебруара, у Коларчевој задужбини, првом у овој години њиховог великог јубилеја, на коме су најпре оживели звуци из Сан Сусија, двора најмузикалнијег владара у читавој историји, Фридриха Великог, који је био одличан флаутиста, који је учио код чувеног Јоакима Кванца, где су музицирали браћа Бенда, браћа Граун, Карл Филип Емануел Бах и његов славни отац Јохан Себастијан, у који су радо долазили Волтер и Русо. Чудесно умеће Љубомира Димитријевића на читавој серији дувачких инструмената, на челу са флаутама, дошло је до пуног изражаја. У дочаравању атмосфере много су му помогли Катарина Божић, са гласом као од срме и контратенор Предраг Ђоковић, који се изванредно уклопио у ову причу о прохујалом времену певача – кастрата.

Из 18. века вратили су се музиком Хенрија Осмог у 16. век, у коме је овај свирепи владар волео да музицира заједно са ћерком Елизабетом која је свирала вирџинал. Поред дела Џона Дауленда и Томаса Морсија чули смо и његову Фантазију.

У трећем делу вратили су нас у 13. век, на двор Алфонса Мудрог, где је Мартин Кодиш написао Седам љубавних песама на галицијско-португалском језику који је у средњем веку био песнички језик шпанског двора. Скупини од петнаестак изврсних музичара придружила се (такође јединствена) Соња Калајић, виолинисткиња која свира и на тестери, играјући са кастањетама. На крају концерта, као у Хајдновој „Симфонији растанка”, уметници су један по један напуштали сцену. Ми се искрено надамо да „Ренесанс” то неће учинити и да ће лепота и искреност њиховог музицирања освојити и овај миленијум.

Гордана Крајачић


Коментари10
b4764
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srecu i dobro zdravlje vam zelim
Zivim u Zapadnoj Australiji 24 godine. CD sa odabranim starim numerama Renesansa, S vremena na vreme itd mi je uvek pri ruci u kolima i ne prodje nedelju dana da ih ne preslusam dok vozim. Bas sam se pitao da li jos postoje!? Srecno i dugovecno!
Dragoslav
Kakav divan tekst o "Renesansu"! Sećam ih se iz tih početnih godina kada su mladi i predani vežbali u tadašnjem Domu Omladine Zvezdara (sada je tu Zvezdara teatar). Bilo je očaravajuće. Žao mi je što nisam znao za događaj na Kolarcu, ali se nadam da će biti još dana...
Raca Milosavljevic
... neka su zivi i zdravi ... sve cestitke za pedeseti ...i hvala komentatorima sto podsecaju na druga nasa prava imena,vredna koji su blago nase kulture ...
Boja
Обично квалитет оваквих састава више буде вреднован ван граница Србије, него у самој Србији. Имам пријатеље овде у Шпанији који су одушевљени гласом и песмом Дивне Љубојевић, толико да где год чују да наступа по Европи купују карте да иду да је слушају. Док код нас да питате бар 7 од 10-оро људи на улици, вероватно неће знати ни ко је Дивна.
Toza Ristic
Divna je nacionalno blago, ali na zalost ne srpsko nacionalno blago. Takve kao ona mi smo ekspeditivno poslali drugde, u Grcku u njenom slucaju. Kazete 7 od 10 ljudi nece znati u Srbiji ko je ona? Ja mislim da je blize istini 9 od 10 nece znati. I svih 9 neznalica su veliki Srbi, sa debelim zlatnim lancima na jos debljim vratovima i sa velikim krstom. Ne znaju Oce Nas, ali nista za to. Oni su ktitori, donatori, ali istovremeno duhovna i ljudska balega. Njih niko ne moze promeniti, oni su prilagodjeni za zivot u svinjcu. Ali ne Divna, i zato je ona ambasador pravoslavlja, umetnosti, lepog pevanje, i svega lepog i dobrog sto mi Srbi treba da predstavimo svetu. I zato je poznata i zivi drugde, ne u Srbiji. Za domacu upotrebu nama su ipak dovoljni Bogdanov, Grkovic, Ceca, Jeca (zvana sika, zena guze, a ljubavnica zivog ognja) kao i uvezene Rozga i Severina. Njih znamo, a to nam i treba da zadovoljimo lose prikrivene i neostvarene zivotne ciljeve. Mi smo Srbi.
Препоручујем 8
n ercegovac
Može li neko da objasni kako to izgleda kad „volinistkinja koja svira i na testeri, igrajući sa kastanjetama”?
Петар
Ево ја ћу да објасним, пошто сам био тамо. Соња је за ту прилику свирала на кастањетама и то је звучало и изгледало фантастично. А поред тога она свира виолину а такође и тестеру. Ваљда је зато она јединствена. И да, није шала, заиста свира на тестери и то исто тако звучи јако јако лепо.
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља