уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:20

Инсекти у свету нестају алармантном брзином

Аутор: С. С.среда, 13.02.2019. у 16:10
(Фото: ЕПА / JOCHEN A. KRAUSE

Готово половина свих врста инсеката у свету, кључних како за екосистеме тако и за пољопривреду, нестаје алармантном брзином, показују резултати научних студија које упозоравају на „катастрофалан колапс” природног окружења на планети.

Екосистеми не могу функционисати без милиона инсеката који чине основ ланца исхране, а резултати најновијих истраживања објављени у часопису о биолошкој очуваности (Biological Conservation) упућују на то да на њихов нестанак највише утиче људска активност и климатске промјене.

– Закључак је јасан: ако не променимо начин производње хране, неки инсекти ће за неколико десетлећа изумрети - кажу аутори 73 обједињене студије, јер се због савременог начина пољопривреде уништава превише корисне флоре и фауне.

Данас је трећина врста пред истребљењем „а сваке године попис се повећава за додатних један посто”, кажу научници са универзитета у Сиднеју и Квинсленду (Francisco Sanchez-Bayo i Kris Wyckhuys), напомињући да је бројка еквивалент „највећој епизоди изумирања” од нестанка диносаура. Такође додају да је више од 40 посто од 30 милиона врста инсеката, колико их живи на Земљи у опасности од изумирања.

- Проценат инсеката који нестају, а реч је о 41 посто, двоструко је већи него кичмењака, а стопа изумирања локалних врста која износи 10 посто, осам је пута већа - кажу стручњаци.

(Фото: ЕПА / RALF HIRSCHBERGER)

Када говоримо о нестанку биоразноврсности, нашу пажњу најчешће привлачи судбина великих животиња. Олако се заборавља да су инсекти од кључног значаја за екосистеме.

- Треба брзо деловати и покушати спречити колапс важних екосистема јер ће последице бити катастрофалне - тврде научници.

Инсекти су од виталног значаја када је посреди процес опрашивања, а смањење њиховог броја утиче на читав прехрамбени ланац. У Француској је, на примјер, током 2018. евидентиран пад броја птица.

- Нема више толико инсеката, то нам је највећи проблем - објаснио је један од аутора француске студије, додајући да и птице које се хране семенкама у једном тренутку у години требају инсекте како би прехраниле своје младе.

По резултатима истраживања објављеним крајем 2017. на темељу података немачких научника, Европа је за мање од 30 година изгубила готово 80 одсто „својих” инсеката, а последица је нестанак више од 400 милиона птица. На глобално смањење броја инсеката утиче и глобално отопљавање, подсећају научници.

Али од инсеката као извора хране осим птица зависе, јежеви, гуштери, рибе, водоземци...

Аустралијски научници као проблем наводе брзу урбанизацију, претерано крчење шума због промене намене земљишта у пољопривредно, употребу пестицида и вештачких ђубрива, посебно у последњих шездесет година.

Смањење броја инсеката датира с почетка двадесетог века, али се нагло убрзало педесетих и шездесетих година прошлог века да би досегло „алармантне размере” у последњих 20 година.

Међу најугроженијим врстама инсеката су лептири, пчеле, осе, мрави, стршљени - који живе на свим континентима осим Антарктике и тврдокрилци попут бубамара или свитаца.

У медитерану значајно се смањио број инсеката балегара, а нестао је и велик број пчелињих врста. Истребљења нису поштеђени ни водени инсекти преноси Нови лист.хр.

- Хитно је потребно поновно обновити станишта инсеката, преиспитати досадашњу пољопривредну праксу, уз посебну бригу о смањеном коришћењу пестицида и њиховој замени одрживим, истичу аутори извешћа, подсећајући да бригу треба водити и о „лечењу” загађених вода, како у градовима тако и у руралним подручјима.


Коментари10
a061f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Savic
Да-фарбаћемо чипована јаја за Ускрс,а без пчела и осталих инсеката нема ни опрашивања,ни исхране птица,других животињица па ни равнотеже у природи.Да ли примећујете да у Веограду већ годинама нема врабаца !!!
Joca Prirodnjak Belosvetski
To je sve normalno. Menja se klima, menja se zivot na zemlji i nestaju pojedine vrste sivih stvorova na Zemlji. To znaci da nisu samo insekti koji nestaju, vec nestaju i Beli Medvedi jer se topi led. Narode ne brinite, jer vi niste sve to izazvali. Sve se desava veoma prirodno. Svaki dan je drugaciji. Nema dva dana da budu istovetni. To traje tako nekoliko milijarde godina - od kada je Zemlja nasta. Svakog dana su promene vidljive ili mozda ne.
Hećim
Nije tačno,uopšte im ne opada broj,naprotiv.Arnautima samo raste broj.
Sasa Trajkovic
EKO sistem je sistem jer važi za sve a ne samo za insekte ili floru i faunu... ako jedan u lancu popusti strada ceo sistem. Pojedinci smatraju da je čovek superiorno biće i da nije deo eko sistema nažalost ili na sreću greše. Destruciji čoveka ništa na svetu nije ravno ni najezda skakavaca ni velike epidemije čovek je u svojoj prirodi koliko konstruktivan-graditelj toliko destruktivan- rušitelj ali je samim time i odgovornost ljudi kao vrste veća.
Бескрајни круг
Човек пестицидима смањује број инсеката, како би себи произвео више хране, јер се убрзано размножава. Са друге стране, овим човек смањује број инсеката, а тиме и птица и других од инсекта зависних врста. На крају ће човек остати готовоа сам или сасвим сам на овој планети, која ће бити пренасељена, па ће на послетку и човек изумрети, јер неће више имати шта да једе и пије. А онда ће се формирати неко нове или измењене животињске и биљне врсте, као и хуманоидне, па опет Јово наново...
Кики
Да. Пре човека је, нисам проверио, било 6 великих изумирања врста, за следеће изумирање ће вероватно бити одговоран човек. Кад сам био клинац читао сам Карла Сагана он је писао нешто о томе, али мислим да тада није мога ни да сања да шта ће се још десити за релативно кратко време. Можда је Џони фон Нојман био у праву да нам се приближава сингуларитет.
Препоручујем 14

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља