недеља, 24.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:40
69. БЕРЛИНАЛЕ – ИНТЕРВЈУ: Снежана Богдановић и Мирослав Терзић

Интимна борба једне мале жене

У филму „Шавови”, који је светску премијеру имао у „Панорами”, главни лик после дуже времена тумачи Снежана Богдановић, а оригиналну песму отпевала је такође дуго одсутна Габи Новак
Аутор: Дубравка Лакићсреда, 13.02.2019. у 23:30
(Фо­то EPA/felipe trueba)

Берлин Светску премијеру у угледном програму „Панорама” на 69. Берлиналу имао је српски филм „Шавови” Мирослава Терзића („Устаничка улица”), у продукцији Уликса Фехмијуа и Милене Тробозић Гарфилд, настао према истинитој исповести београдске кројачице Дринке Радоњић, једне од више од 500 мајки, жртава сада већ надалеко чувене афере крађе беба из породилишта, која још нема епилог.

У филму, који ће се одмах после Берлина наћи и у такмичарском програму „Српски филм” на 47. Фесту у Београду, главна јунакиња се зове Ана, а тај лик, по узору на саму Дринку, тумачи Снежана Богдановић, глумица која већ дуго недостаје нашем филмском небу. Осим ње, пред берлинском публиком су се поклонили и њени партнери у филму: Марко Баћовић, Јована Стојиљковић и Павле Чемерикић (изврсне улоге имају и Весна Тривалић и Драгана Варагић). И сама Дринка Радоњић се у једном тренутку појављује у филму, али ће свој сусрет са публиком имати у Београду.

О филму „Шавови”, који је имао убедљив наступ у Берлину, за „Политику” су током заједничког интервјуа у салону самог Берлинале паласа говорили Мирослав Терзић и Снежана Богдановић.

Изненадили сте, очекивало се стилски нешто слично „Устаничкој улици”, а сада сте нам понудили сведен филм, све је фино, мало и можда баш зато и убитачно?

Мирослав Терзић: Сама прича је диктирала шта и како треба да радим. Када сам схватио одакле желим да почнем да причам причу, све се наместило само. То је интимна борба једне мале жене. Можда повремено постоји и по који трилер моменат, али веома сведен. Стално сам себи говорио – мање је више, што мање, што једноставније и сведеније, не би ли у први план изашле праве емоције, које су главни адут овог филма.

Када сте поменули емоције, оне станују у очима Снежане Богдановић као Ане. Све је у вашим очима, и та нека животна отупелост, навученост на разочарања?

Снежана Богдановић: То је Дринка. Ја сам само била ту да приметим, посматрам и ухватим све то. Упознала сам је неких годину и по пре почетка снимања, а када је сценарио био готов ја сам у ту њену малу кројачку радњу изнад Славије, коју држи са својим супругом, почела да долазим сваки дан и да тамо проводим по неколико сати. Посматрала сам је кришом, хтела сам да се она осећа добро поред мене, да се опусти, да ми поверује и да ми се полако отвори, да ја видим ко је то биће. То је све велика одговорност и срећна сам што сам имала прилику да дам глас њеној причи и њој као особи. А оно како она изгледа и како се она носи у филму, то је то – Дринка. После свих запажања, истраживања, у једном тренутку све то затворите и постанете то – та аутентична особа. И то је то, постала сам та жена из дубине свог бића зато што сам је осетила. Све што сте ви запазили заиста је тако. Та жена хода са тим трпљењем, са тим подношењем и дигнитетом у исто време. То је Дринка.

Све је то дирљиво поготово зато што знамо да је истина, да се крађа беба из породилишта догађала и да су помаци у решавању тих случајева, који су попримили обрисе велике афере, веома мали. Да ли је и то један од мотива за настанак овог филма?

М. Терзић: Мени је на почетку било потпуно нејасно како ниједан од тих случајева нема епилог, а онда сам схватио да неко не жели да постоји епилог, да се о томе говори тек с времена на време да би се скренула пажња са неких других тема. И даље ми је потпуно нејасно како неко, с обзиром на то да се толико година о томе пише, није рекао: Па, добро, дајте да видимо шта је ово. А о несталим бебама се пише још од шездесетих година прошлог века и ја сам имао срећу да прочешљам и саму архиву „Политике” и нађем обиље текстова и исповести самих актера током дугог периода. Онда је логично да се питате докле тако. Нико да каже родитељима: Истражили смо ваш случај, нисте у праву, или – јесте у праву. Највише боли то што конкретних одговора још нема, а реч је о великом броју људи...

С. Богдановић: Извините што упадам, али да додам да су се системи мењали и не може се рећи да је то одговорност овог или оног политичара. Цео овај случај само је делимично ствар система, јер све на крају постаје наша, лична одговорност како се понашамо у одређеним околностима, ма како тешке оне биле. А ту је и питање свести и савести педијатара који су у одређеном тренутку пристајали да учествују у том мраку и да изгубе емпатију. Неки су чудни елементи у целој овој игри...

Имамо ли довољно емпатије?

М. Терзић: На крају крајева, све се своди на то шта смо ми временом постали. Како нас полако затварају у неке оквире докле можемо и преко чега не можемо. Некако су нам многе ствари свесно или несвесно одузете, а притом се и сами у овом свету затварамо, јер нико није спреман нити има храбрости да буде повређен. Сви смо површни, завршавамо те наше мале животне приче на неким малим дигиталним страницама које, упркос „лајковима” који нам стварају илузију тренутне среће, нестају у времену и простору и само имамо илузију неког живота. И тај систем који нас полако контролише и затвара на глобалном нивоу од нас прави мала бића која треба да буду искоришћена за веће циљеве, а који су – не знамо. Заиста смо постали много површни и самим тим и емоције су нам површне.

С. Богдановић: Да, а у покушају да се преко друштвених мрежа конектујемо са целим светом изгубили смо конекцију са самима собом, са неким основним, суштинским вредностима и са тим шта је овај живот, зашто си ту и која је твоја сврха. Мало је ту простора за емпатију.

Можда је отуда у вашим „Шавовима” и осећај визуелне испраности филмских слика?

М. Терзић: Када сам правио визуелну личну карту нашег филма одмах сам себи рекао да све треба да буде сликано у зградама које су настале до 1980. Зашто, немам тачан одговор, али ми се чинило да је све то део неког програмираног система. Друга ствар, оно што је интересантно, јесте да су сама Снежана и њен костим увек најтамнија ствар у кадру, све до тренутка док се не сретне са изгубљеним сином, а трећа ствар је то што камера никада није иза Снежаниних леђа. Увек је испред ње и прати њен поглед који сте ви приметили и који говори апсолутно све. Све је то некако и одредило стил овог филма.

Изврстан је одабир и других глумаца у „Шавовима”?

С. Богдановић: Сви глумци када добију шансу да одиграју нешто релевантно, када се емотивно закаче за нешто, постају непобедиви. Много смо суптилних коцкица спојили у настојању да настане ова једноставна и прочишћена прича и у томе су сви глумци дали несебични допринос.

Невероватно је и колико млади Павле Чемерикић у „Шавовима” заиста личи на Снежану, своју филмску мајку.

М. Терзић: Када сам позвао Снежану за ову улогу мени је у глави одмах био и Павле Чемерикић, кога сам упамтио по улози у „Ничијем детету”. Позвао сам га на пробу, а онда се појавио тај високи, штркљасти момак са дугом косом, сео испред мене и био страшно озбиљан. Мени се све то веома допало, то што је већ имао свој став, што је дивно. Имао сам заиста срећу и што са тим својим крупним, такође светлим очима подсећа на Снежану и што су њих двоје заиста могли да буду мајка и син и што су се њихове енергије одмах спојиле.

У самој екипи „Шавова” је велики број жена, осим сценаристкиње Елме Татарагић, ту је као композитор и Александра Ковач...

М. Терзић: Не заборавите, ту је и Габи Новак, која је после двадесет година поново снимила песму, и то ону коју је Александра компоновала као главну нумеру за наш филм.


Коментари6
d0488
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stojko
Bravo za macku Garfild.
Uliks, sin Branke i Bekima?
Da li je mozda Uliks Fehmiju sin glumice Branke Petric glumca Bekima Fehmijua koji je izvrsno glumio u filmu "Skupljaci perja" rezisera Aleksandra Petrovica?
Маја М.
Да.
Препоручујем 1
Ljubica
A meni je nejasno kako bar jedna osoba iz tog lanca uzasnih likova kojima nista nije sveto,pa ni pravo majke da gaji I voli dete koje je rodila,bar pred smrt nije osetila potrebu da kaze:Zao mi je tih roditelja,ne dao bog nikome tako nesto.I prijavi kako je sve pocelo, ko su najveci krivci...Srbija je mala zemlja,pre 60 godina ljudi su bili posteniji,griza savesti je postojala i za daleko bezazlenije lose postupke.Da li je moguce da je kradja dece u porodilistima bila tako savrseno organizovana.Zar je moguce da se niko nikom nije poverio ,posumnjao u kradju,pa onda pokusao da prati i sazna nesto vise i to prijavi,iznese u javnost i upozori je.Kad god se o ovoj temi govori uvek mi se nametne bezbroj pitanja I velika tuga sto je toliko ljudi unesrecila neljudska pohlepa onih koji bi trebalo da brinu o nasem potomstvu,a ne da trguju sa njim.Bravo reditelju I ekipi filma sto su ulozili dosta truda da se isprica ova bolna ljudska prica.
Sasa Trajkovic
Umetnost mora da bude angažovana i da postavlja pitanja na neki način umetnost je i savest čovečanstva... lepota će spasiti svet ili istina. Svet u kome živimo je jedna velika laž-iluzija, zato je ovaj film poseban bez velikih tema, spektakla samo obična životna priča i jednstavno pitanje na koje svako od nas mora naći odgovor.
Milan Ffm
...svako vreme ima svoje breme. A svaki film neku svoju magiju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља