недеља, 24.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:58

Пешаци протерани са Пашиног брда

четвртак, 14.02.2019. у 08:33
Пролазак тротоаром као кроз иглене уши (Фото Д. Јевремовић)

Повод за овај текст је живот на улицама Пашиног (Лекиног) брда. Четврт Вождовца која се наслања на београдску општину Врачар је релативно близу центра града, Каленић пијаце, изласка на ауто-пут код Душановца... У овом делу града, у којем су превладавале мале породичне куће, неретко у заједничком дворишту, сада доминирају вишепородични стамбени објекти не тако велике спратности и не нарочите архитектонске лепоте. Структура и број становника поприлично су промењени за последњих неколико година. Цена станова није мала, а људи који имају новац могу себи да приуште „луксуз” живота на Лекином брду. Само што куповином станова и селидбом они не постају део тамошњег-ондашњег света.

Две главне улице Пашиног брда су Улица Тодора Дукина и Струмичка. Кроз ове две улице пролазе линије јавног градског саобраћаја број 25 и 26. Обе су једносмерне и веома уске. Линија 26 користи ове улице и у ноћном режиму вожње. Такође, поменуте улице воде ка школи и вртићима.

Проћи тротоаром овим двема улицама, а иста је ситуација на целом Пашином брду, немогуће је. С обе стране улица паркирана су возила. И не само то, како се граде и нови објекти, учестале су табле које моле пешаке да пређу на другу страну улице, што је апсурд, јер свуда су паркирана возила.

Размишљао сам каква је свест људи који тако паркирају своје аутомобиле. У зградама у којима купују станове постоје и подземне гараже које им омогућавају да своја возила уклоне са улице и прописно их паркирају. Нисам сигуран да немају финансијских могућности да приуште себи то задовољство. А ако, пак, немају, зар при куповини стана нису размишљали куда са аутомобилом? Староседеоцима је, са друге стране, тај начин паркирања природан. Уколико немају двориште и простор за аутомобил, део испред њихове куће припада њима, по неким неписаним законима.

По коју цену се то ради? По цену да старији људи, као у сценама из акционих филмова, морају да се провлаче и промишљено крећу. По цену да је кретање особа у колицима или превоз беба у колицима физички неизводљив. По цену да држећи дете за руку ризикујете да вас приликом обиласка неког аутомобила исти покоси. И верујући у способност и прибраност возача који возе овим и оваквим улицама.

Очигледно да је надлежнима (МУП, ЈКП Паркинг сервис, Секретаријат за саобраћај и др.) проблем да обележе места на којима је дозвољено паркирање, уведу зоне и слично. Таква појава и нереаговање надлежних служби показатељи су да је ово девијантно стање за њих нормално. А плашим се да ни друштво није у бољем стању и да је логика „Па где да паркирам?” јако заступљена. Докле и по коју цену?

Марко Младеновић, дипл. инж. маш,

Београд


Коментари7
b4c18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

drug
Gradovi odavno postaju za kola, a ne za ljude. Pored neurbanizma koji mori ovaj grad 30 godina (u poslednjih 20 intenzivno) sve nove promene u gradu su protiv pešaka i bicikliste. Pogledajte Slaviju! Što je najgore ovo je svetski trend i Srbija prati SAD i Kinu dok se zapadna Evropa vraća čoveku mi mislimo samo o autu, pa se onda gušimo u smogu i nigde ne stižemo, a i to malo biciklista što ima trpe bahatost automobilista. A svake godine još parking mesta!
Метузалем
Ништа није боље ни на Неимару (општина Врачар).
Ex Vračarac
Sećam se kako je Lekino brdo nekada izgledalo. Iako je na opstini Vozdovac, podsecalo je na deo Vračara, sa dvorisnim kucama i mirom. Ziveo sam blizu centra grada, a osecao se kao da sam na periferiji, zbog mnostva kuca. Danas vise nije tako. Sve kuce su srusene i nikle su zgrade koje ne lici ni na sta, sa malim izuzecima. Ljudi vise hodaju po ulici nego po trotoaru. Neko za sve to placa m2 od preko 2000 eur (!?). Hvala lepo! Bio mi je problem u pocetku da zaboravim moj Crveni krst. Sada ne bih menjao naselje Stepa ni za pet ovakvih Vračara. Spomenik tranzicije, smutnim vremenima, korupcije lezi i na Vozdovcu, Vracaru i na Zvezdari. Sve su to biseri arhitekture.
Dragana Djurovic
Isto tako je i na Zvezdari u ulici Sveti Nikola. Ucenici idu u skolu ulicom i svake godine neko bude povredjen, zato sto su na trortoarima automobili. UZAS
tomkarlo
Tim ulicama idu oni koji i parkiraju svoje automobile. Nema tu tranzitnog pešačkog saobraćaja. Znači to je tipično komšijsko ometanje a na njega se navikavamo već vekovima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља