среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Модели Фискалног савета повећавају пензије за око шест одсто

Различите формуле дају сличне резултате уколико се узме у обзир колико су износили инфлација, раст зарада и повећање БДП-а у последњих 11 година
Аутор: Јована Рабреновићчетвртак, 14.02.2019. у 16:46
(Фото А. Васиљевић)

Фискални савет (ФС) понудио је прошле седмице пет модела за усклађивање пензија и за све њих се може рећи да су издашни у погледу повећања примања најстаријих. Уколико се узме у обзир колико су у последњих 11 година износили инфлација, раст зарада, као и повећање БДП-а, пензионерима би, да је примењен неки од пет понуђених модела, у том периоду следовало повећање од 5,9 до 6,6 одсто годишње.

Подсећања ради, ФС је предложио да се пензије убудуће могу усклађивати са инфлацијом и делом раста бруто домаћег производа (БДП) већим од два одсто, затим по 50 одсто са инфлацијом и растом БДП-а, као и по 50 одсто са инфлацијом и растом просечних зарада. Алтернатива је да се пензије усклађују 40 одсто са инфлацијом и 60 одсто са растом просечних зарада, као и 30 одсто са инфлацијом и 70 одсто са растом укупне масе зарада.

У ФС-у кажу да би различите формуле дале сличне резултате усклађивања пензија.

– Анализе базиране на макроекономским кретањима у претходној деценији, као и на очекиваним кретањима у наредној деценији, сугеришу да би свих пет формула за усклађивање пензија могло да буде економски одрживо у наредним годинама. Формуле усклађивања са инфлацијом и растом БДП-а хипотетички би дале највише проценте усклађивања пензија у претходној деценији. Уколико друштвени актери „више воле” формулу базирану на кретању зарада, како би се нагласила веза између стандарда пензионера и стандарда запослених, могуће је поново успоставити швајцарску формулу – усклађивање 50 одсто са инфлацијом и 50 одсто са растом зарада. Могућа је и издашнија варијанта ове формуле, која би, по угледу на Словенију, подразумевала 40 одсто усклађивање са инфлацијом и 60 одсто са растом зарада. Могуће је применити и ширу дефиницију швајцарске формуле, која би се заснивала на регистрованој маси зарада, односно наплаћених пензијских доприноса, како би усклађивање пензија директно узимало у обзир и стопу запослености на тржишту рада, односно успешност борбе против непријављених радника у сивој зони – наводе из Фискалног савета.

Уместо за просечну зараду, могуће је усклађивање пензија везати за регистровану масу зарада и укупно наплаћене пензијске доприносе. На овај начин би се проширила веза између стандарда пензионера и стандарда радника, тако да поред просечне зараде обухвата и шире трендове на тржишту рада, попут стопе запослености и борбе против сиве економије и непријављених радника. Са друштвеног становишта, могуће је да би оваква веза појачала степен међугенерацијске солидарности, који је важан за успешно функционисање јавних пензијских система. Са економског становишта, предност ове формуле је што би директно узимајући у обзир број регистрованих радника могла бити дугорочно стабилнија у условима демографског старења и смањења броја радно способних грађана у наредној деценији. Са негативне стране, у кратком року овај приступ би могао бити „осетљивији” у односу на стандардну швајцарску формулу, јер се запосленост мења током привредног циклуса.

С обзиром на то да економске, демографске и друштвене промене није могуће прецизно пројектовати на будуће деценије, ни за једну пензијску формулу се не може унапред са сигурношћу тврдити да ће бити економски и друштвено одржива. Може се десити да услед негативних економских тенденција укупни пензијски расходи у будућности постану економски неодрживи, односно да имају превише високо учешће у БДП-у. Или да постану друштвено неодрживи уколико вредност пензија буде непримерено заостајала за просечним зарадама, односно имала изузетно ниско учешће у БДП-у. Отуда све већи број европских земаља уводи у своје системе такозване аутоматске стабилизаторе, који треба да обезбеде фискалну одрживост пензијских система. Тренутне одредбе Закона о буџетском систему, које прописују 11 одсто БДП-а као горњу границу за укупну масу исплаћених пензија, представљају један облик макроекономског аутоматског стабилизатора који је, иако почетни, примерен тренутним друштвено-економским приликама у Србији. Отуда је потребно задржати овај систем и појачати његову везу са новом формулом за усклађивање пензија.

У ФС-у сматрају да треба законски ограничити да се укупни расходи за пензије крећу од 9,5 до 10,5 одсто БДП-а и осигурати да вредност пензија не заостаје за привредним растом у дугом року. На пример, могуће је прописати да се у ситуацијама кад пензијски расходи пређу 10,5 одсто БДП-а дозвољава усклађивање пензија само са инфлацијом, док би се захтевало аутоматско замрзавање пензија у случајевима када расходи пређу 11 одсто БДП-а. С друге стране, уколико би укупни расходи за пензије пали на мање од 9,5 одсто БДП-а, било би омогућено ванредно повећање свих пензија, тако да се укупни расходи врате на ниво од 10 одсто БДП-а.


Коментари7
cadad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nina
Ne mogu vise da citam o "ugrozenim" penzionerima. Gde vi tu penziju zaradili, da li ste primali bruto zaradu, pa sebi uplacivali u penzioni fond, ili ste imali srece da ne radite u privredi! Od 2000-ite privreda nijednoj vlasti nije bila potrebna, samim povecanjem primanja administracije taj jaz se produbljuje. Svaka vlast forsira vanprivredu, (oni su biracko telo), privreda je vazna samo pred izbore! A privreda je motor svega! Vama "nesrecnicima" su neustavno oduzeli bolji zivot, a ovoj drugoj grupi pravo na zivot!
Маја М.
Потписујем. И даље су привилеговани у државним и јавним установама, без изузетка, славили Дан државности. И понеки приватник, да не грешим душу...
Препоручујем 4
električar
Taj fiskalni savet mi izgleda kao neka inkvizicija, ali kukavička ...
Гуламфер
Зар пре два-три дана на овим истим страницама посел договора са ММФ није јасно речено да ни ове године још није време да се повећају буџетске плате и пензије? Или више не памтимо ни шта је било два дана раније? Па, сад сам у дилеми коме да верујем - буџетском савету или моћницима из ММФа?
Правна држава
Прво вратите отете пензије, а даље поштујте закон.
Маја М.
И ја бих тако размишљала да се пензије исплаћују искључиво из пензионог фонда, што није случај. Добар део се још увек дотира новцем свих грађана, из републичког буџета.
Препоручујем 2
Заврам
@Правна др. Или верујете да је било боље да смо остали без пензија због празних фондова?
Препоручујем 19

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља