четвртак, 25.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:11

Чапо осуђен, али дрога и даље улази у САД

И поред пада највећег светског нарко-дилера, епидемија умирања од дроге у Америци не јењава
Аутор: Јелена Стевановићчетвртак, 14.02.2019. у 20:01
Хоакин Гузман је испоручен САД пре две године (Фото EPA-EFE/Mario Guzman)

Није било емоција на лицу најозлоглашенијег нарко-боса на свету кад је чуо да је осуђен по свих десет тачака оптужнице за трговину дрогом. Прекјучерашња пресуда суда у Њујорку ставила је тачку на слободу Хоакина Гузмана, али не и на шверц наркотика из Мексика у Америку, који се несметано наставља без обзира на пад свирепог Чапа.

Према пресуди савезног суда у Бруклину, вођа нарко-картела Синалоа из истоимене мексичке државе крив је за унос тона хероина, кокаина, метамфетамина и марихуане у САД, преносе светски медији.

Рођен је у крајњој беди, дошао на чело најмоћнијег светског нарко-картела и доспео на листу најбогатијих људи на планети, а његов пут се највероватније завршава на доживотној робији.

Тужиоци очекују да му у јуну буде изречена оваква казна и да ће је служити у затвору са највећим мерама обезбеђења, одакле неће моћи да побегне, као што је двапут бежао из мексичких затвора.

Испоручен је Америци 2017. пошто је у домовини ухапшен годину дана раније. Чапо или „кратки”, како је прозван због ниског раста, предводио је посао који му је, према магазину „Форбс”, донео милијарду долара, а према америчким властима – 14 милијарди долара.

Преузео је контролу над шверцом на пацифичкој обали Мексика и 20 година господарио трговином кокаина и хероина у САД. У рату Синалое против других кланова, настрадало је 250.000 чланова картела, припадника снага реда, обичних грађана и новинара који су истраживали спрегу мафије и државе.

Иако Чапо важи за највећег нарко-шверцера од смрти колумбијског боса Пабла Ескобара 1993, његова одбрана је тврдила да му је смештено да би се заштитио прави лидер Синалое, Исмаел Самбада, који је још на слободи.

Појавило се више десетина сведока који су описивали Чапове ликвидације и случај кад је сахранио живог човека, преноси Ројтерс. Пред судом у Њујорку била је и Гузманова некадашња љубавница и његови некадашњи сарадници који су проговорили нагодивши се са тужилаштвом за мање казне.

Чуло се да је са сто милиона долара поткупио Енрикеа Пења Нијету, али је бивши мексички председник то демантовао. Синалоа је користила шифровану електронску комуникацију уз помоћ сервера у Канади и уносила дрогу у САД авионима, бродовима и тунелима које је ископала испод америчко-мексичке границе.

Због тога критичари Доналда Трампа верују да је бесмислена његова идеја о изградњи зида између две земље и да, супротно ономе што поручује председник, то не би зауставило прилив илегалних имиграната и наркотика.

Он је затражио од Конгреса, чији је доњи дом од ове године под контролом Демократске странке, да му одобри 5,7 милијарди долара за подизање бедема. Како му демократе нису изашле у сусрет, није било договора ни о финансирању савезних установа, па је вашингтонска администрација почетком године била у блокади 35 дана.

Демократе и републиканци су у међувремену постигли договор о буџету предвидевши 1,3 милијарде долара за подизање ограде на око 90 километара. Иако је то далеко од председниковог обећања о бетонском зиду дуж целе линије раздвајања дуге 3.200 километара, Трамп наговештава да ће прихватити споразум да федерална влада не би ове недеље поново била угашена.

Док је шеф Беле куће размишљао да прогласи ванредно стање због дешавања на јужном ободу земље, његови противници су упозоравали да права национална криза није америчко-мексичко граница већ масовно умирање од наркотика. Епидемија предозирања званично је проглашена пошто је дрога 2017. убила 72.000 људи у САД (више од саобраћајних несрећа и пуцњави заједно) и предвиђа се да ће ове године однети више живота него шећерна болест (79.000).

Оцењује се да ће америчко тржиште остати преплављено опијатима и да ће пандемија потрајати и поред тога што је Чапо осуђен. Како је саопштила америчка Агенција за сузбијање наркотика, ништа се мање дроге није уносило преко мексичко границе откако је Гузман ухапшен. Синалоа је и даље највећи снабдевач америчког тржишта, а по обиму посла јој се приближава други мексички картел, Халиско.

Сајт „Вокс” пише да Синалоа неће бити обезглављена и због тога растурена јер ће једноставно добити новог шефа, при чему треба очекивати још више насиља услед унутрашњих борби за упражњено Чапово место. У Мексику је порастао број убистава у обрачунима клановима откако је Гузман испоручен САД, што се тумачи покушајима Халиска и осталих група да преузму посао.

Мексички медији преносе различита расположења грађана. Поједини становници верују да је Чапо био Робин Худ јер тврде да је помагао сиромашнима, други се присећају најближих који су настрадали у рату нарко-кланова. Преовладава мишљење да се ништа неће променити у њиховој земљи јер ће у Мексику неко увек хтети да задовољи потражњу америчког тржишта.

Кад су Гузмана једном питали да ли се осећа кривим за пандемију предозирања у САД, одговорио је: „Не јер ни кад мене више не буде, то се уопште неће променити.”

 


Коментари4
14cf9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ЦЗВРС
Aко намеравају да спрече поплаву дроге у САД, мораће да угасе ЦИА-у.
Саша Микић
Главни снабдевач је унутар зида, који се гради и унутар граница САД. Проблем је лако решив, али никоме не одговара да се реши. Онима који зарађују од продаје дроге не одговара. Политичарима не одговара из простог разлога што наркомана не занима политика, већ како ће набавити нови ''фикс''. Оно мало што је остало ''свесно'' није велика опасност и препрека када треба спровести ''непопуларне мере''.
Slavujko
bez obzira na presudu to se menjati nece...droga ce ici pa ici..dobra je to lova..a i kojekave agencije obavestajne se izdržavaju od toga
Ivan Zgrozeni
Naravno da dolazi. Rat se vodi na pogresnoj strani granice. POTRAZNJA odrzava biznis. Da Amerikanci ne kupuju drogu ne bi bilo ni trgovine narkoticima. Da legalizuju upotrebu droge ne bi samo u Floridi u proseku deset osoba svakog dana umiralo od predoziranosti plaseci se da ce zavrsiti u zatvoru ako se obrate lekaru za pomoc. Zasto se predoziraju? Nema standarda. Ilegalni dileri "krste" drogu pa korisnici ne znaju njenu koncentrisanost i otuda predoziranje. Sve bi to bilo eliminisano legalizacijom. Uvedeni bi bili standardi, kontrola kvaliteta, ciste igle, placao bi se porez i carine... To resenje ima toliko prednosti da jedino korupcija i interes mogu da sprece primenu. Povecao bi se broj narkomana? Ne verujem. Oni koji je sada ne koriste drogu ne bi je koristili ni nakon legalizacije. Alkohol je legalan pa ga ipak ne koriste svi niti svi koji ga koriste postanu zavisni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља