недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Како Мери да разуме ко је заова а ко јетрва

„Отац и мајка твог мужа су ти свекар и свекрва. Као и твој муж, требаш их звати мама и тата. Твоји родитељи, твом мужу су пунац и пуница, или таст и ташта, а он их зове тата и мама, или их често и не зове. Мужеви од сестара су баџе. Како се зове муж твоје сестре? Ричард. Ето, каже се баџо Ричард. Не шири Анђелка, збунићеш је...
Аутор: Лазар Ковачићпетак, 15.02.2019. у 19:21
Фото Пиксабеј

У Аустралији и на Новом Зеланду углавном се живи у кућама. Овде каже, у стану се борави а у кући живи. Куће и дворишта омогућили су развијање популарне друштвене платформе - партија, окупљање  у нерадне дане, празнике, викендима, када јесте и када није црвено слово у календару. Чега се све нисам наслушао на тим дружењима.

Око професора „Грифит универзитета”, Сарајлије из високе политике бивше СФРЈ, опет је кружок. Више њих за столом за којим ће се потезати и куцати јаким речима, а не пивским флашама.

Слушам их иако ми је бележница већ пуна мудрости и политике. Више него што је изњедрила чувена Корчуланска летња школа (праксисоваца).

„Са Балканом вам је као са азбестним плочама. Све је у реду док не загребеш, а чим загребеш настаје белај. Јер, земље настале између Беча и Стамбола су историјски и свакако другачије, недефинисане и недовршене, наопако скројене, са мање простора него аспирација, па се  политички и други рачуни не пребијају преко гласачких кутија него преко нишана разних калибара.

Фото Пиксабеј

На Балкану вам је стално присутна прича о логици моћи и немоћи логике. Историјски усуд „радо иде Србин у војнике”, колико узвишен, толико и фаталан. На Балкану можете имати најмодернији „ајфон”,  рачунар јачи од „Насиног”, ауто на струју „Тесла”, али и подмазан шмајсер. Сламе посуте бензином и шибица на претек, а мањак разума и ватгрогасаца. Па онда спољни фактори, седење на раскрсници геостратешких путева. Свако ко прође свеже ти руке, мисао или бар шамар. Јалта није изум настао на Јалти.”

Један у ширем друштву грди свог пецарошког побратима што су јуче покисли до голе коже на пецању на „Џекобс Крику”, популарном риболовном резервату.

- Јесмо ли се договорили да ти, овог пута, одгледаш временску прогнозу, а ти ниси.

- Јесам.

- Па што ниси јавио да ће киша?

- Нисам знао да ће киша.

- Како ниси знао, ако си гледао временску прогнозу?

- Јесам гледао, али је она сисата опет преносила време и ништа нисам запамтио.

- Прво, није преносила време, него говорила о времену, а преносила је све време, док је говорила о времену лепе груди. Друго, ако већ ниси видео шта је говорила што бар ниси чуо?

- Кад је камера зумира ти нити видиш шта ради, нити чујеш шта прича. Млатне те цунами и не знаш како се зовеш а не да запамтиш каква ће бити временска прогноза за наредни дан.

Застао сам код покисле пецарошке браће. Сетио сам се Браце, свог другара из улице своје равноселске младости. Чудака, сањара и занесењака, који је сваки дан у исто време седео испред радио апарата марке „Космај”, хипнотисан гледао у зелено, магично око и слушао једну једину емисију и то годинама - извештај републичког хидро-метеоролошког завода о водостају река, на српском, руском и француском језику.

Фото Пиксабеј

Наслов емисије је био дужи од свих параметара реке Дунав од Шварцвалда до Црног мора. За толико времена, колико је потребно спикеру, да на сва три језика изговори тај дугачки назив, данас „Мајкрософт”, „Епл”, или ”Самсунг” избаце две нове призводне линије својих индустрија снова. Али сањар и занесењак Брацо, никад није покиснуо.

Ушло се у позније сате, погодније за пијанце, ноћобдије, крадљивце или тајне љубавнике. Лагано сам пошао ка столовима где су и даље прштале речи уз звонко куцање пивских флаша. Помислих, ови се не  не мисле лако растајати, па ко дуже издржи: ноћ, алкохол или они. Одшетао сам даље.

Слуђеној Мери Каруповић, супрузи једног од браће Каруповића, Милета, пореклом од Бања Луке (не из Бања Луке) која после двадесет година брака прилично добро али са јаким акцентом и грешкама, говори Милетов матерњи језик, три доконе госпође желе да објасне  запетљане родбинске везе и имена родбине. Требаће јој а и ред је да зна.

- Отац и мајка твог мужа су ти свекар и свекрва. Као и твој муж, требаш их звати мама и тата. Твоји родитељи, твом мужу су пунац и пуница, или таст и ташта, а он их зове тата и мама, или често их и не зове. Мужеви од двије сестре су баџе, шогори. Како се зове муж твоје сестре?

- Ричард,

- Ето, каже се баџо Ричард.

- Не шири Анђелка, збунићеш је, добацује друга.
- Родитељи ваших родитеља, с обје стране, су дјед и баба. Мужева браћа теби су дјеверови а они тебе зову невјеста. Њихова дјеца су теби Мери дјеверовићи а ти си њима стрина и тако треба да те зову, а они су између себе први рођаци по мушкој линији. Први рођаци по женској линији су дјеца од мајчине и очеве сестре (од тетака). Оне су заправо удајом промијениле презиме…

Пренеражено сам слушао најупрошћеније предавање о родбинским везама, слуђеној Аустралијанки, случајно удатој за тамо неког Балканца. Ову задњу родбинску линију ни ја никако нисам могао докучити и разабрати. Е, моја Мери, у какво си се ти коло ноћас ухватила.
Предавање се наставља.

Фото Пиксабеј

- Твоја браћа су твом мужу шурјаци, шогори или пашенози. Њихова дјеца су шурјаковићи. Жена од твог дјевера (мужевог брата) теби је јетрва а ви се међусобно зовете…  Како оно Миро?

- Па, јетрво, ј…
Дјевер се назива, дјевер а сестра од твог мужа је теби зава...

- Заова, Илинка.

- Твоја сестра је твом мужу свастика, а он је њој свак.

- Како може бити свако, зацвили Мери.

- Ма не свако, свак. Оно а мало више отегнеш. Мислиш да је нама лако с твојим, енглеским...
Дјеца од брата, или сестре су синовци, нећаци а они су између себе  братићи, сестрићи или први рођаци.

- У Војводини би били једноставно браћа, али сте ви из Босне.

- А, ја не. Мој муж бити може. Ја тамо никад ићи, а ни он од 1992., каже Мери. 
- Свој родбини са твоје стране, твој муж, или младожења је зет.

- Он није млад ожењен. Ми много година ожењен, опет ће Мери.

- Рекла сам ти не збуњуј је Илинка. А била је све похватала. Мораћемо све из почетка...

Мери је гледала час једну, час другу, час трећу госпођу. Шетали су је као „јојо” лоптицу.

Да ли они на тој аустралијској женици, случајно удатој за Босанца, хоће да искале свој бес и своју муку учења страног језика или је стварно хоће подучити родбинским везама? Ко ће га знати? Могуће је и једно и друго.

Са каквом ли ће облогом преко чела самлевена Мери ноћас покушати да заспи. Брижан Миле ће питати, шта јој је и да није од лошег вина?

- Не, него од твоја родбине и Босне.

Тад ни јадном Милету ништа неће бити јасно.

 

Лазар Ковачић,  Голд Коаст, Квинсленд Аустралија    

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 


Коментари21
eab8e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Una Petrovic
Po tome, takodje, se poznaje vaznost koju pridajemo svojoj familiji, pa i siroj, za razliku od onih cije su drzave individualnog mentaliteta a ne naseg kolektivnog.
George Petrovic
Stavio sam sebi u zadatak da ispitam kakva je situacija kod nama srodnih istocnih naroda (Sirija, Iran, Irak, Avganistan...) u vezi sa tim imenima. Jer, po meni, raznovrsnost znaci izgradjenost, odnosno starost naroda. Englezi (koji nemaju ni padeze iz istog razloga) JOS UVEK nisu "smislili" imena za jetrvu, bratanca i sogora...Intelegentan tekst, prosto da ne poverujes da dolazi "od tamo dole". Pozdrav iz Melburna.
nikola andric
Problem je jednostavna gramaticka "S je P'' forma. Subjektu se pripisuju osobine (predikati). To je prikladna forma za (indivudualne) objekte ali nije za relacije. ''Brat'', ''jetrva'', ''zaova'' su ''relaciona mesta'' za porodicne odnose koji mogu biti razliciti u raznim kulturama. Ocevidno ''brat, jetrva'' itd. ne kazu nista o tim subjektima. Jedan Holadjanin mi je preneo ''pozdrave od brata'' iz Srbije. Kad sam mu ja rekao da nemam brata covek je bio zaprepascen. U Holandiji na ime ne postoje ''braca od tetke, ujke i strica''. Ja sam mu objasnio da mi ne upotrbljavamo izraze ''necak'' i ''necakinja'' u Srbiji posto su nasi rodbinski odnosi drukciji od holandskih. U Holandiji je brak izmedju necaka i necakinje dozvoljen kod nas ''necista krv'' ili ''nedaj Boze''. Sa izrazima su povezana ''emotivna znacenja'' kojim smo programirani ucenjem jezika. Sa jezikom se isto tako prenose socijalna pravila ponasanja. Zbog toga su meni holandska pravila izgledala cudno a srpska normalno.
сивошевић
питко духовито писаније! хвала...
Zoran
Ne znam ni ja sta je zaova a sta jetrva. Mnogo ce da propusti u zivotu ako te ne razume. Kao crnci ovde u Americi, njih 40 odu u posetu "rodjaku" i to odjednom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља