среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:25

Кад једни окрећу главу, а други скидају шешир

Аутор: Синиша Корицасреда, 20.02.2019. у 18:00
(Срђан Печеничић)

Година је 1988, месец октобар, дан пети на шести. На јавној сцени Србије диференцијација. У „јогурт револуцији” смењено комплетно партијско руководство Војводине, међу њима и ја. Већ сутрадан телефони заћутали, мук, тишина. Кад на улици сретнем неке назовидругаре, који су се све до јуче врзмали око власти, окрећу главу, мењају правац или, ако баш не могу да ме мимоиђу, климну главом и брзо нестану. Све сам схватио, никог не зовем, како га не би довео у незгодан положај. Време попуњавам тако што пре подне трчим на Ђачком игралишту, а по подне крећем на курс из енглеског; тројка, др Сека Марков, професор Универзитета, др Илија Ћосић, такође професор и дугогодишњи декан Факултета техничких наука, и ја. У том муку, у тој тишини, јавила су ми се само четири човека. Бошко Кузминац, мој Лаћарац и директор „Војводинашпеда” у Новом Саду, Недељко Шиповац, будући председник Покрајинског комитета, Милош Чавић, директор „Хероја Пинкија”, и Душан Шинигој, ондашњи председник Владе Словеније. Сви су они на неки начин бринули о мом статусу, био сам тада незапослен, у 43. години.

Посебно интересантна прича дошла је из Словеније. Шинигој ми се јавио телефоном и после неколико куртоазних реченица о здрављу, рекао да су они на седници Извршног већа Словеније донели одлуку да ми понуде решење, да на терет буџетске резерве Словеније примам плату до нивоа моје досадашње плате, годину дана, док се не снађем, или да будем директор представништва њихове привреде у Београду. Била је то моја рента из рада у ондашњој Савезној влади, био сам члан СИВ-а. Како не признати, дирнуло ме је ово, али сам им се и срдачно захвалио на понуди. Тих дана одлазио сам аутобусом у Лаћарак. Старији људи, мештани, моји трећешорци, при сусрету су скидали шешире у знак поздрава, знали су ко сам, од којих потичем, какав сам. У Новом Саду окретање главе оних који су се вртели око власти, а у Лаћарку скидање шешира. Био је то повод да напишем књигу „Шешир у Трећем шору”.

Ову колумну нисам написао толико због себе, већ због нечег другог. Грујица Спасојевић, новинар, публициста, уредник у листу „Данас”, „Дуги”, наш амбасадор у Сарајеву, испричао је своју исповест која надмашује горепоменуту моју причу и судбину. Година је 1983, већ се уочавају пукотине у социјализму, па и различита виђења изласка из све компликованије ситуације. Кадровици ондашње Партије шаљу Грујицу Спасојевића из редакције Омладинског листа у „Дугу”, јер се тамо појављују први антикомунистички текстови, национализми, десничари, те да мало примири ствари. Спасојевић најпре уочава да је редакција изразито индивидуалистичка. Били су ту Брана Црнчевић, Петар Луковић, Миломир Марић, те спољни сарадници Драгољуб Жарковић, Момо Капор, Игор Мандић. Уочавајући да је индивидуе овог профила немогуће „ушемити”, Спасојевић попушта. „Дуга” наставља своју причу. Органи Савеза комуниста и Социјалистичког савеза све отвореније нападају редакцију. Спасојевић под притиском подноси оставку. На ударним вестима сва средства информисања обавештавају о оставци, како би и друге опоменули. Јавност бруји. Грујица Спасојевић сутрадан одлази на отварање ФЕСТ-а. Примећује чудне погледе, неки окрећу главу, трећи мењају правац, четврти, ако баш морају, тек толико климну главом у знак поздрава, нико се не рукује. А онда је наишао главни гост, у то време председник Иван Стамболић. Кад је угледао Спасојевића, сад он мења правац, прилази му, рукује се, чак га и грли и каже да не брине. Кад су то окупљени видели, ситуација се мења, прилазе Спасојевићу, рукују се с њим, неки га чак и загрле. Уреднику у оставци се смучило. То смо ми, или тачније – то су они око власти.

Овим сам хтео да кажем да сви они који се „гребу” за власт или позиције први окрећу леђа кад осете да се њиховом „заштитнику” дрма фотеља. Тако је било некада, тако је и данас. Чувајте се оних који немају меру у полтронисању, додворавању, ти ће први окренути ћурак наопако, само ако осете да се мења моћ и утицај појединаца. То су они који олако мењају партије, прелетачи, а њих је много на политичком небу Србије. Ту закони негативног природног прираштаја не важе, рађају се прекомерно.

Публициста, бивши члан Савезне владе (у СФРЈ)

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари13
3098f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
@EvGenije,kasnite sa vasim ''vizijama" to ste trebali odavno saopstiti bravaru.......!!!
lolan
Ништа се Корици није догодило што он другима већ није учинио. Ова прича није нова. Макар нама који смо времешни.
милутин
@Петар,Загреб - Шта су ови на челу са Стамболићем хтели и могли углавном можемо само да нагађамо. Можемо истина и да понављамо пропаганду као папагаји. Шта су ови на челу са Милошевићем хтели углавном знамо. Као илустрација, из 2011. са сајта РТС-а: "Туђманов шеф кабинета Хрвоје Шаринић је у периоду од 1993. до 1995. године једанаест пута долазио у Београд на тајне сусрете са Милошевићем." И други народи су имали комунисте, али одавно имају и националну културно-просветну елиту. Срби су због дуготрајног разорног деловања србохрватске културно-просветне елите остали потпуно недорасли, посебно Хрватима и Црногорцима.
сивошевић
аутономаш а дођош..апсурд... за све им је крива Србија... а ти словенци су дивни људи..видели смо их кад су три године после јогурт револуције смакнули децу војнике..било би лепо кад би се родбина аутономаша Корице јавила и написала овде одакле и које године 1991-95 су протерани ..Лика? Босанска Крајина?
Драган
Све који су Вама, ако су вам, окренули леђа, а и другима у то време, сте САМИ постављали и бирали по својој вољи. И вољи партије. Нису ту изабрани по знању и на неким демократским изборима. У савезну владу без дебелог комунистичког педигреа није се могло. Оне који су окренули леђа сами сте бирали и довели. А о томе у какв сте положај поставили Србију у СФРЈ нама старијима је познато. А посебно ми је интересантна понуда Словенаца. Они без велике користи ништа не поклањају.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља