среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:13
СРЕТЕЊЕ, ДАН ДРЖАВНОСТИ

Творци модерне Србије

Аутор: Јован Гајићсубота, 16.02.2019. у 22:00
Фотографије Историјски музеј Србије, фотомонтажа З. Милутиновић

Прошло је тачно 215 година откако је на Сретење, 15. фебруара 1804, одржан народни збор у селу Орашац на којем је донета одлука о подизању Првог српског устанка, а Ђорђе Петровић Карађорђе изабран за његовог вођу. Тај догађај означио је почетак борбе нашег народа за коначно ослобођење од турске власти и почетак стварања модерне српске државе. Тридесет година касније та, у борби против Турака са муком створена Кнежевина Србија, на Сретење 1835. добила је и свој први устав, прозван „Сретењски”, који је био веома либералан за то време.

Тиме као да је било заокружено дело које су започели Карађорђеви устаници, а наставио кнез Милош Обреновић у Другом српском устанку, због чега се цео тај период од 1804. до 1815. године у нашој историографији често назива и „Српска револуција”. У спомен на та два за нашу историју веома важна догађаја 15. фебруар се обележава као Дан државности Републике Србије.

Непосредни повод за устанак 1804. године била је „сеча кнезова” – убиство Алексе Ненадовића, Илије Бирчанина и других угледних Срба, до којег је дошло две недеље раније, а прави узрок била је страховлада четворице дахија: Аганлије, Кучук Алије, Муле Јусуфа и Мехмед аге Фочића, који су насилним путем 1801. године преузели власт у Београдском пашалуку. Они су укинули народну аутономију коју је српски народ у овој области до тада имао и изложили становништво терору, што је био повод да се Илија Бирчанин и Алекса Ненадовић, кнезови из ваљевске нахије, писмом обрате аустријским властима за помоћ. Дахије су ово писмо откриле и одлучиле да убију не само њих двојицу, већ и остале виђене Србе.

Даље се више није могло. Народне вође које су избегле погром окупиле су се и на Сретење одржале збор у селу Орашац. На том збору, одржаном у Марићевића јарузи, пред око 300 најугледнијих људи, за вођу устанка прво је предложен хајдук Станоје Главаш, а потом и Теодор Марићевић, али су обојица то одбили. Трећи избор био је Ђорђе Петровић Карађорђе, бивши фрајкор и угледни трговац из Тополе, који се прочуо по храбрости и поштењу.

Тако је почео Први српски устанак, који је трајао од 1804. до 1813. године. У почетку мала, „буна на дахије” временом се проширила на целу територију Београдског пашалука, који је обухватао данашњу западну Србију, Шумадију, Поморавље и део источне Србије, до Неготинске крајине. Устаници су за кратко време ослободили цео пашалук и однели више сјајних победа, међу којима су најпознатије на Иванковцу (1805) и Мишару (1806), а почетком 1807. године освојили су и Београд.

Уз помоћ Русије, која је и сама ушла у рат са Турцима, устаници су до 1813. очували слободну територију на којој су изградили своју државу, створивши органе власти, међу којима је најважнији био Правитељствујушчи совјет – управно тело састављено од највиђенијих народних старешина, на чијем се челу налазио Карађорђе – али и законе, школе...

Међутим, због напада Наполеона на Русију, Руси су са Турском 1812. године склопили, по Србе неповољан, Букурештански мир, који су устаници одбили. То је био повод да султан лета 1813. пошаље огромну војску на Србију и нападајући је из свих праваца угуши устанак. Уследиле су две године патње, збегова и погрома. Али једном започета борба за слободу и стварање државе није се више могла зауставити.

Већ априла 1815. године у Такову је подигнут Други српски устанак. Карађорђево дело наставио је, додуше другачијим методама и под новим међународним околностима, кнез Милош Обреновић, вођа овог устанка. После неколико месеци ратовања и добијених битака код Љубића, Палежа и Дубља он се изборио да Срби добију мањи степен аутономије. Ту самоуправу он је лукавом политиком, користећи слабљење Османског царства и јачање Русије после Бечког конгреса, стално увећавао. Коначно, Хатишерифом из 1830. године, створена је Кнежевина Србија, која је унутар Османског царства имала висок степен самосталности.

Нажалост, у том периоду догодило се и убиство Карађорђа, који се 1817. тајно вратио у Србију с циљем да подигне нови устанак. Ово убиство организовао је кнез Милош, чиме су започете унутарсрпске свађе и сукоби.

После добијања „државе у држави” указала се потреба да она добије и правни оквир, будући да је Милош до тада владао као самодржац. Тај задатак поверен је Димитрију Давидовићу, кнежевом секретару, ученом човеку и првом српском новинару, родом из Земуна. Он је, под утиском француске уставне традиције, написао такозвани Сретењски устав, прозван тако јер га је Народна скупштина одржана у Крагујевцу усвојила на Сретење 1835. године. Био је то за оно време веома либералан устав, састављен по угледу на француски и белгијски, какав није имала већина европских држава. Овај устав, усвојен без одобрења Османског царства и осталих великих сила, убрзо је суспендован. Србија је три године касније добила нови, такозвани Турски устав. Кнез Милош га није прихватио, јер је предвиђао значајно ограничење његове власти, па је 1839. године напустио Србију.

У спомен на бурне догађаје који су означили почетак стварања модерне српске државе, Сретење је 2001. године проглашено за државни празник – Дан државности.

Љут и прек човек

„Које куде, ја сам љут и прек човек. Ако неко не послуша и ако пође у страну ја ћу тога да убијем, а којега ухватим у издаји тога ћу да обесим и на страшне муке да ударим. Бојим се да ћете ме замрзети и сваки на своју страну вући, па онда од нас ништа неће бити....” Овим речима се Карађорђе обратио окупљеним кнезовима и народним старешинама на збору у Марићевића јарузи, у селу Орашац, на Сретење, 15. фебруара 1804. После тога, они су узвикнули „баш такав нам и треба” и Карађорђе је, после краћег размишљања, прихватио да стане на чело устанка.

Земља слободних људи

У Сретењском уставу, који је предвиђао поделу извршне власти између кнеза Милоша и државног Савета, поред осталог се каже: „Како роб ступи на србску земљу, од онога часа постаје слободан, или га ко довео у Сербију, или сам у њу побегао (члан 118). Имање сваког Србина било какво му драго јесте неприкосновено. Ко се покуси (усуди) дирнути у туђе добро и имање, присвајати га или окрњити онај ће се сматрати за нарушитеља општенародне безбедности био он ко му драго и одакле му драго (члан 119) .”


Коментари11
d8816
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Немања Р.
Збор у Орашцу је био 2/14. фебруара 1804, а ,,Сретењски" устав је усвојен 3/15. фебруара 1835. Сретење се обележава 2. фебруара по старом календару, а то је по новом у 19. веку 14. фебруара.
Дејан.Р.Тошић
Аутохтони Срби са Балкана из Шумадије, Неготина и Мачве су одувек били државотворни и зато су дизали устанке, непрестано и 1580.са Теодосијем Несторовићем и у 17 веку и у 18 веку и на крају 1804.године.Жао ми је али заиста у спису Порфирогенита се помиње досељавање Срба, који испае да су реку Дунав три пута прелазили да би се доселили на Балкан. Тачно је да су се неки Срби доселили у 7 веку али то су Срби са Истока Немачке, Дерванове Србије и то су Срби из Босне. Зато је унета забуна у историју Срба на Балкану. Истина јесте да су Срби и аутохтон народ Балкана а такође и да се један део Срба заиста и доселио копненим путем са северо истока Немачке у садашњу Босну и Херцеговину и Далмацију али чињеница јесте да су Српска племена већ била у садашњој централној Србији и Срему и Банату и то археолошке и антрополошки чињенице доказују. Исто тако, као што је неоспорно да Срби из Босне нису учествовали ни у Несторовом Банатском устанку ни у првом ни у другом Српском устанку. То је истина.
Slamkamenac
Odakle vam da su Dunav presli na teritoriji danasnje Srbije? Mozda su Dunav presli gore u Austriji ili drugde? Da li izvor bas pominje prelazak Dunava i gde? Odakle vam da su Srbi vec naseljavali danasnju Srbiju? Gde se to kaze. Ako se ne kaze, kakvi to arheoloski podaci potvrdjuju? Vase tvrdnje okrecu celu nauku naopako.
Препоручујем 0
Дејан.Р.Тошић
@Trosic@Поштовани Трошићу,да ли Ви заиста верујете да су Срби Три пута без бродова и моста прешли Дунав. Римљани су од Цара Ираклија бележели године по Цару који је владао. Срби јесу дошли из Саске области копном из Дерванове Србије у 7 веку, али су Срби из Неготина, Мачве, Шумадије, Раса, већ били ту, јер су аутохтони подунавске народ. То је истина и нема ту стида ако знате чињенице.
Препоручујем 7
Прикажи још одговора
Sreten Bozic -Wongar
U zaseoku Korusac ,u selu Gornja Tresnjevica kod Arandjelovca, srusena je je 1947 stara drvena kica . U njoj su se pred Prvi Srpski Ustanak sastajali Karadjordje i Kacerski vojvoda Arsenije Loma. Loma je bio u neprekidnim sukobom sa Sali Aliom zvanim Rudnickim Bikom ci je brat jedan od zloglasni janicara Beogradskog Pasaluka. Milos Obrenovic je oklevao o podizanju Ustanka. Nezadovoljan Loma je upao o sela oko Satornje - i popalio turske hanove sa izvikom : " Da vidide Turci sta vam Milos cini !". Turci su krenuli u potragu za Milosem Obrenovicem - Da bi se Milos spasio on je okupio Srbe u Takovu na ustanak. Loma je ubijen na prevaru dok je sprovodio Sali Agu sa Ridnika prema Uzicu. Njegova familija iz sela Grsasi pobegla je preko Save za Zemun. U njoj se kasnije rodio poznati drzavnik Ilija Garasanin ,cija je majka iz sela Garasi.
Hans Christian Andersen
A onda su dugo dogo ziveli u zdravlju i svakom dobru.
Препоручујем 1
Zoran
Da je moderno isto sto i bolje ne bi postojale dve reci.
dr Slobodan Devic
Srbiju je napravio Milos Obrenovic, a unistio Aleksandar Karadjordjevic ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља