уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 17.02.2019. у 23:30 Димитрије Буквић

Српски интернет рођен у СФРЈ

Иду­ћи у ко­рак са све­том, бив­ша Ју­го­сла­ви­ја је под­сти­ца­ла ра­чу­нар­ско умре­жа­ва­ње, па је та­ко кра­јем осам­де­се­тих на­ста­ла ака­дем­ска мре­жа ко­ја ће нај­пре пре­ра­сти у на­ци­о­нал­ни до­мен .yu, а по­том ће 1996. по­ста­ти до­ступ­на свим ко­ри­сни­ци­ма
(Фо­то Д. Јевремовић)

На питање „када је у нашу земљу доспео интернет”, многи би рекли – средином деведесетих. А заправо, тачан одговор сеже још коју годину уназад, у време планетарног развоја рачунарских мрежа. Идући у корак са светом, бивша Југославија је препознала њихов значај и подстицала „умрежавање”. Тако је крајем осамдесетих настала и академска рачунарска мрежа, која ће најпре прерасти у национални домен .yu, а потом ће се 1996. прикључити на светски интернет и постати доступна свим корисницима.

Ове и друге занимљивости недавно је представио др Божидар Раденковић, професор београдског Факултета организационих наука, на предавању на Математичком институту Српске академије наука и уметности. То је заправо била својеврсна реприза првог предавања из предмета Рачунарске мреже, које је Раденковић одржао студентима ФОН-а 1986. године. Уз аутентичне слајдове из тога доба, овај професор је подсетио и на историју развоја интернета у нашој земљи, коју је и сам стварао.

Најстарији домен данас је виртуелни музеј
У време када је 1985. године проф. др Божидар Раденковић осмишљавао предмет Рачунарске мреже, у свету је постојао само један регистровани интернет домен, на адреси symbolics.com. Кад је 1986. одржао прво предавање, број се повећао на шест, а идуће године на чак 20.000 домена широм планете.Иначе, symbolics.com је припадао компјутерском произвођачу који је у међувремену престао са радом. На тој адреси се данас налази „Велики интернет музеј” који је, наравно, бесплатан за „обилазак” и то – кликом миша.

У то време, технологија је увелико омогућавала повезивање рачунара „на даљину” и размену података и интерактивних порука. Планетарним омасовљењем и међусобним повезивањем тих првих, најчешће академских рачунарских мрежа, настаће интернет какав данас познајемо. Али, у предворју тог процеса, осамдесетих година, рачунари су били малобројни и скупи – цене су им се мериле хиљадама долара. Зато су у умрежавању предњачиле институције које су поседовале компјутере, попут универзитета или фирми. Или, у случају СФРЈ – војске.

„Војска је тада имала новца и образовни систем по угледу на армије других земаља. Тако су пре цивилних факултета, оне академски проучаване најпре на Техничкој војној академији у Загребу, чији сам иначе веома добар уџбеник и сам користио припремајући своја предавања”, истиче проф. др Раденковић.

Пионирски допринос умрежавању је дала и привреда, па су студенти ФОН-а вежбали на информационом систему ондашње Југобанке, који је имао око 200 прикључака, што је, према Раденковићевим речима, био завидан број за једно предузеће. О државним улагањима у развој нових технологија, упркос нарастајућој економској кризи, сведочи и то што је Институт „Михајло Пупин” тих осамдесетих година правио модеме светског квалитета. Успостављена је и јавна мрежа „Јупак” за пренос података, са хиљаду умрежених рачунара. А на интернету их је у свету тада било укупно – око две хиљаде.

Ипак, прави зачетак домаћег интернета је била рачунарска мрежа ФОН-а, успостављена 1987 – годину дана пошто је Раденковић увео свој предмет. Већ 1989. се оснива европско регулаторно тело за управљање развојем академских мрежа. Тада су чланицама додељени национални домени, па је Југославија добила .yu домен – за који ће први ДНС сервер бити управо на ФОН-у. Основано је и национално регулаторно тело за ову област (YUNAC), из којег је финансирана инфраструктура за будући развој интернета.

Већ 1991. се остварује прва интернет веза у Србији између ФОН-а и Електротехничког факултета у Београду, а убрзо се формира и Академска мрежа Србије (1992), као и Мрежа пословних технолошких информација Републике Србије, чиме настаје и комерцијални национални домен .co.yu. Иако се СФРЈ у то време већ распала, а СРЈ била под санкцијама, инфраструктура је захваљујући државној подршци и домаћој памети успешно одржавана.

„То су били пројекти ресорног министарства и кроз њих је мрежа редовно негована, а у време санкција су чак уграђени и нови оптички линкови. Захваљујући контактима које смо имали, успели смо да уведемо електронску пошту на свим универзитетима. Истовремено, формирањем Мреже пословно-техничких информација, омогућено је да под покровитељством државе у академску мрежу ступе и важна предузећа. Тако смо добили чак око 4.000 .co.yu домена. Стога, упоредо с развојем брзог интернета у свету почетком деведесетих, и код нас је све функционисало једнако као свуда. Захваљујући томе, прикључивање ’домаћег интернета’ на иностранство се десило природно и безболно”, истиче проф. др Раденковић.

Тај историјски тренутак се збио 1996. кад је национална академска мрежа спојена са светским интернетом, чиме су онлајн сервиси постали доступни корисницима у земљи.

Коментари15
2ce1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Laki
Beotel.net, 1999., satelitski link sa Norveškom, pustio u rad Nenad Repac.
Jovan
Secam se kupio prvi racunar 1992 na zapadu sa DOS 6.2. Za instalaciju DOS-a se mogao koristiti Engleski, Nemacki, Spanski, Italijanski, Japanski i... Srpsko-Hrvatski. Nigde Kineskog, Ruskog, Poljskog itd sto znaci da je Bil Gejts (najveci biznisman verovatno ikada) mislio da taj jezik i zemlja koja ga koristi imala potencijala u IT.
Krstash
Boža nije pomenuo BITNET koji nas je povezivao sa svetom do raspada SFRJ. Na njega su bili priključeni svi VAX i IBM višekorisnički mejnfrejm računari u bivšoj Jugi i celom svetu. Nakon što su nas otkačili sa te svetske mreže od nekoliko hiljada računara, ostalo ih je na mreži svega par. Oni su pre svega bili na tehnički orijentisanim fakultetima i nosili imena prema skraćenicama fakulteta i odseka - ETF i PMF u Beogradu, UNS i UNSIM u Novom Sadu, a tu su bili i Narodna biblioteka Srbije (NBSBG), Jugobanka (JBI) i još nekoliko povremenih. FON je gurao TCP/IP protokol, tj. današnji "internet". Koliko se secam, na "yu" internetu bilo je tek par višekorisničkih računara sa sistemom UNIX - 5-6 na ETF-u, 2 na FON-u, 1 u Nišu, 1 u Vinči i 1 RCUB, kasnije se pojavio i BITS. Na ETF-u je prvi web-server zaživeo 1994. pa su studenti isprobavali tada dosta skromne mogućnosti prikaza. Net se koristio telefonski (modemom) ili u terminalskim sobama, pre svega za komunikaciju osoblja i studenata.
Aleksander Vasiljevic
Hvala Vam profesore na pojašnjenju. Voleo bih da sam prisustvovao predavanju, da se malo podsetim tih dana. Naveo sam par podataka da čitaoci vide šta smo sve još imali. Korišćenje JUPAK-a je bilo izuzetno skupo i pristup njemu su imali vrlo retki (neki su se grebali o profesorske naloge). Razmena e-pošte sa svetom je pre spajanja na "veliki" internet išla periodično i to preko računara prof. Maglića, a ručno ju je sređivala dr Tasić jer nije bilo direktne veze sem pomenutog JUPAK-a. Neizmerno smo im zahvalni za uloženi trud i resurse! U to vreme sam kao aktivan student ETF-a dobio da održavam gopher servis, ali ga je vrlo brzo pregazio http. Prvu tematsku web-prezentaciju napravio je moj drugar Branislav Subotić na temu vojnih aviona, a izradio je i prvi logo ETF-a korišćen na sajtu. Nažalost, tih prastarih prezentacija više nema ni u internet arhivama. Kao krstash-a me znaju ljudi iz tog perioda, sa Vašeg fakulteta admini Tiho i Zonja. Eto, toliko. Sve najbolje Vam želim!
Bozidar Radenkovic
Postovani gospodine "Krstash" zahvaljujem na iscrpnom komentaru. U samom predavanju sam dosta vremena odvojio za BITNET, pocevsi od istorije naseg uclanjenja u EARN, pa do objasnjenja funkcionisanja samog protokola. U novinskom clanku jednostavno nije bilo mesta da se prikaze sve sto je u predavanju receno.
Milos
Ako nemate vezu sa svetom , nemate internet nego lokalnu mrežu. Primecujem i da je izostavljen bitan podatak - ukupni propusni opseg veze između SFRJ i sveta, a ako se ne varam bio je čitavih 28Kb/s...što bi značilo da bi takvom vezom ( i to upotrebom celog kapaciteta) predsedniku SFRJ za učitavanje ove stranice bilo potrebno ojha vremena. Na zapadu se vec uveliko koristio internet za čat, poštu a nastao je i prvi sajt za trgovinu.
Milos
@bane; Internet je objedinjenena svetska mreža, ne kineska, ne SFRJ-ovska, ne nigerijska - nego zbir svih mreža. Nema tu proizvoljnosti niti "širokih pojmova" nego je stvar crno na belo. Postojao je dosta pre nego u SFRJ ( bilo je mnogo više nego "par hiljada računara u svetu") i bio je dostupan narodu i sa neuporedivo većim brzinama nego SFRJ i SRJ godinama kasnije. Možda je par studenata i profesora iz Bg znala ponešto ili sve o toj temi, ali to nikako ne menja činjenicu da SFRJ nije imala ni razvijenu ni rasprostranjenu kompjuterasku mrežu niti pristup pravom internetu.
Bane
Vi ni ne znate šta je internet. Vi pričate o WWW koji je samo jedan deo interneta. Internet kakvog danas znamo je počeo kao vojna priča. Pre američkog interneta ili u isto vreme, postojali su i drugi interneti kao unutrašnje mreže, jer to upravo i znači internet. Brzina mreže nema nikakve veze sa tim koji je tip mreže. Za prenos teksta je dovoljno tih 28kb/s nema potrebe za većom brzinom, a to da li smo imali kontakt sa svetom, svet je vrlo širok pojam. (npr. slike Plutona sa New Horizon-a dolaze brzinom od 1kb/s). Tada niko u tom vašem svetu nije bio 100% međusobno povezan, tako da ne razumem o čemu vi uopšte pričate, ali razumem da vam jedina je poenta da omalovažavate bez da znate o čemu pričate. Dobro je da niste zamerili SFRJ internetu iz 1986. što nije bilo Jutjuba.
MarkoBgd
Ne znam da li drug profesor prica o istoj zemlji, jer u Bg kojeg se secam, retko ko je imao i dial up sve do 1998. i 1999. Posle 2000. se omasovilo pa je dosta ljudi koristilo kilavi dial up i ISDN sve do neke 2004.i 2005. kad je proradio kablovski net. Tek tada dolazi do pravog omasovljenja (korisnog i pouzdanog) neta. A drug profesor moze da za internet racuna i onih 5 vladinih racunara u SFRJ mreži ali primenom istog kriterijuma bi dosli da je takvog "interneta" bilo na Zapadu 20+ godina ranije nego u SFRJ. U svakom slucaju , internet u SFRJ - čista simbolika. Internet u Srbiji danas ( i zadnjih 15 godina) - dosta iznad svetskog proseka hteli mi da priznamo ili ne.
Посматрач
Што се тиче деведесетих, тада се тешко живело, а компјутери су били скупи. Стога интернет, који формално креће од 1996. је био доступан преко академских мрежа на факултетима, углавном. Први корак и отварање ка свету је био интернет кафе код "Дома омладине" (1998)., где је свако могао да напише мејл, или да погледа неки сајт. Наравно, није било говора о некој великој брзини, али тада су родитељи користили овај вид комуникације да пишу писмо деци у иностранство. Тих година је био популаран IRC oдносно chat собе, тако да су се људи тако дружили и комуницирали у реалном времену. Из тог времена постоји израз "бот" који се данас погрешно користи. Бот није човек, бот је машина која је на IRC chat-u служила између осталог, да на јавном делу chat-a избаци кориснике аутоматски. Корисници су избацивани због коришћења великих слова (то је било еквивалентно дерању) и наравно због коришћења непримерених израза. После 2000. све више се омасовљава ADSL, са ограниченим протоком.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља