среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:13

Због лектире наставници се боре с „Гуглом”

Скраћене верзије књижевних дела ђаци могу пронаћи на интернету и то користе да би се спасли читања оригинала, чиме себе лишавају уживања у писаној речи
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићнедеља, 17.02.2019. у 20:30
(Фото Бета)

Некад се знало: узоран ђак на зимски распуст није одлазио без макар три књиге које планира да прочита, а обавезан родитељски поклон Титовим пионирима на летњем одмору био је комплет чувене „Нолитове” лектире. Све се променило. Родитељи са којима смо ових дана разговарали и не знају да ли њихова деца читају лектиру. Кажу да налазе препричане сажетке књижевних дела на „Гуглу”, или „цимају” одликаше да им опишу главне ликове. Старији школарци умеју да прогунђају како им је задата литература досадна, док на интернету имају све сажето, од Молијеровог „Тврдице” до култног Михаиловићевог романа „Кад су цветале тикве” и Сремчеве „Зоне Замфирове”.

Запањујуће је видети да им светска мрежа нуди чак и препричану Киплингову „Књигу о џунгли” и „Златокосу” браће Грим, иако та дела напамет зна готово сваки трогодишњак. Да ли је проблем у списку обавезних наслова, који просветне власти последњих година мењају и покушавају да прилагоде ђацима убацивањем у лектиру, на пример, дела Толкинове трилогије „Господари прстенова”, или у начину живота данашњих школараца и како му се прилагодити, питали смо просветне раднике.

Наставник је кључни фактор без којег нема учења, сматра Марина Панић, наставница српског језика у краљевачкој Гимназији, и додаје да су она и колеге ти који мотивишу ђаке за читање и рад. Она нема никакав приговор на актуелност садашње гимназијске лектире, већ само на обим обавезних дела.

– Предузимамо све што можемо и чега се сетимо, али криза читања је обухватила друштво, не само ђаке. Треба их мотивисати пре свега употребом информационих технологија, приближити им дело, убедити их да су садржаји лектире свевременски, а не везани за прошлост. Да књижевност пише о нама, сада, да једино уз њу могу бити интелектуалци – истиче Панићева.

Како би привукла пажњу ђака, Данијела Јелић, наставница српског у једној београдској средњој стручној школи, „Нечисту крв” и „Вечитог младожењу” повезује са данашњим временом и кроз паралеле покушава да истакне мушко-женске односе, неостварену љубав, економско и морално пропадање књижевних ликова, јер су, каже, те теме данашњим тинејџерима интересантне.

– Веома је тешко, моји ђаци баш мало читају. Једва и приповетку из читанке, коју често и немају. Радим у стручној школи, нашим ученицима пажња кратко траје, концентрација је слаба, да ни филм не могу да одгледају, а камоли да прочитају роман. Онда их на часу поделим по улогама па заједно читамо, део им препричам, део анализирамо. Уводим мултимедијални приступ књижевности, ако постоји екранизација дела које обрађујемо. Програм је исувише стар, треба га мењати, прилагодити новим генерацијама, а нечитање постаје глобални проблем – истиче Јелићева и додаје да је, од нечитања „Кир Јање”, увек боље саветовати ђаку да га погледа у престоничком Народном позоришту.

Зоран Јовановић, који је 18 година библиотекар у ОШ „Душко Радовић”, наглашава да основци данас приметно мање читају него када је он стигао у ову новобеоградску школу. Јовановић нема никакву замерку на избор лектире за осмолетку и начин на који се она обрађује.

– Мој став је веома конзервативан и сматрам да је план обраде лектире одличан, али да су родитељи криви што деца не читају лектиру, као ни додатна књижевна дела која им непрестано нудим. Долазе ми маме, тате, баке и деке и враћају књиге које дам основцима, уз оправдање да они то никако не могу да стигну да читају од превише обавеза. Данашња деца или буље у телевизијске и телефонске екране, или су, што их највише одвлачи од књижевности, преоптерећена разним спортовима, часовима цртања, језика и додатним приватним ангажовањима наставника математике и физике. Мислим да родитељи претерују са тим ваншколским активностима, науштрб књижевних дела – истиче библиотекар Јовановић, који сваке године организује школску изложбу посвећену неком домаћем писцу и на тај начин покушава да га приближи ђацима.

Министарству просвете замера што на недавно ажурираном сајту нема списак обавезне лектире. Наглашава да родитељи и јавност у Хрватској, на пример, много више прате и реагују на промене у школској лектири него код нас.

Хрватску јавност управо је ових дана усталасала одлука просветних власти да са списка препоручене лектире избаце „Дневник Ане Франк”, сведочење о страхотама Холокауста. Књига је повучена у поприличној тајности, али је ту чињеницу на видело у ауторском тексту изнео књижевник Миљенко Јерговић, што је тек онда покренуло лавину коментара у Хрватској. Ово књижевно сведочење јеврејске девојчице у Србији се деценијама уназад анализира у седмом разреду осмолетке, кроз одломак у читанци.

Пажњу медија код нас је, међутим, привукао прошлогодишњи предлог албанске националне мањине у Србији да на југу земље биографија Хилари Клинтон уђе у обавезну лектиру за први разред гимназија у којима се настава одржава на албанском језику. Успротивили су се представници Националног просветног савета (НПС) и министар просвете Младен Шарчевић. Министар је за „Политику” љутито изјавио да ни НПС, ни он нипошто неће дозволити „да се у овдашњим гимназијама учи о некоме из породице која је наложила бомбардовање Србије”. Додао је да би било логично да се усвоји предлог НПС-а да се биографија Клинтонове замени делом Бранислава Нушића, али је остало отворено да албанска мањина може да изабере и неког трећег.


Коментари7
be439
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

iz glave
није крив напредак човечанства, него незнање и лењост родитеља( и шире) да у складу са напретком васпитавају децу
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Нисмо ми били "Титови пионири", него деца својих родитеља. Титови пионири, Hitlerjugend, Комсомол... А где је ту породица?
Zoran
Ja kazem da na tom internetu nema nista pametno. Na 1000 stvari koje nadjes jedna je onako...malo pametnija.
Саша Микић
Зависи шта тражите. Ако тражите трачеве наћићете, ако тражите глупости исто ћете наћи, али ако тражите паметне ствари она их сигурно нећете наћи на сајтовима таблоида или сличним. Тражите на сајтовима занимљиве или озбиљне науке и научићете доста нових и паметних ствари, без одлажења у библиотеку и тражења по енциклопедијама. Углавном све се своди на појединачно интересовање.
Препоручујем 13
joca
ovo za anu frank je potpuno ocekivano u hrvatskoj, lakse im je tako, ma ako moze da se holokaust nije ni dogodio, uzasno...
Саша
Кад сам био ђак није било интернета, али је увијек било лако од неког чути скраћену верзију дјела.Професорица нас онда пита детаљ неког догађаја пред крај дјела, ту "паднемо" и оцјена не може бити већа од 2,највише 3.За 4 или 5 се морало прочитати цијело дјело.
Милош
Читали ми тако Карењину у гимназији. Другар се баш-баш одушевио књигом и једва чекао да одговара, па да распали читаву филозофију. Прозове га професорка и прво пита који је био број тркачког коња на ког су се Ана и Вронски кладили. Наравно, не зна. Нико не зна, ко памти такву глупост. Ниси ти то читао, седи, један. И тако, он будала што је читао.
Препоручујем 19

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља