понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Легалну зграду је теже укњижити него нелегалну

У последње три године донето 210.000 решења о озакоњењу непокретности
Аутор: Маријана Авакумовићнедеља, 17.02.2019. у 23:30
(Фото Д. Јевремовић)

Ако сте купили стан у нелегално саграђеној згради, лакше ћете га легализовати односно укњижити, него да сте некретнину купили у згради зиданој са папирима, али која нема употребну дозволу. Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) указује на ову нелогичност и предлаже да се процедура за озакоњење објеката поједностави и буде универзална за све случајеве.

Ђорђе Вукотић, консултант НАЛЕД-а за регулаторна питања, каже да су купци станова у згради која је зидана без икакве дозволе тренутно у бољој позицији од оних који су купили некретнину у згради која је зидана са дозволом, али због неплаћене накнаде за уређење грађевинског земљишта, или неког одступања у градњи, није добила употребну дозволу, што је услов за упис својине.

  Захтев за озакоњење зграде подноси тај несавесни инвеститор, који можда некоме нешто дугује. Ако се после намирења дуговања зграда упише на његово име, повериоци стичу право да се намире преко тих станова.

 – Озакоњење би морало да гласи на купце станова, уместо на несавесне инвеститоре чији односи са државом не треба да се тичу грађана који су легално куповали станове. Зашто би купци станова уплаћивали накнаду за уређење грађевинског земљишта, која је у међувремену због камата учетворостручена и да притом решење за озакоњење гласи на име тог инвеститора. Нерегулисани односи између инвеститора и Дирекције за грађевинско земљиште треба да се решавају на други начин – објашњава Вуковић и додаје да је парадокс то што је најкомпликованији поступак озакоњења управо у ситуацијама када се одступило од грађевинске дозволе иако је ту реч о најсавеснијим купцима станова.

Он сматра да треба применити јединствени принцип и да озакоњење свих тих објеката буде могуће, као и да се пропише потпуно идентичан поступак озакоњења. Међутим, у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре одговарају да поступак озакоњења не може бити „универзалан за све”, због специфичности сваког појединачног случаја.

– У пракси није могуће (различити степени завршености објеката, намена, спратност и површина објеката, имовинско-правно односи на земљишту, место изградње објеката) те је озакоњење поједностављено на начин да се поступци убрзају, окончају под повољнијим условима уз минимум техничке документације, али да опет трећа лица не буду оштећена – наводе у министарству.

Они кажу да је поступак озакоњења убрзан. Ефекти доношења Закона о озакоњењу објеката, који је ступио на снагу 27. новембра 2015. (измене и допуне су ступиле на снагу 6. новембра 2018) најбоље се могу уочити по досадашњем броју донетих решења о озакоњењу. Напомињу да је у претходних 15 година, на основу свих ранијих закона, који су уређивали област легализације објеката, донето свега око 151.000 решења о легализацији. Док је на основу Закона о озакоњењу објеката, донето 210.000 решења о озакоњењу што је знатно више од укупног броја свих раније донетих решења о легализацији и најбоље осликава ефекте спровођења новог закона.

Претпоставља се да има између један и по до два милиона нелегалних објеката у Србији. Ђорђе Вукотић указује и на то да месечно треба решити чак око 33.000 захтева, од чега се половина односи на стамбене зграде, да би се тај процес завршио у року од пет година, након којег је предвиђено рушење.

У министарству на то одговарају да су анализирали број нерешених захтева и број службеника, који се баве овим послом, и прописали норму да сваки чиновник месечно донесе 30 решења о озакоњењу и обради 15 захтева дневно. Од владине комисије добили су сагласност за додатно ангажовање укупно 1.056 људи на пословима озакоњења, који су недостајали у локалним самоуправама.

– Више пута смо контролисали спровођење послова озакоњења у локалним самоуправама, организовали посете и заједничке састанке како бисмо отклонили све проблеме и недоумице запослених приликом обављања послова озакоњења, што је до сада резултирало знатно повећаним бројем донетих решења о озакоњењу. Такође, надлежни у пословима озакоњења упућени су и на неопходност информисања странака о значају озакоњења како би исте биле активне странке у поступку – наводе у министарству.

Према њиховој оцени главни проблеми у поступцима озакоњења су нерешени имовинско-правни односи, незаинтересованост странака у поступку, а по раније важећим законима који су уређивали област легализације објеката велика препрека грађанима је била и висина износа доприноса за уређење грађевинског земљишта. Док је Законом о озакоњењу објеката прописана такса која је вишеструко нижа у односу на висину доприноса.


Коментари16
bc7e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan
Da li je pravedno da neko (a takvih je više od milion) otkupi stan 90-tih za smešan iznos,a da neko ko je na svojoj zemlji bez pomoći države pre 30 i više godina sagradio kuću sada plaća legalizaciju? Od koga je država više imala koristi?
Telefonijada
Komšija, mislim da nam iskustvo govori da je kod nas sve naopačke. Npr.: ko redovno plaća račune dobije popust 5%. Ko ne plaća račune dobije 50% otpis pri plaćanju. Ko legalno zida, svi mu se nakače na vrat kao pijavice, ko nelegalno zida - legalizuje bez većih problema. I tako u beskrajon...
Препоручујем 2
Dalibor
Samo mi je zao sto Sam onoliko ucio I smatrao da su puskice I prepisivanje sramota. Ovo nase danasnje drustvo se bazira na jednom plagijatu koje cemo kad tad da platimo. Zato ja moju decu ne teram da uce. Ako si nacitan I pametan , crknuces kao Arcibald Rajs pre jedan vek....Srbi I Zakoni, he he he...
Boj na Mišaru
Rani sina‚ pak šalji na zapad Srbija se umirit ne može!
Препоручујем 0
Sumenko
Kao "snalazljiv narod" napustili smo regularan put i krenuli zemljanom precicom pa smo se zaglavili u blatu. I sad ni tamo ni ovamo. Divlja gradnja su favele, legalizovane ili ne...
Beograđanka
U tekstu piše "Претпоставља се да има између један и по до два милиона нелегалних објеката у Србији." Tačno se zna da u Srbiji ima 2,05 miliona nelegalnih objekata (iz baze podataka sa sajta Ministarstva građevinarstva). Fenomen bespravne izgradnje je složeniji nego što se misli - pravno, institucionalno, ekonomski, tehnički, i ima kompleksnu osnovu. Nije sasvim tačna konstatacija "велика препрека грађанима је била и висина износа доприноса за уређење грађевинског земљишта." - jer po istraživanjima oko 18% je siromašnih bespravnih graditelja. Suština je što je znatan udeo investitora NAMERNO I UZ INTERES bespravno gradio objekte za tržište, ne plaćajući naknadu za uređ. građ.zemljišta. Kupci takvih stanova su znali u kakav rizik se upuštaju. Investitori su uvek bili zaštićeni, pa i u bespravnoj izgradnji. Investitor ne plaća porez čak ni na legalno izgrađene neprodate stanove, pa tako mogu da ih drže neoporezovane do postizanja željene cene. Zato legalni graditelji plaćaju za sve!
Саша Микић
За ауторку текста још отворених питања за допуну написаног. Колико је зграда и осталих објеката, изграђено до нпр. 2000. године, уведено у катастар, односно уписано у земљишне књиге? Да ли још увек постоје објекти, који су одавно саграђени, а да се још увек у катастру води да је на тој парцели нпр. воћњак тог и тог власника? Која је ту тек процедура за власнике откупљених, или купљених станова за укњижење власништва? За све то време држава наравно наплаћује порез.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља