среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Учити о Холокаусту без тривијализације

Као и у образовању о било којем другом геноциду, циљ је да ђаци кроз учење и сопствено преиспитивање постану бољи људи, што је намера и оних који данас настоје да повежу историју и модерне технологије
Аутор: Јелена Чалијапонедељак, 18.02.2019. у 16:24
Јад Вашем, меморијални центар у Израелу, посвећен Јеврејима страдалим у Холокаусту (Фото Музеј Јад Вашем)

Да ли сте икада пожелели да се осветите, питао је један новинар Пинкаса Гутера, који је преживео Холокауст и током Другог светског рата био у чак шест концентрационих логора.

– Нисам осветољубива особа, ја желим правду, а правда није освета – одговорио му је Гутер.

Они седе један наспрам другог, новинар пред микрофоном, саговорник у удобној црвеној фотељи, и разговор воде у реалном времену, али их нешто дубоко разликује: новинар је „прави”, од крви и меса, док је његов саговорник виртуелан.

Пољски Јеврејин Пинкас Гутер (87), који је много пута држао предавања о Холокаусту и говорио уживо о својим трагичним искуствима, један је од пионира пројекта „Нове димензије сведочења”, који су покренули Шоа фондација Стивена Спилберга и Институт за креативне технологије Универзитета Јужна Калифорнија. Виртуелни Гутер, захваљујући претходно снимљеним интервјуима, може да одговори на 20.000 питања корисника.

Oд сасвим обичних, попут „Одакле сте?”, до сложенијих, као „Шта је било ваше најтрагичније искуство?”.

Идеја је да они који су преживели Холокауст остану саговорници генерацијама после њих и онда када их више не буде на овом свету. Не треба да чуди што се Шоа фондација одлучила да најновија технолошка достигнућа употреби баш на овакав начин, јер су се сведочанства преживелих показала као најбољи начин да се ученици, али не само они, образују о Холокаусту, каже Вера Меворах.

Уз професорку Невену Даковић са Факултета драмских уметности, она је једна од уредница недавно објављеног зборника „Граничници сећања – Јеврејско наслеђе и Холокауст”, чији је издавач Јеврејски историјски музеј Савеза јеврејских општина Србије.

Како објашњава Меворах, зборник обрађује тему Холокауста и његову перцепцију данас, а у његовом писању учествовали су стручњаци из ширег хуманистичког поља, социолози, историчари уметности, културолози... Ретка, дакле, прилика када на ову тему не говоре само историчари.

У три одељка аутори се баве политикама сећања, Јеврејским историјским музејом и његовим фондом, као и образовањем о Холокаусту. Рад Вере Меворах у овом зборнику посвећен је управо едукацији о Холокаусту у информационом добу.

– Технологија је данас партнер у образовању, што показује и тренутно у свету врло популарни пример „Нових димензија сведочења”. Меморијални музеј у Вашингтону или Јад Вашем дају јасне смернице како користити друштвене мреже, интернет и нове технологије у образовању о Холокаусту, како наћи прави начин комуникације, избећи све опасности које друштвене мреже доносе. Не упасти у банализацију и тривијализацију – каже Вера Меворах.

Код нас је употреба дигиталних технологија у образовању о Холокаусту и даље на скромном нивоу ако се упореди са овим Спилберговим примером. Али је зато део оног конвенционалног, школског образовања.

Последњих десетак година различите међународне организације држе предавања, радионице, семинаре на тему Холокауста намењене ученицима и наставницима основних и средњих школа уз одобрење Министарства просвете.

Једна од њих је и НВО „Хавер Србија”, у чијим је програмима до сада учествовало више од 10.000 ђака. Те радионице посвећене су јеврејској култури, антијеврејским законима и Холокаусту и дискриминацији данас, наводи Соња Виличић, извршна директорка НВО „Хавер Србија” и једна од ауторки зборника.

– У предавањима о Холокаусту врло је важна улога самог предавача, јер није реч само о историјским чињеницама, него и о многим другим стварима, о преиспитивању људског понашања – шта смо ми као људи спремни да урадимо другим људима зато што су на неки начин другачији. То је важно питање и за нас и за нашу државу, не само због Холокауста, него и због ратова деведесетих – каже Виличићева.

Она додаје да су искуства наставника и ђака који су прошли њихове програме најчешће позитивна, али да су се бројни наставници сусрели са питањем својих колега: због чега то предају?

– Они често добијају критике зашто не причају о страдању Срба. Оно што ми увек кажемо наставницима јесте да треба да говоре и о једном и о другом, али ако имате оне који сматрају да треба говорити о ратовима деведесетих, а не знају зашто би неко предавао о Холокаусту, то може бити врло опасно. Као и у образовању о било којем другом геноциду, треба ђака да водите кроз одређени процес како би постао бољи човек. Не само да очувамо сећање, већ и да од нас свих направимо боље људе – истиче Соња Виличић.


Коментари5
483df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Душан Басташић
А где се проводи образовање о Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране Независне Државе Хрватске?
hajduk veljko
U ratu poginulo ili ubijeno između 5 i 6 miliona Jevreja, a preko 40 miliona Slavena. Zašto se reč holokaust i stradanje veže samo za Jevreje? Da li Slaveni imaju svoj jad vašem?
Bojan
Sta ako vam kazem da nije bilo holokausta?
donna samuel
ko dozvoli ovo sto 'bojan lupi .....da jos i odstampa? sram da ga je! moj deda je preziveo Mathausen logor.....i nikada nije voleo o tome da govori....samo jednom je rekao: pokusavam te dane da zaboravim i da se ne podsecam na njih .....kako nekom objasniti i delic onoga sto sam video i preziveo ....tesko je normalnom coveku 'preslikati patnje kroz koje smo prolazili .....reci se ne mogu naci koje bih to opisale i onaj ko ih slusa da ih razume sa tim saosecanjem !
Препоручујем 9
Mustafa Aga
Gospodine Bojane...Holokausta je bilo i ogroman broj neduznih ljudi su to platili glavom, na najsuroviji moguchi nachin, samo zato shto su bili Jevreji...Ali u isto vreme da ne meshamo babe i zabe...Ovi Cionisti na vlasti u Izraelu nemaju mnogo dodirnih tachaka sa tim nevinim zrtvama...Oni samo koriste Holokaust da bi postigli svoje mizerne ciljeve...
Препоручујем 14

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља