среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:18
ПЛАНЕТА ПАСА

Спасилац без премца

Најпознатији бернардинац Бери спасао је више од 40 људи
Аутор: Р. М.уторак, 19.02.2019. у 20:00
Швајцарски бернардинац (Фото Пиксабеј)

Бернардинац је раса пса из Италијанских и Швајцарских Алпа, првобитно одгајан за спасавање. Први пут се помиње у 17. веку, под именима пас светог Бернарда и Алпски мастиф. Пас Бери постао је најпознатији бернардинац јер је спасао више од 40 људских живота, али и због своје огромне величине. Велику популарност ова раса постигла је са филмовима „Бетовен”.

Данашњи бернардинац је крупнији и здепастији од својих предака који су се прославили у спасавању људи. Његова висина у гребену је 70–85 центиметара, а тежина 70–80 килограма. Длака је дуга или кратка, бела с риђом, риђа или жута, или мрка с белом.

Вероватно ниједна раса паса није окружена тако романтичним ореолом као бернардинци. Сви знају да они спасавају људе у планинама. Име им је везано за један од планинских превоја у швајцарским Алпима, а славна историја са аугустовским самостаном на Великом Сен Бернару, како се тај превој зове. Самостан је веома стар, више од хиљаду година. Његова десетовековна хроника могла би да говори о многобројним пожарима, нападима разбојника, лавинама којима Велики Сен Бернар дугује своју страшну славу, спасавању и погибијама путника и, наравно, о псима. Али, монаси нису били први који су се ту населили. Стаза на превоју била је једна од најважнијих веза Италије с осталом западном Европом. Још су Римљани ту имали своју службу и зграде које су срушили хришћани.

Године 962. никао је самостан на превоју Велики Сен Бернар. Био је склониште за путнике, а обавеза монаха била је гостопримство и спасавање путника. Тешка служба монаха коју су касније олакшали пси донела је светску славу и једнима и другима. У самостану се води брижљива евиденција о спасенима на основу које је њихов укупан број око 2.500 људи. Најпознатији пас био је Бери, који је живео од 1800. до 1012. године, и спасао је више од 40 људи.

Изузетно лоше временске прилике, лавине, дубок снег који је покривао пукотине, отежавали су и чинили врло опасним прелазак преко превоја.

Око 1650. године на превоју су се појавили пси. Једна слика из 1660. приказује и пса који је веома сличан данашњем бернардинцу. Највероватније је далеки предак бернардинца тибетански вук (Canis niger). Одомаћен на Тибету као тибетански пас, он је једна од најстаријих раса паса. Ова раса се одатле ширила и доспела у Европу захваљујући Александру Македонском, како говоре предања. Ти пси су дали основу знаменитој раси молос која је постала једна од најзаступљенијих раса Римског царства и била основа за многе крупне европске расе, па и за „свете псе” како су између осталог бернардинце раније звали.

Псе су на превоју вероватно прво држали као чуваре, а тек касније увидевши њихову корист почели су да их дресирају. Када су претиле лавине, монаси су ишли са опремом за спасавање и пратили псе који су били одлично дресирани и имали изванредна чула тако да су налазили људе под снегом на три метра дубине, а знали су да се врате у самостан и за време јаке мећаве. Имали су ови пси још једну корисну особину: приликом приближавања непогоде они би се узнемирили, па је по томе могла 40 до 60 минута раније да се предскаже мећава.

С временом су бернардинци ушли у моду. Почели су да их узгајају у многим земљама, а највише у Енглеској. Ту је бернардинац укрштан с мастифом, што је као последицу дало здепастијег и тежег пса. Данашњи бернардинац је леп кућни пас и љубимац је деце.


Коментари0
a596f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља