четвртак, 24.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43
ТЕМА „ПОЛИТИКЕ”: КОЛИКО СУ ВАЖНЕ КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ

Умрежавање инвентивности

У круговима оних који се баве културом траје дебата која се тиче самог појма, позиције и улоге Савета за ову област, начина избора чланова и његових активности
Аутор: Милица Димитријевићуторак, 19.02.2019. у 20:00
(Илустрација Драган Стојановић)

Пре око годину дана председница Владе Србије Ана Брнабић основала је Савет за креативне индустрије будући „да су те индустрије најбржа растућа привредна грана у Србији и да представљају велику шансу за бржи развој земље”. Чланови тог тела постали су Лазар Џамић, Тијана Палковљевић Бугарски, Биљана Србљановић, Јасна Димитријевић, Александра Лазар, Никола Божовић, Вук Величковић, Андреј Носов, Славимир Стојановић, Игор Тодоровић и Милан Марковић. Убрзо потом отворена је и дебата у круговима културњака која траје, а која се тиче самог појма креативних индустрија, позиције и улоге савета, начина избора чланова и његових активности…

Осим што се обе слажу да је то поље широко, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске и чланица поменутог савета, и др Милица Пекић, историчарка уметности и чланица Асоцијације Независна културна сцена Србије, имају различите ставове по осталим поменутим питањима.

Тијана Палковљевић Бугарски (Фото ГМС)

За Тијану Палковљевић Бугарски креативне индустрије су домен у којем креативност умрежава различите секторе уметничког стваралаштва и привредних грана. Ту спадају ликовна уметност, музика, архитектура, филм, плес и савремене технологије, али и делатност музеја и галерија, позоришта, издаваштва, фестивала, адвертајзинга и слично.

– За нас у музејском сектору, рецимо, креативне индустрије су оруђе којим своју основну делатност, сакупљање, проучавање, заштиту и презентовање културне баштине, чинимо актуелнијом, доступнијом и атрактивнијом за публику – каже она и додаје:

– Верујем да је и премијерка Ана Брнабић имала свест о важности креативних индустрија као растућег сектора који запошљава више од 100.000 људи и који може да има изузетан утицај на развој културе и привреде. Истовремено, била је свесна потенцијала ИТ сектора и могућности да својим ресурсима помогне трансформацији других области.

Упитана по којим су критеријумима бирани чланови савета, она каже:

– На основу својих професионалних остварења и опредељења ка примени креативности у различитим областима. Премијеркин тим ме је позвао, као представницу установе културе, да говорим о улази креативних индустрија у функционисању музеја на конференцији „Креативна Србија. Будућност је креативна” прошле године у Београду. Вероватно су у раду Галерије Матице српске препознали отвореност и модеран приступ једне „традиционалне” установе, институцију која је свој рад унапредила кроз ангажовање људи из архитектуре, дизајна, моде, фотографије, музике... Након те конференције, премијерка, која јој је и присуствовала, лично ми је предложила да се укључим у рад савета.

Најчешће јавне активности овог тела до сада су биле организација и реализација округлих столова и панел дискусија, али управница Галерије Матице српске оцењује да то није све.

– Савет је основан са идејом да саветује премијерку и њен тим, његов циљ нису ад хок акције, већ системска решења која ће омогућити боље и лакше деловање уметницима и креативцима, али и установама, фирмама и појединцима који имају потребу да их ангажују. Стога је покренут читав низ активности, од решавања статуса самосталних уметника и професионалних играча, преко програма вишегодишњег финансирања догађаја од националног значаја, рада на Закону о ауторским правима па до пореских олакшица за улагање у културу... Формиран је бренд ’Србија ствара’, а покренута је и акција ’Креативни амбасадори’ како би се скренула пажња на истакнуте појединце у креативном сектору и промовисао њихов рад. Све ће то постати много видљивије током ове године – истиче Тијана Палковљевић Бугарски.

Милица Пекић (Фото Лична архива)

Милица Пекић креативнe индустрије разуме као разуђену област различитих комерцијалних делатности које се у неком свом аспекту ослањају на одређени креативни потенцијал.

– Међутим, у интерпретацији појма постоје огромне разлике те можемо уочити намеру одређених структура моћи да се под креативне индустрије подведе читаво поље културе и уметничке продукције што је изузетно опасно. Теме којима савет претендује да се бави, као што су статус балетских уметника, слободних уметника, независна уметничка сцена, извођачке уметности, ликовне уметности, књижевност и друге, заправо чине систем културе и уметности који већ има постојеће институционалне и ванинституционалне оквире бављења. Поставља се питање да ли је савет начин да се заобиђу постојеће институције које у надлежности имају домен културних политика и управљања у култури. Јасно је да постојећи оквир мора да се унапређује, али потенцијал развоја сектора културе ја свакако не видим у правцу поистовећивања са креативним или било каквим другим индустријама. Уколико то учинимо овај сектор усмеравамо на диктат тржишта и постизање резултата унутар логике профита и капиталистички дефинисаног привредног раста. Самим тим фундаментално се доводе у питање основне премисе уметничког рада као што су критичко промишљање, експеримент, еманципација, субверзија, трансформација. Изразито сам против тога – истиче она.

Када је о савету реч, проблем је и то што његово деловање, за разлику од јавних институција, остаје изван домена јавне контроле, додаје наша саговорница и наглашава:

– Самим тим креира се структура базирана на интересним заједницама које потенцијално могу обликовати јавне политике без учешћа јавности али и одлучивати о јавним ресурсима само у дијалогу са политичким врхом. У члану 4. Одлуке о оснивању овог тела стоји да су органи државне управе, службе владе и њена радна тела дужни да сарађују са саветом, самим тим утицај чланова савета на неке од одлука које влада доноси није занемарљив.

Коментаришући начин формирања савета она каже:

– Колико се мени чини чланови су изабрани по позиву па ту нема пуно простора за разговор о процедури избора. Не спорим чињеницу да међу њима заиста има истакнутих појединаца који су у својим професијама остварили запажене успехе, али се поставља питање каква је, тачно, улога позоришног редитеља, драмске списатељице, уметника, историчарке уметности унутар поља креативних индустрија? Да ли је нормализован статус културе као гране креативних индустрија чак и од појединих истакнутих културних радника?

На питање шта би, по њеном мишљењу, требало да буду активности савета, ова историчарка уметности одговара:

– Да сте ме питали шта би требало да буду активности Министарства културе или Секретаријата за културу града Београда или других локаних управа и општина по питању културних политика ту бих могла да изађем са дужом листом предлога. Што се тиче културних индустрија то бих оставила за људе који се препознају као експерти у овом пољу.

Однос савета и Министарства културе

Обема је постављено и питање какав је, по њиховом мишљењу, однос савета и ресорног Министарства за културу и информисање и колико је министарство укључено у рад савета?

Како сматра Тијана Палковљевић Бугарски, Министарство културе и савет требало би да се надопуњују и подржавају, а не да буду два паралелна тела, како се погрешно приказује у јавности.

– Њихова сарадња је неопходна, њихов циљ је исти, али је модел деловања другачији, јер савет пре свега нема ту извршну функцију коју министарство има. Савет има ширину експерата из различитих области и врло важан „know how” који кроз заједничко деловање са Министарством културе може да се имплементира. Често је неопходна и сарадња између различитих министарстава коју остварује премијеркин кабинет, а коначне активности једино може да спроводи Министарство културе у сарадњи са другим министарствима.

Са друге стране, за Милицу Пекић, однос савета и министарства остаје потпуно нејасан.

– Поред тога, сигурно је додатно оптерећен тим чудним преклапањем надлежности. Остаје тек да у будућности видимо како ће се развијати њихова комуникација или сарадња – каже Милица Пекић.


Коментари3
8db16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vuk
I ovde je izgleda neophodno razgranicenje.
slika govori više od reči
Ilustracija je rekla sve o ovoj temi.
Decak
Mislim da je ovaj SAVET od 11 clanova potreban i koristan. Narocito ako bude nezavisan od politicara tj 1) ako clanove ne imenuje vlast, 2) ako clanovi imaju slobodu akcije i 3) ako clanovi dobiju odgovarajuca sredstva.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља