понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:49

Шабан Шаулић ће почивати поред Небојше Глоговца

Певач који је својим гласом и песмама обележио не само народни мелос већ и српску културу уопште, биће сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
Аутор: Александар Апостоловскиуторак, 19.02.2019. у 22:00
У Алеји заслужних грађана може се прочитати 741 познато име (Фото ЈПК Погребне услуге)

Легендарни певач народне музике Шабан Шаулић, који је трагично настрадао у Немачкој, биће сахрањен у Алеји заслужних грaђана на Новом гробљу у Београду и почиваће поред глумца Небојше Глоговца. Директор Јавно-комуналног предузећа „Погребне услуге” открио је, такође, „Политици” да се запослени припремају за сахрану човека који је својим гласом и песмама обележио не само народни мелос већ и српску културу уопште, али да се чека да породица Шаулић прецизира детаље сахране.

Наиме, сахрањивање у Алеји заслужних грађана одобрава служба Протокола градоначелника Београда и регулисано је градском Одлуком о уређењу и одржавању гробља и сахрањивању. Балтовски појашњава да на основу поменуте одлуке, у Алеји заслужних грађана могу да буду сахрањени носиоци највиших одликовања Републике Србије, академици САНУ и почасни грађани Београда.

Скупа улазница за гробље „заслужних грађана”
Крагујевац – Угледним Крагујевчанима, који су град задужили великим научним открићем, уметничким опусом на светском нивоу или врхунским спортским резултатом, нико не гарантује да ће у свом родном граду, по упокојењу, бити сахрањени о трошку локалне управе, уз примерене почасти и на нарочито уређеним местима на гробљу Бозман. Посебне парцеле, оне близу капеле или тик иза управне зграде, чувају се само за оне са дубљим џепом, па макар то били и новопечени бизнисмени или људи с друге стране закона.На Бозману, званично, нема такозване алеје заслужних грађана, али постоје „екстра сређене парцеле” које су намењене свима онима који би да, уз повећу своту новца чије се порекло не проверава, стекну статус „заслужног грађанина”. Пошто податке нисмо могли да добијемо на регуларан начин, као новинари, управи смо се представили као заинтересовани купци, па смо тако дознали да се нарочито сређене двогробне парцеле, у зависности од квалитета материјала који је утрошен на њихово сређивање, могу пазарити по цени од 209.520 до 491.704 динара.Б. К.

– Градоначелник Београда има право да у изузетним ситуацијама одлучи о додели места за сахрањивање личности за коју се процени да је дала значајан допринос култури и јавном животу града и републике у области у којој је деловала, а не припада наведеним категоријама. Предлог да се посмртни остаци заслужног лица сахране у Алеји заслужних грађана, даје институција чије је преминуло лице било члан, уз претходну сагласност супружника, или чланова уже породице преминулог лица – напомиње Балтовски, указујући како у Алеји заслужних грађана до сада почива 741 особа.

Алеја заслужних грађана изграђена је у периоду од 1963 до 1965. године по пројекту архитекте Светислава Личне, као специфична меморијално-архитектонска целина намењена за сахрањивање истакнутих личности. По архитектонској концепцији, алеја представља парковски уређену површну окружену ниским бетонским конхама, унутар које су формиране заједничке гробнице и појединачне гробнице, док се у простору испред гробница налазе кружни розаријуми на земљи, као и колмбаријуми у зидовима конхи, за смештај урни са кремираним посмртним остацима преминулих лица. Од 1965. године, када је основана, Алеја заслужних грађана је неколико пута проширивана – 1984, 2005. и 2011. године. Након оснивања првог крематоријума у Србији 1965. године, Алеја заслужних грађана је прва добила простор за смештај урни.

– У Алеју заслужних грађана су, након изградње, пренети посмртни остаци студента права и члана КП Жарка Мариновића, који је убијен 4. априла 1936. године за време студентског штрајка, док је прва особа сахрањена у гробницама Алеје заслужних грађана био Бранко Јевремовић, судија Уставног суда Југославије – напомиње Балтовски.

У Алеји заслужних грађана сахрањени су, између осталих, премијер Зоран Ђинђић, правник и историчар Слободан Јовановић, књижевници Данило Киш, Милош Црњански, Иво Андрић, Мира Алечковић, Борислав Пекић, Бранко Ћопић, Брана Црнчевић, Момо Капор, вајар Стеван Боднаров, глумци Стево Жигон, Рахела Ферари, Ружица Сокић, Зоран Радмиловић, Бора Тодоровић, Петар Краљ, Оливера Марковић, Радмила Савићевић. Међу еминентним личностима српске културе, поред њих почивају сликари Милић од Мачве, Оља Ивањицки, Недељко Гвозденовић, Бранко Миљуш, Петар Лубарда, историчар Милорад Екмечић, као и спортисти Артур Такач, некадашњи председник МОК-а, кошаркаши Радивоје Кораћ и Рајко Жижић.

– У претходне две године, у Алеји заслужних грађана су сахрањени политичар Оливер Ивановић, архитекта Дарко Марушић, легендарни Раша Попов, вајар Никола Кока Јанковић, глумац Небојша Глоговац, књижевник Јован Радуловић, легенда српског и југословенског рукомета Бранислав Покрајац, кларинетиста Божидар Боки Милошевић, легендарни професор факултета Драмских уметности Предраг Бајчетић, глумица Милена Дравић, глумац Божидар Боле Стошић, глумац Марко Николић, глумац Миодраг Мргуд Радовановић, фудбалер Драгослав Шекуларац, сликар, илустратор и Декан факултета ликовних уметности Момчило Мома Антоновић, баритон и првак београдске опере Никола Митић. Он је последња особа сахрањена у Алеји заслужних грађана – каже директор ЈКП „Погребне услуге”.

Многи, иначе, мешају Алеју заслужних грађана са Алејом великана на Новом гробљу у Београду, отвореном 1886. године, у време када је председник Београдске општине био др Владан Ђорђевић. Управо се др Ђорђевић залагао за увођење савременог европског начина сахрањивања, а то своје залагање поткрепио је тако што је граду Београду поклонио три хектара свог имања за формирање Новог гробља. Његови посмртни остаци почивају у породичној гробници у Алеји великана на Новом гробљу, у којој је до сада сахрањено 128 особа.

Како подсећа Балтовски, Алеја великана је прва просторна целина на Новом гробљу, предвиђена за сахрањивање истакнутих личности. Простире се од Аркада на северној страни до Алеје стрељаних родољуба на јужној страни Новог гробља. Њена изградња је почела 1926, а завршена је 1927. године. У гробнице у оквиру ове Алеје су плански преношени посмртни остаци националних великана са других парцела на Новом гробљу, са старог Ташмајданског гробља и из иностранства.

– У том периоду су пренети посмртни остаци генерала Милоша Васића, књижевника Петра Кочића, академика Јована Цвијића, добротвора Михаила Велимира Теодоровића, а са старог Ташмајданског гробља посмртни остаци песника и патриоте Стевана Владислава Каћанског, филозофа и добротвора Милана Кујунџића – Абердара и добротвора Илије Милосављевића Коларца. Из Штипа су пренети посмртни остаци генерала Михаила Ковачевића, из Будимпеште, композитора Корнелија Станковића – напомиње Балтовски.

Простор Алеје великана употпуњују три капеле: она коју је држава подигла добротвору Михалу Велимиру Теодоровићу и две приватне – породице композитора Јована Христића и академика Владимира и Ивана Спужића. Алеја великана је конципирана у по принципу породичних гробница. Сахрањивање у Алеји великана могуће је само у постојећим породичним гробницама.

Пре пет година, 2013, у Алеју великана пренети посмртни остаци хероине Првог светског рата – Милунке Савић, а 2016. године су са Трга Славија пренети и сахрањени посмртни остаци Димитрија Туцовића.

Али, Ново гробље у Београду има све мање места за сахрањивање, тако да, најављује Драган Балтовски, постоји идеја да се формира Алеја заслужних грађана и на Новом бежанијском гробљу. О томе одлучује оснивач ЈКП „Погребне услуге”, град Београд.


Коментари50
30187
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljuta sam
Pita li se neko ,da li je pokojni Šaban hteo tu da bude sahranjen? Onako skroman,tih ,skoro neprimetan ,sve dok se nelati mikrofona.Ljuta sam ,zašto tako? Zar posle toliko godina ,toliko večitih pesama i toliko stvarno zaradjenog novca ,da još uvek tezgari po nekakvim klubovima .Da li je to bila njegova odluka da bolestan ,posle teške operacije ,ide i peva pred dvesta ljudi (informacija iz nemačkih novina) .Kažu ona mu je bila menadžer,na njoj su sve i kuće i stanovi ,čak i ta vikendica u Krčedinu.I tako ona mu organizuje ,njemu bolesnome ,u godinama, tezgu u klubu sa maksimalnim kapacitetom od dvesta ljudi .I posle toga seda u autić veličine kutije šibica ,vozeći se jednom od najgorih i najopsanij deonica u Nemačkoj,gde je uskoro tenk potreban da bi preživeo .Ko je jednom bio na A2,zna o čemu pišem. Zar nije bilo dosta 50 godina ,obezbedio je i porodicu i pored porodice.Kolika mora da je pohlepa gospodje ? Da li je stvarno bilo vredno tih 15000 evra? ...Želim ti mira skromni čoveče.
На слово, на слово ... ш
Ако су већ намерили да Шабана Шаулића сахране у Алеји заслужних грађана, требало је да му одреде место поред Драгослва Шекуларца. Њих двојица, поред огромне популарности, имају барем две заједничке ствари, а то су плоче (Шекуларац је снимо LP "Шеки твист"), и филмови. Обојица су остварили документаристиче "улоге" у филмовима "Шеки, пази, снима се", и "Сок од шљива".
geras
poslednjih godina, valjda u nedostatku velikana i zasslužnih ostalih profila,. glumci su "preuzeli" aleju zaslužnih građana . sada , vidimo, i estrada osvaja ovo elitno parče zemlje na novom groblju . iako su , i glogovac i šaulić bili vrhunski i neponovljivi u POSLU kojim su se bavili, bilo bi najpoštenije , prema ostalima koji su takođe majstori svog zanata , a verujem i prema porodicama , da se ti ljudi sahranjuju tamo gde porodica odredi, i gde bi , verovatno i sami da mogu, izabrali . pogotovo, u ova dva slučaja gde ni jedan ni drugi nisu beograđani .
danijel Civic
Jedan je bio velikan, glumac, pravi umetnik, intelktualac, koji je prezirao kich, sund i naradonjake. Sramno je sto ga uopste sahranjuju a aleji zasluznih gradjana, a Nebojsu ubijaju drugi put sa ovom sramotom, da lezi pored njega. SVako ko je poznavao Glogovca zna da bi vise voleo da su ga zakopali ispod drveta nekog, umesto da pociva zajedno sa Sabanom.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Ivan van Rajko, jawohl! Ја сам два пута обишао то бечко централно гробље у Кајзербергдорфу, и не само у Бечу, него и у Паризу, Милану, Сан Рему ( због краља Николе и краљице који су тамо сахрањени ), Барцелони, Цириху, у Новом Саду ( занимљив гроб Косте Трифковића, сумњам да знате о коме је реч ) То бечко гробље је подигнуто 18 и неке године, када су људи сахрањивани без идеологије. Особе које сте ВИ навели, Фалко и Хапел, само толико, о покојницима ништа лоше, а Ханс, не знам шта Вам је глимиста, Ханс Мосер је био познати и омиљени филмски глумац, комичар. Иначе Бечлије су познати као веома културни људи, непознате особе увек ословљавају са Ви. Servus.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља