недеља, 26.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:29

Хрвати селе штедњу из банака у сламарице

среда, 20.02.2019. у 11:02
(Фото Пиксабеј)

Ниске стопе камата на штедњу натерале су грађане Хрватске да новац селе из орочене у неорочену штедњу, на коју се не плаћа порез уколико камата не прелази 0,5 одсто годишње.

Просечна камата на штедњу у кунама је 0,06 одсто, а на девизну 0,04 одсто, објавила је Слободна Далмација. Све док је новац у банци, без обзира на каквом рачуну и уз какву камату, сигуран је, јер су сви износи до 100.000 евра осигурани.

Неки не држе новац у банкама, него у сопственим трезорима, а међу њима има оних који не верују никоме него себи, као и оних који то чине како би им новац остао невидљив, а они анонимни.

Камате које банке исплаћују на штедне улоге клијената стрмоглавиле су се на европски ниво, па су тако за последњих десет година пале са 10,24 одсто за орочену кунску штедњу, на данашњих 0,75 посто, а на девизну с 4,16 на 0,55 посто, према последњим подацима Хрватске народне банке.

У банкама је крајем прошле године било 162 милијарде куна укупне девизне штедње, што је две милијарде куна мање него годину раније, односно 33,5 милијарди куна више него пре десет година.

Штедња у домаћој валути се прошле године смањила за 600 милиона куна, а у протеклој деценији пала за 10 милијарди куна, на садашњих 34,6 милијарди куна.

Део тог новца сели се у депозитни новац, односно, на жиро, текуће и рачуне по виђењу, који се судећи по подацима централне банке, током прошле године повећао за 17,9 милијарди куна, на 91,8 милијарди куна. Од краја 2008. до данас тај раст је израженији и износи 53,6 милијарди куна.

„Када почне нормализација каматних стопа, а према садашњим очекивањима Европска централна банка могла би да почне да их подиже почетком следеће  године, и када почне процес уласка у еврозону, ојачаће се склоност девизним депозитима”, оцењује Здеслав Шантић, главни економист ОТП банке, који на питање Слободне Далмације колико новац од туризма утиче на ова кретања, наводи да се сезонски ефект туризма и те како види.

„Пре почетка сезоне, ти су депозити под притиском ради припреме сезоне, а онда при крају лета почиње раст и траје до краја године. Просечан износ депозита по жупанијама је већи у јадранској Хрватској него у континенталној, по чему се види важност тог сектора”, казао је Шантић.


Коментари2
9b981
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miško
To je jedan od razloga što će srednja klasa da propadne. Dozvoljeni minus 29 % kamate, nedozvoljeni preko 40, a štednja 0, nešto. Moj novac ne vredi a njihov vredi. Uz gomilu ostalih faktora u ekonomini, srednjoj klasi u svetu je odzvonilo
nikola andric
Za centralnu evropsku banku su vaznije (bez) vredne hartije od vrednosti drzava i preduzeca koje je kupovala sa 60 milijardi evra svogog meseca nego stedise i penzioni fondovi. Nemacka i Holandija su za njhihovu strogu finasisku disciplinu nagradjeni. Za njihove desetogodisnje obligacije su placali ispod 1 % kamate. Ali su sa tim novcem otkupljivali stare obligacije sa mnogo vecim kamatama. Kao ''onaj'' crnogorski vojvoda : ''Gospodaru podelio sam rusku pomoc kako si naredio: ''ka Bog'', pa kome Bog dao i ja dao a kome nista nije dao ni ja nista nisam dao''. Kad se inflacija od 3% godisnje uzme u obzir buduci penzioneri ce da nadrljaju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља