недеља, 13.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

У 2018. два захтева за пензију због професионалне болести

среда, 20.02.2019. у 14:58
(Фото Р. Крстинић)

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање је у 2018. години добио само два захтева за остваривање права на инвалидску пензију која су се односила на професионално обољење, а надлежни најављују скоро проширење листе професиналних болести.

Према подацима ПИО фонда, у 2017. години био је један такав захтев за инвалидску пензију, један за помоћ и негу другог лица и један за телесно оштећење, преноси Танјуг.

Они који се пензионишу због професионалне болести примају пун износ пензије која им припада, а да ли се ради о професионалном обољењу или не, кроз своје процедуре утврђују установе које дају мишљење у погледу утицаја посла на здравствено стање осигураника, кажу за Танјуг у ПИО фонду.

То су Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић”, Војномедицинска академија, Завод за здравствену заштиту радника Новог Сада, Завод за здравствену заштиту радника Ниша и Завод за здравствену заштиту радника Крагујевца.

Док се у Србији сваке године региструје све мање професионалних болести, у Немачкој годишње, на пример, има десетине хиљада професионалних обољења и стотине хиљада повреда на раду.

„То не значи да су Немци неопрезни и незаштићени на раду, већ да боље региструју професионалне болести”, рекао је раније за Танјуг Александар Миловановић, директор Института за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић”.

Са каквим су се проблемима запослени у Србији суочавали илустровао је примером радника који је оболео од плућне азбестозе и коме је Институт радио експертизу, али послодавац неће да му изда потврду да је на радном месту био изложен азбесту.

„Због недостатка тог административног податка не можемо да утврдимо професионално обољење. Када би се потврдило професионално обољење, онда би радник могао да тужи фирму, а они би платили одштету”, навео је Миловановић.

У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за Танјуг наводе да су у оквиру Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић”, а у сарадњи са преставницима Републичког фонда за ПИО, прелиминарно формулисане професионалне болести које треба утврдити новим правилником о утврђивању професионалних болести.

Предложена је допуна оним болестима које су садржане у листи професионалних болести Међународне организације рада, па би тако листа професионалних болести требало да се са постојећих 56 утврђених Правилником прошири на 64.

Реч је допуни у делу који обухвата болести проузроковане хемијским дејством, у делу који утврђује болести проузроковане физицким дејством, као и у делу који се односи на болести плућа.

Такође, наводе у Министарству, предлаже се да се допуне поједини постојећи описи послова и радних места на којима се појављују већ утврђене професионалне болести, као и услови за признавање болести као професионалне.

Те нове, односно ревидиране професионалне болести утврдили су и чланови радне групе Министарства која је формирана са задатком да обави ревизију професионалних болести.

Радну групу су пре свега чинили представници медицинске струке Министарства здравља, Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић”, Републичког фонда за здравствено осигурање и Републичког фонда за ПИО, као и представници Управе за безбедност и здравље на раду, УГС „Независност”, Савеза самосталних синдиката Србије и Уније послодаваца Србије.

На питање када се може очекивати усвајање новог правилника о утврђивању професионалних болести, у Министарству кажу да је покренут поступак за његово доношење, те да је сада у фази прибављања мишљења и сугестије надлежних органа. Након тога, и потписа министра надлежног за послове пензијског и инвалидског осигурања и министра надлежног за послове здравља, следи објављивање и ступање наведеног правилника на снагу.


Коментари2
0f098
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan
ја сам имао тровање амонијаком 1995.г (компресориста расхладног постројења) преко 15 отпусних листа из Ужичке болнице , три пута био у институту медицине рада у Београду на експертизи и због недостатка повредне листе коју ми није хтео написати реф.за заштиту на раду нисам добио професионално оболење, шта рећи
u nenormalnoj zemlji nenormalni i predlozi
kad bi linearno sve penzije smanjili na prosek a granicu za penzionisanje podigli na 75 godina, za svega par godina imali bi standard norveške pod uslovom da ne vodimo ratove i uvedemo moratorijum na izbore od deset godina..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља