понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:55

Абдулах из Авганистана, први мигрант предузетник у Србији

Он говори седам језика - паштунски, који му је матерњи језик, фарси (персијски), урду, азербејџански, руски, шведски и енглески а добро му иде и српски
среда, 20.02.2019. у 15:11
Многим мигрантима потребна је помоћ преводиоца (Фото А. Васиљевић)

У Србији је више од 30 миграната у 2018. години добило радну дозволу и запослило се уз помоћ Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила (АПЦ), а Абдулах из Авганстана отворио агенцију за пружање преводилачких услуга и тако постао први мигрант предузетник у нашој земљи. Четрдесетогодишњи Абдулах у Србији живи скоро три године, а азил у нашој земљи добио је крајем прошле године.

Да се окуша као самостални предузетник одлучио је да би, како каже, помогао избеглицама, али и невладиним организацијама и свим другим институцијама које се у Србији баве мигрантима, избеглицама и азилантима.

„Када сам пре три године дошао у Србију, било је тешко наћи преводиоца за пашто и урду језике, зато сам одлучио да помогнем другима, али и да радим нешто да преживим”, испричао је за Танјуг предузетник који није желео да стане пред камеру страхујући за безбедност своје породице у Авганистану која би могла да буде изложена освети талибана од којих је и сам побегао.

Абдулах каже да се на путу да постане предузетник суочавао са низом потешкоћа, али да је успео да их реши уз подршку АПЦ који му је, такође, помогао да добије и личну карту, право на рад и азил.

„Рецимо, у банци нису желели да отворе рачун јер имам обичну, а не чиповану личну карту, па су тражили пасош... Напорно смо радили и на крају смо успели”, каже Абдулах који говори седам језика - паштунски, који му је матерњи језик, фарси (персијски), урду, азербејџански, руски, шведски, енглески.

„Неке сам научио у школи, друге док сам путовао. Када савладам српски, биће их осам. Ја вас све разумем, али ми је тешко да говорим”, наводи Абдулах. Авганистан је напустио као веома млад, неколико пута се враћао у родну земљу у којој му је живот био угрожен због чега је био приморан да тражи нову домовину, а пронашао ју је у Србији.

Први утисак о нашој земљи и народу стекао је након сусрета са мештанином једног села кроз које је пролазио са групом сународника.

„Не знам како се звало то место и који је то део Србије. Било је лето, ми смо били уморни, исцрпљени, гладни. Само смо прошли крај његове баште, а онда смо зачули да нас неко довикује. Окренули смо се, а човек је ишао ка нама и носио нам воће из своје баште”, присећа се Абдулах. Тај утисак, све што је од раније знао о Југославији и Србији, као и то како је био примљен по доласку у Београду, пресудили су, каже, да остане у нашој земљој.

„Када сам напуштао Авганистан, само сам желео да дођем до места на којем ћу бити безбедан, а овде сам се тако осећао и заиста сам заволео Србију и њен народ који је веома гостопримљив. Овде сам стекао много пријатеља с којима се посећујем и излазим у кафане, све их веома ценим и волим”, прича Абдулах чија супруга и петоро деце живе у Авганистану, а нада се да ће успети да их доведе у Београд.

„Чујемо се често телефоном, ситуација у Авганистану је све гора. Ја сам успео да побегнем, али бринем за своју породицу”, каже Абдулах. Директор АПЦ Радош Ђуровић истиче да је Абдулахов успех круна подухвата тог центра који помаже избеглицама да приступе тржишту рада, добију радне дозволе, пронађу запослење, али их припрема и за самостални живот и излазак из кампова.

„Када се људи осамостале и оспособе да сами зараде хлеб, постају битни и у овој средини, тако јој помажу и постају део ње. То је образац како би у будућности избеглице требало да буду прихваћене и да се снађу”, каже Ђуровић за Танјуг.

Наводи да је поступак да Абдулах отвори преводилачку агенцију трајао око два месеца и истиче да је то први пример самозапошљавања мигранта који би требало да охрабри и друге избеглице у Србији да покрену свој посао. Ђуровић напомиње да се правни тим АПЦ наилазио на низом празнина, нејасноћа, непрецизираних места у законима и тешкоћама са бирократијом.

„Постоји велика потреба за радном снагом у различитим врстама послова, тако да су послодавци почели сами да нас контактирају. С друге стране, многи послодавци се изненаде када им се обратимо јер не верују да има квалификованих избеглица вољних да раде. Брзо им разбијемо предрасуде, а и они сами препоручују избеглице другим послодавцима”, прича Ђуровић.

Да би мигранти у Србији добили радну дозволу и запослили се, неопходно је да поднесу захтев за азил, а право на рад стичу девет месеци од почетка азилног поступка. Према евиденцији АПЦ у Србији је у 2018.години поднето 305 захтева за азил.

 


Коментари22
738f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Victoria David
Migracije su normalan sled istorijskih previranja. Narodi se mesaju,jedni nastaju,drugi nestaju,mesaju se jezici,kulture. Ni Srbi ne znaju odakle su ni ko su.
Milanko Gačić
Hteo bih da pitam ove naše "dušebrižnike" jesu li bili zabrinuti za švedski, norveški, švajcarski, finski, australijski, novozelandski narod i Vladu kada su naše izbeglice nagrnule kod njih bežeći od naših i belosvetskuh ludaka koji su se u ono vreme bavili politikom? Ovde će azil dobiti učeni i sposobni ljudi. Naši takvi odavno su otišli odavde.
Miloš
Neka ti ljudi idu što dalje odavde, a te države su imale svako pravo da odbiju naše izbeglice, ali nisu.
Препоручујем 3
Miloš
Dokle ćemo da na našu štetu biti gostoprimljivi? Ovim ljudima samo treba dati puta, tamo gde su se zaputili. Tamo odakle je svo zlo sručeno na njihovu zemlju. Imamo i mi naše izbeglica i naše probleme.
Боба
Хуманост је у реду али Србија нема ни ресурса ни могућности да без тешких последица по сопствено становништво трајно насељава мигранте из исламских земаља. Видели смо шта су мигранти из Албаније направили од Косова, да ли желимо да се то понови и са остатком Србије? Зато овим људима треба давати привремену помоћ и са њиховим владама уговарати процедуре о повратку у разумном времену или им омогућити да траже азил на западу што је већини и намера. Проблем је међутим што их заустављају у Србији и то личи већ на смишљену политику а не случајност.
NN
Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Saudijska Arabija, Oman, Bahrein, Kuvajt...u svakoj od ovih zemalja love ko blata al' nema migranata. Bolecivost ce nam doci glave.
Kosta
@NN Potpuno pogrešno, osim za Oman i Bahrein, za koje ne znam kako je. Navede zemlje su prepune "migranata" tj. Pakistanci, Avganistanci i Indusi rade skoro sve fizicke i slabije plaćene poslove. Tretiraju ih kao pse maltene. Da li je bolećivost ili ljudskost prava reć za naša nastojanja?
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља