понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:36

Од октобра веће школарине на пет факултета у Београду

среда, 20.02.2019. у 16:28
(Фото А. Васиљевић)

На пет факултета у Београду школарине ће бити повећане од наредне академске године, од 1. октобра. Факултети су за корекције цена данас добили сагласност Сената Универзитета у Београду, преноси Танјуг.

Школарину је повећао Саобраћајни факултет са 90.000 на 106.000 динара, затим Економски са 85.272 на 90.218 динара, Правни са 95.000 на 99.000 динара, Учитељски са 99.000 на 102.000 динара и Машински факултет са 66.000 на 72.000 динара.

Декан Учитељског факултета проф. Данимир Мандић каже да је школарина на том факултету повећана у складу са растом цена на мало за три одсто.

„Школарине коригујемо сваке друге године. Имамо за ту одлуку и сагласност студената”, рекао је Мандић новинарима након седнице Сената.

На Економском факултету кажу да цене последњи пут кориговали 2012. године и да само прате раст цена.

„Последњи пут када смо менали цене школарина кумулативна инфлација је била више од 12 одсто, а ми смо повећали школарину за мање од шест одсто”, каже декан Економског факултета проф. Бранислав Боричић.

Управа Машинског факултета наводи да имају најниже цене школарина од свих факултета УБ и да цене подижу да би побољшали квалитет наставе.

„Наша цена спада у најнижу на универзитету и нисмо је мењали последњих пет или шест година. Наставно - начно веће и Савет факултета су прихватили предлог да минимално повећамо цене, како би побољшали квалитет наставе.Већи део проблема решавамо из средстава остварених кроз сарадњу са привредом”, каже декан тог факултета проф. Радивоје Митровић.

Проректор Универзитета у Београду проф. Петар Булат наглашава да већина факултета није мењала цене школарина и да су остале углавном на прошлогодишњем нивоу.

„У питању су мале корекције цена на појединим факултетима, нико није драстично повећао школарине”, рекао је Булат.

Уневерзитет у Београду у наредној академској години уписање 29.875 студената. На основне студије планирано је да буде уписано 15.117 бруцоша, од чега је 9.587 буџетских места.

За мастер студије планирано је 9.451 мместо, од тога 4.090 буџетских, док на докторским студијама места има за 1.911 академаца, од тога 718 буџетских.


Коментари14
eef0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Супер, сад ће млади да нам одлазе одмах чим заврше средњу школу. У немачкој је студирање бесплатно и за странце, тако да што би завршавали наше државне факултете који већином каскају за немачким, а уз пут се и не могу завршити у задатом року, тако да одоше они лепо на запад, да заврше факултете са којима могу одмах да добију посао, а од те школарине ће тамо да плате студентски дом и за летњи распуст да зараде да покрију све трошкове.
Srna
Na pravnim fakultetima profesori imaju primanju i po 7000 evra.
Anonymous
mene to motivise da ne upisem studije ...
Saobracajni Fakultet
Na Saobracajnom je povecano sa 60 na 108.000 din! Niste upuceni! Prvo povecanje je 2016 sa 60 na 90 a drugo 2018 sa 90 na 108.000
B.C.
E da, molio bih da mi neko objasni, šta je to što košta fakultet i ostatak društva ako ja dajem 1 ispit godišnje uz rad (nakon završenih osnovnih studija).......pa to je moja stvar, i zašto se onda ograničava trajanje studija? Čemu konstatacija da ne može da se studira 10 godina..... kome i zašto je to problem? Jel to neko mene uči radnim navikama (posle 25 godina radnog staža).......
Саша
Коме и зашто је то проблем? Па проблем је за друштво. Наиме, онај ко је први испит дао пре двадесет година, а последњи испит планира да да догодине - тај је, једноставно, све досад позаборављао и не може се сматрати стручњаком ни професионалцем, јер је смисао студија да човек буде у стању да влада ЦЕЛИНОМ стечених знања и умећа и да их све може користити у бављењу својим послом. То је оно што чини инжењера инжењером, а лекара лекаром.
Препоручујем 7

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља