понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:16

Четворица кандидата за директора Музеја на Ушћу

Међу пријављенима су један садашњи и један бивши в. д. директора и двојица историчара уметности. Данас износе своје програме пред члановима Управног одбора
Аутор: Марија Ђорђевићчетвртак, 21.02.2019. у 17:26
(Фото Г. Анђелковић)

На конкурс за директора Музеја савремене уметности у Београду (МСУБ) који је расписан крајем јануара ове године пријавила су се четворица кандидата – Слободан Накарада садашњи в. д. директора Музеја на Ушћу (од 2015), Владислав Шћепанoвић, уметник и в. д. директора МСУБ од 2013. до 2014, др Бранислав Димитријевић, историчар уметности, и др Зоран Ерић, историчар уметности.

Кандидати ће данас представити своје програме члановима Управног одбора МСУБ који чине др Никола Шуица, историчар уметности, уметник и академик Владимир Величковић, Аја Јунг, директорка Београдског фестивала игре, Александра Лазар, уметнички директор галерије „Дрина”, и Светлана Митић, историчарка уметности и кустос у Музеју на Ушћу.

Управни одбор, пред којим ће се наћи четири исцрпне биографије, требало би да на основу критеријума стручности, радног искуства, познавања музејске делатности предложи кандидата Министарству културе Србије, а предлог се износи Влади Србије.

Слободан Накарада је пре садашње вршио функцију извршног директора МСУБ током дела мандата уметничке директорке Браниславе Анђелковић као и касније за време мандата Владислава Шћепановића и Јована Деспотовића.

Владислав Шћепановић, сликар и професор на Факултету примењених уметности у Београду, био је директор МСУБ од јуна 2013. до јуна 2014. године када је смењен, а на његово место тада је именован  Јован Деспотовић. Др Бранислав Димитријевић један од оснивача Школе за историју и теорију уметности (1999–2002), конкурисао је за директора МСУБ 2013. године. Др Зоран Ерић је запослен у Музеју од 2002. године, а од 2014. је на позицији шефа Одељења уметничких збирки и изложби.

Слободан Накарада (С. Р.), Владислав Шћепановић (З. К.), Зоран Ерић (А. В.), Бранислав Димитријевић (Л. А.)

Чланови Управног одбора кажу да нису овлашћени да дају званичне информације, али оно што сазнајемо је да ће Mинистарству културе предати само утиске о кандидатима. У чаршији се већ данима говори да због тога УО има само функцију „проточног бојлера“.

„Предложићемо сву четворицу, а коначну одлуку доноси Влада Србије“, каже сликар Владимир Величковић, члан УО.

Иако није законски релевантно, постоји могућност да се спроведе и анонимна анкета међу запосленима у музеју о предложеним кандидатима. Старосна граница такође није законски регулисана.

Према условима конкурса будући директор Музеја би требало да има високо образовање „у областима историјске, археолошке и класичне науке (дипломирани историчар уметности, мастер историчар уметности), затим науке о уметностима (дипломирани теоретичар уметности, мастер теоретичар уметности), у области ликовне уметности (дипломирани ликовни уметник, мастер ликовни уметник), као и у областима интердисциплинарне, мултидисциплинарне, трансдисциплинарне и двопредметне студије”.

Од кандидата се између осталог тражи и петогодишње радно искуство у струци.

Изношење програма кандидата биће затворено за медије.

Подсетимо, пре шест година тадашњи сазив Министарства културе прописао је праксу и обавезу да јавни конкурси за избор директора у институцијама културе буду од почетка до краја отворени за јавност.

Избор за будућег директора Музеја савремене уметности у Београду дешава се, између осталог, у јеку припрема продукцијски захтевне изложбе Марине Абрамовић која је заказана за септембар ове године.

Сви директори МСУБ

Оснивач и први директор Музеја савремене уметности (1965–1980) био је Миодраг Б. Протић, затим Марија Пушић (1980–1984), Коста Богдановић (в. д. директора, 1984–1986), Зоран Гаврић (1986–1993), Радисав Тркуља (1993–2001), Бранислава Анђелковић-Димитријевић (2001–2013), Владислав Шћепановић (в. д. директора 2013–2014), Јован Деспотовић (2014–2015) и Слободан Накарада (в. д. директора од 2015).


Коментари1
981fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera Zelembac
Pogledao sam sadašnju postavku muzeja to je katastrofa. Ako ne možemo imati kvalitetniju postavku to treba zatvoriti a bivšim republikama vratiti njihova umetnička dela. Za dva dana sam posetio Narodni muzej, 25 Maj iMuzej savremene umetnosti. Ako u depoima nema odgovarajucih vrednih dela predlažem da se izvrši prenamena ovog prelepog prostora. Na izlazu iz muzeja tražio sam knjigu utisaka i rekoše mi da toga nema

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља